Logo
Одштампајте ову страницу

Рио и летња Олимпијада

Оцените овај чланак
(4 гласова)

RIO111БРАЗИЛ - Одувек се постављало питање да ли су Олимпијаде добре или лоше за економију земље домаћина, па је тако са у петак отвореним 30. Летњим олимпијским играма у Рио Де Жанеиру.

 

Према недавним истраживањима јавног мњења, 60 посто Бразилаца мисли да ће Игре нанети више штете него користи земљи – док је градоначелник Рија Едуардо Паес уверен да је то тако зато што већи део међу 205 милиона становника земље која је пета најмногољудије и најпространија на свету (8,5 милиона квадратних километара) не осећа комешање у граду и чује само лоше ствари на вестима.

 

Улагања у Олимпијаду у Рију

 

Како је у интервјуу за Кућу Добрих Вести казала амбасадорка Бразила у Србији Изабел Кристина де Азеведо Хејверт, припреме за Олимпијске игре су измениле лик Рија, у чијем ширем подручју живи преко 2 милиона становника.

„Наш циљ није само да обезбедимо комфор и безбедност за скоро милион посетилаца, већ и да допринесемо суштинској промени на боље, када је у питању свакодневни живот свих становника Рија и Бразила, за време Игара и након њих. Поред побољшања већ постојеће инфраструктуре, многи нови пројекти су такође довршени. Око 3,6 милијарди долара, углавном из приватних инвестиција, уложено је у изградњу олимпијске инфраструктуре. Неки од најзначајнијих новоизграђених објеката су Олимпијски паркови у насељима Бара и Деодоро, Олимпијски велодром и, наравно, Олимпијско село.


„Са друге стране, Савезна Влада и органи државе Рио де Жанеиро, заједно са локалним властима и приватним сектором, много су рада и средстава уложили у довршавање великих инфраструктурних пројеката у граду. Треба истаћи реформу лучке зоне, отварање нове, четврте линије метроа (са шест станица, укупне дужине 16 километара), увођење најмодернијег облика шинског градског превоза, унапређене активности у очувању животне средине итд. Укупна вредност ових улагања, највећим делом остварених кроз разне облике партнерства приватног и јавног сектора, достиже чак 7,5 милијарди долара“, навела је амбасадорка Хејверт.

RIO222


Ови пројекти су створили радна места за око 50.000 радника. Организациони комитет такође је објавио да намерава да запосли око 90 000 људи који ће радити на самим Играма.


Амбасадорка је рекла како се држава, поред финансијских инвестиција, побринула и за увођење многобројних нових политика, које имају за циљ да међу омладином промовишу спортске и олимпијске вредности. Мноштво је И атрактивних иницијатива пред Олимпијаду за привлачење више људи спорту – једна омиљених је школа бадминтон у којој се користи самба за тренирање деце за кретање на терену.

 

Приходи од Олимпијаде

 

Тачан износ директних прихода од Олимпијаде је непознат, али је Међународни олимпијски комитет (МОК) објавио како се очекује да ће права преноса донети највише, око 4,1 милијарди долара, двоструко више него што је Атина зарадила 2004.


Ту су компаније које спонзоришу Игре, међу њима Кока кола, Самсунг, МекДоналдс, Панасоник и Омега. Кока кола 20. пут спонзорише Олимпијаду, још од 1928.. Маркетинг и спозорства широм света очекује се да ће донети 900 милиона долара. Ту је И 300 милиона долара од права и лиценци, 250 милиона долара од “других прихода” и 1,3 милијарди долара од домаћих спонзорских уговора.


По први пут, брендовима који нису спонзори дозвољено је да воде маркетиншку кампању око Игара. Истовремено се чак одржава и турнир у видео играма у Риу под називом eGames.


Но, спонзори и даље имају велику контролу над тржиштем огласа везаним за Олимпијаду. Другим бредновима није дозвољено да користе речи “Рио”, “Злато” (коју је Кока кола капарисала за своју # #ThatsGold кампању), па чак и “лето”.

RIO333


Половина човечанства (близу четири милијарде људи) ће гледати Олимпијске Игре путем телевизије (што објашњава високе трошкове права преноса!), а очекује се долазак око пола милиона страних туриста у Бразил да употпуне атмосферу. У Рију је отворено Око 70 нових хотела као резултат очекиване потражње.

 

Бразилској привреди најтеже у последњих осам деценија

 

Бразил приређује мега догађај који има шире значење од спортског, у време када земља пролази кроз најгору рецесију још од 1930. Укупан домаћи производ у Бразилу, који је још 2011. био шсти највећи на свету мерено паритетом куповне моћи (ППП, по тржишним ценама) и испред Велике Британије, пао је, у међувремену за готово 10 одсто. Привреда Бразила је у 2015. опала за 3,8 одсто, а очекује се да ће ове године бити умањена за додатних 3.1 проценат.


У јуну је, гувернер Рија Луиз Фернандо Пезао прогласио финансијско ванредно стање и пре месец дана је од федералне владе добијено финансијско јемство од око 900 милиона долара. Због ванредног стања, гувернер је морао да се обрати федералној влади и за велики зајам само како би покрио трошкове везане за Олимпијаду.


У истраживању Универзитета Оксфорд је наведено да су Олимпијске Игре за 51 одсто пробиле буџет, са очекиваним трошковима да трошкови буду за 1,6 милијарди долара већи од предвиђених. План је био да Олимпијада допринесе буџету Бразила експанзијом туризма. Јавне службе су у тешком стању. На политичком плану Бразил је у метежу, пошто је да ће суспендована председница Бразила Дилма Русеф непосредно после Олимпијаде бити у Конгресу оптужена за финансијске прекршаје…

 

Какав је ефекат Олимпијада на велике привреде

 

Велики спортски догађаји често се представљају као начин да се помогне побољшању економије земље. Међутим, теоретски, тај ефекат вероватно има снажнији утицај на мање економије, у којима би велики прилив туриста и инвестиције у инфраструктуру могли направити велику разлику. Зато је неки економисти и аналитичари указују да саме ОИ 2016 у Риу неће бити довољне да дају подстрек Бразилу, делимично И зато што је екомонија земље велика. БДП Бразила, мерен ППП је за 2016 процењен на 3.2 билиона долара (седми њвећи на свету) или пер цапита 15,690 долара, а номинални (када се не одбије инфлације) 1.5 билиона, или у просеку 8,802 долара.

RIO444


“Верујемо да су инвестиције везане за Светско првенство (у фудбалу 2014.) и Олимпијаду биле исувише мале да би створиле значајну економску корист/импулс с обзиром на очигледну величину економије, написао је Алберто Рамос из међународне конкултантске компаније Голдман Сакс.

 

Ко су сигурни профитери од Игара

 

Игре у Рио неће у већој мери помоћи бразилској економији у проблемима, али неколико компанија ће остварити значајну корист, стоји у извештају компаније за даване кредитног рејтинга Мудиз.
Према аналитичарима из Мудиза пораст малопродаје И потрошња туриста са страном валутом требало да донесу корист Cielo SA, највећој бразилској компанији за платне картице. Профит такође очекују Localiza Rent a Car SA, званични компанија за изнајмљивање аутомобила током гара, и Latam Airlines Group SA,, званични авиопревозник чланова МОК.


Дугорочнију корист ће имати градска зона Рио Де Жанеира, у којој ће се одржати игре, наводе у Мудизу. Олимпијска заоставштина обухватаће кључна проширења линија метро И трамвајски пројекат од домаћег аеродрома Сантос Думонт, због чега ће град постати место за ефикасније пословање, наводе у Мудизу.


Из Мудиза су казали да је Олимпијада неутрална за кредитни рејтинг Бразила. Они даље очекују пад економије Бразила за 3,7 одсто у 2016.

 

На видику ведрије небо

 

Но, иако Бразил можда неће добити велики подстицај од Игара, неки мисле а изгледа да би са најгорим по привреду земље могло бити готово. “Почињемо да увиђамо друге знаке раста економије”, истакао је прошле недеље Истражитељски тим БМИ, водеће аналитичке фирме из Сингапура за привреде у успону. БМИ тим је навео чињеницу да су индекс менаџерских куповина (ПМИ), показатељ економског здравља у индустрији И индустријска производња, приземили пад. У БМИ, међутим, не верују да ће земља остварити снажан раст у неколико наредних месеци.

RIO555


Кинески меији пишу како је однедавно у Бразилу стране компаније повећале број интеграција И преузимања. Закључено је 285 великих споразума, а стране директне инвестиције (СДИ) су достигле 70 милијарди долара, делом И под утицајем брзо растуће спортске индустрије.


"Привреда је у лаганом процесу опоравка,” оценио је недавно,” министар рада Роналдо Ногуеира. Он је навео да се месец за месецом смањује проценат изгубљених радних места.


Министар Нориега је изнео да је у јуну изгубљена 91.000 радних места. То јесте 15 месец узастопног пада, “али можемо да славимо када ту бројку упоредимо са јуном 2015, када је изгубљено 111.200 радних места,” казао је Норијега. У првом полугођу 2016. у Бразилу било 530.000 мање радних места, најгора бројка још од 2002, одкако се о томе води статистика.


Рамос из Голдман Сакса је, такође, приметио да постоје знаци “одређеног попуштања великих рецесионих сила које су нашкодиле економији”, И посебно указао на показатеље поверења у потрошњи и пословању. “Како земља дочекује хиљаде спортиста И посетилаца и бодри локалне фаворите, потајно се нада да ће нарастајући Олимпијски дух такође помоћи у подизању животињских духова бразилске економије И вратити их назад на подијум резервисан за врхунске играче”, написао је аналитичар.

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено понедељак, 08 август 2016 16:15
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015