У поздравној речи, екселенција Нилс Рагнар Камсваг је истакао да је смучарско трчање „више од спорта“ у Норвешкој и поздравио посебне госте, Александра Шукија Миленковића, олимпијца Србије у три спорта на летњим и зимским Олимпјским играма - 1992. у Барселони у бициклизму, 1992. у Албервилу у смучарском трчању и 2006. у Торину у биатлону, као и стручни штаб, руководство и чланове Смучарског клуба Златибор.
Полицијски аташе Амбасаде Норвешке Том Ерик Гутулсрод, који је и најбољи смучар у амбасади, говорио је о сусрету са смучарима – тркачима на Златибору, али и о капетану Ангелу мисионару смучарског спорта:
-Смучарско трчање је, управо захваљујући капетену Англеу и другим пионирима овог спорта, у Норвешкој постало национални спорт, али и спорт омладине руралних средина. Тако је било, тако је и сада, скоро сви норвешки врхунски смучари – тркачи су из норвешких села и засеока. Са смучањем је 1893. упознао и Црногорце и тако је овај здрав спорт ухватио корене и у овим крајевима.
Смучарско трчање је више од спорта
Александар Миленковић, који је спортски директор бициклистичке трке „Кроз Србију“, је истакао да је смучање његова друга спортска љубав после бициклизма:
- Смучарско трчање било ми је допунски тренинг у току зиме за бициклизам још од 1980. али сам касније био успешан и као такмичар. Некако је било нормално да се у зрелим спортским годинама опробам и у биатлону и један сам од оснивача Биатон савеза Србије. Радио сам и као селектор у репрезентацији у смучарском трчању и у биатлону и поносан сам што су спортисти Србије у последњих неколико година постигли запажене резултате, на пример Миланко Петровић је испод 50 ФИС бодова у смучарском трчању, а девети је у Европи у биатлону. Спорт ми је помогао у сваком погледу, моја фирма "Матриолимп" сарађује са норвешком компанијом за спортску опрему Masdshus, али и другим угледим произвођачима.
Норвешки капетан Ангел био у Црној Гори на позив књаза Николе
Приказан је и филм о капетану Хенрику Ангелу који је 1893. дошао у Црну Гору на позив књаза Николе да обучава војску и грађанство смучарским вештинама. Задивљен црногорском борбом за независност, написао је две књиге „Кроз Црну гору на скијама“ 1895. и „Синови црних гора“ 1896. Прву књигу је посветио норвешкој младежи као пример као се треба борити за слободу своје земље и била је омиљено штиво норвешке омладине.
Трећу књигу „Одважни народ“ о Црногорцима написао је 1902, а 1914. после друге посете Црној Гори, тада већ пуковник, написао је и четврту књигу „Мали народ у борби за опстанак“.
Капетан Ангел је био и смучарски иструктор у француској војсци 1903. и покушао је да се први испне на Мон Блан у зимским условима. На бициклу је прешао пут од Норвешке, преко Алпа до Француске и Италије и назад.
Уредник црнгорског издања књиге Хенрика Ангела "Синови црних планина" из 2007. Радмила Петровић говорила је о овом изузетном спортисти, авантуристи и путописцу. Књига је преведена на српски још крајем осамдесетих, а у штампи се појавила 2001.
Овој вечери подсећања присуствовао је и Ненад Боровчанин државни секертар за омладину, као и бројне угледне званице, представници дипломатског кора и личности из привредног, политичког и јавног живота.
Извор: Кућа добрих вести