То исто незадовољство и не „тиња“ превише у њиховим размишљањима, јер су у колекцији жеља преостале још само три неостварене амбиције. Више од половине громада под ведрим небом, вечитим снегом и ледом већ је архивирано. Док се ускоро и они догоде планинари ПК „Санџак“ препричаваће најновије успомене, у клупски и лични нотес уписати сваки детаљ о пријатељству и братству експедиције, коју, извесно је другарстство и подршка нигде тако успешно не спајају као у планинарству.
Заиста, таквог мерака никада доста, а освајачи последњег у низу, највишег врха Европе Елбруса (5642 метара) на Кавказу на моменте се присећају и већ освојених Килиманџара (Африка), Аконкагве( Латинска Америка), Денали (Аљаска). Полако се кују планови за нова, за њих увек достижна, остварења.
„Најмање размишљамо о „приземљењу“. Величанствен је то осећај за свакога од нас који освоји врх џиновских планина. Причом тешко, или готово никако не можете описати тај доживљај“, искрено, са дозом одушевљења каже Мирсад Јандрић.
По занимању фармацеут, увек задовољан, расположен, испуњен позитивним размишљањима ниједног тренутка не размишља да помешаним емоцијама прича и о „планинарској азбуци“ коју је као сарајевски студент добро савладао на Јахорини, Романији, Игману, планинским врховима у близини олимпијског града.
"Тада сам и заволео планинарство и никако га не могу поредити са било којим спортом. Да сам на почетку, апсолутно ништа не бих променио у избору. Осећате се заиста поносно на више од пет хиљада метара надморске висине, толико да све друго пада у заборав. И захтевне припреме, пуно слободног времена које би могао утрошити на одмор, још више уложеног новца", и даље у својој причи не скрива понос до сада оствареним достигнућима Мирсад Јандрић.
За освајаче највиших планинских врхова на земљи потребно је много више од љубави према планинарству?
„То се изнад свега мора волети, а онда следе и многи детаљи без којих се не сме ни размишљати о остварењу циља. Поход експедиције на врх у зависности од конфигурације терена, временских услова, али и мали милион других детаља траје између 15 и 60 дана. За тај „пут“, спортским жаргоном, потребна је квалитетна екипа која увек размишља позитивно и победнички“, каже Јандрић.
И тако редом. Само привидан мир вратио се међу планинаре, чланове експедиције, после освајања Елбруса. Тако ће бити до новог скупа и похода на три преостала светска планинска масива.
Историја три планинарска клуба свакако је богатија за још један, 5642 метара, освојен врх.
До њега су доспели Мирсад Јандрић, Селмо Садовић, Сеад Муминовић (ПК „Санџак“) и Иван Ковачевић (ПК „Дунав осигурање“- Београд).
Али, ништа мање није вредан и подвиг најмлађег члана експедиције Вукашина Андрејића. Зауставио се на 5200 метара надморске висине. А, његова жеља увек ће бити равна очевом (Илија Андрејић, ПК „Камена Гора“- Пријепоље) подвигу, освајању Монт Евереста.
Експедицију је организовала „Служба водича Планинарског савеза Србије“.
Извор фотографије: Мирсад Јандрић и Иван Ковачевић
Извор: Кућа Добрих Вести