Logo
Одштампајте ову страницу

Kина осваја европски фудбал

Оцените овај чланак
(3 гласова)

kinafudbalГигантски малопродајни ланац Сунинг из Народне Републике Кине потврдио је куповину финансијским проблемима опхрваног италијанског фудбалског клуба Интернационале из Милана.

 

 

То је најновије и највеће пословно улагање из НР Кине у европски фудбал.


У понедељак, 6. јуна је руководство Сунинга саопштило да је је купило удео од готово 70 посто у клубу за 220 милиона евра. Милански клуб, основан 1908, представља једно од најпознатијих имена у фудбалском спорту у свету. Сунинг је, пак, један од највећих малопродајних ланаца у НР Кини, нарочито у области електронских производа, са више од 1.600 продајних објеката и електронском трговином.


Џанг Ђиндонг, председник компаније Сунинг, обећао је повратак Интера у врх европског фудбала и рекао да ће споразум такође подстаћи напоре да НР Кина постане глобална фудбалска суперсила. Џанг је казао да је удруживање са Интером “битан део међународног развоја Сунинга…“ „Фудбал бележи невероватнан раст у Кини и куповина Интера представља статешки потез,” поручио је он на конференцији за медије у Нанђингу, главном граду провинције Ђиангсу, седишту Сунинга и другом по величини граду у источној Кини, после Шангаја.

 

kineziiii

 

Корист за фудбал и предузетништво


Сајмон Чедвик, професор спортског предузетништва на Универзитету Салфорд у Манчестеру, у Великој Британији, је подсетио да је Серија А прва европска лига која је уживо преношена на ТВ у Кини током 1980-тих, у време када су италијански клубови доминирали европским фудбалом.“Стога, Кинези те генерације гаје снажну наклоност према италијанском фудбалу, поготово према клубовима АЦ Милан и Интер који су били моћни у то време,”казао је Чедвик, експерт за кинеску индустрију спорта. Интер је био први италијански клуб који је гостовао у НР Кину 1979, на почетку отварања и тржишних реформи у најмногољудијој (1,35 милијарди) земљи на свету.


“Сада када су се европски клубови дали у потеру за улагањима из Кине, италијански клубови су у бољој позицији да привуку инвестиције с обзиром на историјске везе са том земљом. Уз то, италијански фудбал се неко врема налази‘на коленима’; инвестиција Сунинга је веома повољна и могла би да означи стратешку обнову италијанског фудбала”, казао је Чедвик.


“За Сунинг, ово је следећа фаза у развоју кинеског конгломератског модела фудбала. У томе, чини се, корпорације стварају разнолике пословне моделе ради стицања контроле и утицаја на различитим нивоима фудбалског ланца снабдевања”, додао је професор Чедвик.


Када је реч о фудбалу, сматра даље Чедвик, инвестиције Сунинга ће омогућити приступ европском тржишту играча. Такође ће омогућити корпорацији да доводи играче из Ђиангсуа како би стицали искуство играјући на највишем нивоу у европском фудбалу.

suning

 

“Када је реч о бизнису, овај потез ће потенцијално олакшати Сунингов улаз на европско тржиште; може се предвидети да ће интереси Сунинга у области малопродаје бити подстакнути на глобалном нивоу и бити олакшан приступ широм Европе захваљујући удруживању са Интером,”додао је британски стручњак.


По Чедвику,“ за Интер се чини се да ће највећи утицај имати‘крпљење’финансијских рупа … треба да постоје средства за куповину играча, можда буду покренути планови за модернизацију стадиона, што би омогућило клубу да дугорочно постане у већој мери финансијски одржив”.


Тренутни већински власник Интера Индонежанин Ерик Тохир чији ће удео бити смањен на 31 посто, али ће остати на месту председника, изјавио је како се популарност фудбала брзо шири, поготово у Азији и Кини.

“Споразум са Сунинг Холдингс Гроуп ће нам омогућити да се приближимо нашој великој бази навијача у Кини и Азијско- Пацифичком регион,”рекао је Тохир.


Сунинг је такође власник тима Ђиангсу Сунинг из Кинеске Супер лиге (CSL). Компанија је шокирала светску фудбалску јавност у зимском прелазном року постављањем регионалних рекорда у трансферу, довођењем играча као што су Алекс Теикшеира за 50 милиона евра и Рамиреса за 28 милиона евра. Договор са Интером ће такође подстаћи Ђиангсу Сунинг, додао је председник компаније Џанг.

 

member

 

По Џангу,“куповина Интер Милана део је Сунингове стратегије развоја индустрије спорта и вођења наше кампање на тржишту здравља и здравног начина живљења. Ово не само да ће унапредити технички аспект и оперативне способности фудбалског клуба Ђиангсу Сунинг, већ ће такође помоћи Сунингу раст на међународном плану, омогућавајући нам да постанемо познат бренд у Европи и широм света”, закључио је кинески пословни човек.

nacija

 

Ванда је “повукла ногу”


Кинески инвеститори често су помињани у насловима у светским медијима због велике улаганја у спортске звезде и фудбалске клубове у прошлој и овој години. Кинески инвеститори су били најактивнији купци у иностранству протеклих годину дана.


Поред Сунингове куповине у Интеру, кинески клубови су, на пример, потрошили највећи део новца на глобалном трансфер тржишту у зимском прелазном року; Ванда Група постала је нови партнер у спонзорству са Међународном федерацијом фудбалских удружења (ФИФА); Хисенсе Група потписала је са Удружењем европских фудбалских асоцијација (УЕФА) уговор о глобалном спонзорству за управо започети Еуро 2016.


Конгломерат Ванда, најмоћнији приватни грађевински предузимач у домовини, а у свету највећи кинооператерски ланац је била прва компанија из НР Кине која је откупила удео у једном великом европском клубу. Ванда са седиштем у Далиану, у североисточној провинцији Лиаонинг је у марту 2015. купила 20 посто удела у Атлетико Мадриду.


Ванда, власништво је пословног човека Ванг Ђианлина, а недавно је купила гиганта у области спортског маркентинга ИнФронт. Та куповина и потписивање кључног споразума о спонзорству са ФИФА су, по многима, први кораци у додељивању организације Светског купа НР Кини за шта се залаже скори гост Србије, председник НР Кине Ши Ђинпинг.


Компанија Чајна Медиа капитал је сада власник 13 посто у City Football Group (чија је мајка Манчестер Сити); Растор Група – 56 посто у шпанском клубу Еспањол; CEFC China Energy Company – 60 посто у чешком клубу Славија Праг Ледус и потпуно власништво над француским клубом Сошо; United Vansen International Sports Company – већински власник у холандском клубу АДО Ден Хаг.


Кинески инвеститор Шиа Ђиантонг је недавно направио договор са Астон Вилом, који је по завршетку ове сезоне испао из енглеске Премијер лиге. Кинези се помињу и као потенцијални купци Интеровог градског ривала Милана, клуба у власништву бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија.


Многе кинеске компаније улазе у спорт


Многе кинеске компаније улазе у спорт, нарочито у фудбал, пошто је Државни савет, влада НР Кине, објавио да ће индустрија спорта у другој најмоћнијој привреди света (БДП, који је као номинални, када се не урачуна инфлације, процењен да ће у 2016, бити близу 11.4 милијарди долара) порасти невероватних 15 пута до 2020. Председник Ши, познати љубитељ фудбала, изјавио је да у наредним деценијама земља мора добити организацију светског првенства и победити на њему. Руководство НР Кине је објавило циљ да постане “светска фудбалска суперсила” до 2050. и жели да 50 милиона људи игра ту игру до 2020, према плановима националне фудбалске федерације.


Спортска индустрија је сада један од најдинамичнијих привредних сектора у НР Кини и у последњим годинама остварује двоцифрени раст.

 

jacina
У 2013, индустрија спорта и друге са њом повезане у Кини достигле су укупну вредност од 168,5 милијарди долара и оствариле додатну вредност од 55 милијарди долара, што је 0,63 посто годишњег БДП, за 10,8 посто више у поређењу са 2012, и знатно више од раста БДП у истом периоду. У потпуном контрасту у односу на вишак капацитета у индустријама попут челика, спортска индустрија је тек почела вртоглави развој.


„Индустрије као што су спорт и култура могу да се развијају само када људи имају на располагању више слободног времена и прихода. Сада је Кина дошла до правог нивоа и људи имају потребу да у слободно време уживају у спорту и култури,“ рекао је Ванг Ђианлин, председавајући Ванде и други најбогатији човек на планети Земљи.


У развијеним земљама, индустрија спорта доноси значајан допринос њиховим економијама, доносећи од један до три посто БДП-у и игра важну улогу у стварању радних места. У НР Кини је, међутим, спортска индустрија Кине још увек је у раној фази развоја и има велики простор за раст.
„Обим кинеске индустрије спорта и повезаних индустрија, укључујући и производњу спортске опреме (спортске одеће, дресова, шорцева итд.), је у 2014. износила 50 милијарди долара. Те године је индустрија спорта у САД произвела 500 милијарди долара и од тада бележи раст, рачунајући при томе само спортске гре и спортске активности”, рекао је Ванг из Ванде.
Председник Ши је у септембру 2014. представио план убрзања развоја индустрије спорта, повећање „потрошње“ спорта и промовисање јавног здравља и добробити нарочито бављења спортом, разонодом и дневним активностима. У октобру је Државни савет објавио смернице, под називом „Мишљења о убрзању развоја спортске индустрије и промовисање 'потрошње' спорта“.

 

kizeisport

Потом је Генерална администрација за спорт Кине олабавила свој стисак на разматрање и одобравање комерцијалних и великих спортских догађаја. Следствено, Генерална администрација је 2015. одобрила 135 милиона долара за 1.212 велики спортских дограђаја на које би улаз био бесплатан или уз ниске цене улазница. Администрација је, такође, именовала седам националних база спортске индустрије, и још 12 јединица за демонстарацију спортских индустрија широм НР Кине. До сада је девет провинција изградило базе спортске индустрије, а још 12 су на путу да им се придруже.


Убрзање индустрије спорта


Индустрија спорта се од 2015, налази на брзинској писти јер су инвеститори оптимистични у вези њене будућности. Ванда Група је купила и другу највећу светску компанију за спортски маркетинг World Triathlon Corporatino за 650 милиона долара.


Водећа кинеска компанија за продају преко интернета Алибаба основала је All Sports Group. Тенцент, највећи домаћи интернет портал за пружање услуга, купио је права за онлајн приказивање великог броја спортских догађаја.


Ti’ao Dongle (познат и као China Sports Media), компанија из Пекинга специјализована за преношење спортских догађаја, откупила је прошлог маја права на приказивање CSL у периоду од 2016. до 2020. за 1,3 милијарде долара. Недавно је LeSports, водећа кинеска компанија за спорт на интернету, објавила обимно стратешко партнерство са Ti’ao Dongle, постижући мултимедијална интернет права у вези CSL у споразуму вредном 420 милиона долара, током пет сезона.


Брз раст су оствариле и водеће компаније за производњу спортске опреме и пропратних производа. Пример су компанија Анта за производњу спортске опреме и Таишан, за производњу спортских роба, снабдевач на четири зимске олимпијске игре од 2004.


Процењује се да је производња спортске опреме у Кини остварила приход од 27,7 милијарди долара у 2015, раст од 9,5 одсто у односу на 2014. Током последњих пет година, приходи у том сектору су расли по просечној годишњој стопи од 12,3 посто. Та индустрија се налази под великом утицајем потражње из иностранства, пошто је извоз чинио 43,5 одсто прихода у 2015.


Тренутна вредност индустрије спорта у НР Кини је процењена на на 61,8 милијарди долара или 0,6 одсто БДП. Очекује се да ће до 2020. укупан обим те индустрије премашити 463,7 милијарди долара и она доприносити БДП-у са један посто. Упоредо са упутствима Државног савета, очекује се да ће укупан обим индустрије спорта з НР Кини достићи 772,8 милијарди долара до 2025.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 13 јун 2016 21:05
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015