Председникк Удружења особа са инвалидитетом “Феникс” професор Бранко Јокић рекао је да многе особе са инвалидитетом добијају могућност да се лече, или иду на рехабилитацију у бање, али се затим сусрећу са тим да немају прилаз базенима, терапијама, собама.
“Да не причамо да многе болнице немају прилаз, или да Домови здравља имају одељење физијатрије на првом спрату, што је невероватно”, додао је.
Према његовим речима још пре десет година је усвојен пропис по коме до 2010. године све архитектонске баријере треба да буду уклоњене. Нови објекти који се граде у Београду немају прилаз и то је доказ да градске службе задужене за грађевински сектор не раде свој посао. “Ви не би требали технички да примите зграду ако она нема прилаз за особе са инвалидитетом”, каже он. Јокић истиче да су на адресу удружења стизале жалбе грађана који су тражили да им се омогући прилаз до стана. Када оду до Инфостана, кажу им да треба да добију сагласност од станара, а новац од града, а затим добијали одговор да - “у Србији нема пара”.

Комби возила за инвалиде да буду доступна свима

“Комби возила у градском саобраћају могу да користе само чланови три репрезентативна удружења. Шта се догађа са особом са инвалидитетом која дође у посету Србији? Како да она користи тај комби? Мора да постане члан удружења. Такође, уведене су и зоне, па тако ако сте у Реснику, или Борчи, ви немате право на градски комби. Морате да позовете удружење, па да удружење пише допис. Морате један дан унапред да се јавите, а шта да радите ако вам је хитно потребан превоз до болнице или хитне помоћи”, указао је он.
Јокић се осврнуо и на недавни догађај уклањања чланова удружења Феникс из Кнез Михајлове улице.
„Покренете пројекте за креативне радионице, они праве магнете, сувенире, грнчарске производе. Ви обувачавате те особе, а када би требало да га изложе и продају, немају за то могућности. Ми смо скинути из Кнеза, али мислим да нису проблем производи, већ градски челници који нису желели особе са инвалидитетом у Кнез Михајловој улици“, рекао је Јокић и навео да је потребно обезбедити простор за рад ових удружења. Многи простори, као што је простор зграде „Прогрес“ зује празни и могуће их је издати, те је апеловао на предузеће „Пословни простор“ да понуди адекватне просторије за рад особама са инвалидитетом.

Привилегије не би требало да буду мртво слово на папиру

Он је апеловао и на медије да се више укључе у решавање проблема особа са инвалидитетом. Зашто новинске куће не би могле да посвете једну страницу у својим новинама свакодневно нама, или да Телевизијске куће имају свакодневно бар једночасовну емисију како би се људи упознали боље са нашим положајем. Мисли се да ми имамо неке привилегије, а те привилегије су, заправо, мртво слово на папиру. Ево на пример, ако желимо да имамо бенифицију на струју ми морамо да потрошимо до 400 кw. Које домаћинство може само толико да потроши, чак и да је у питању само једна особа она не може да троши електричну енергију испод те количине“.

Генерални секретар Удружења параплегичара Београда Вукоман Бошковић указао је да је један од проблема и тај што су Удружења особа са инвалидитетом, захваљујући Закону о удружењима, погрешно сврстана у невладин сектор. “Инвалидске организације имају своју специфичност. То су људи који нису решили своју егзистенцију, који се боре за право на запошљавање, образовање, инклузију, боље сервисне службе”, а стављени смо у исту раван са удружењима за права животиња, или еколошким удружењима”, каже Бошковић.

Уступити пословни простор

Бошковић је изразио очекивање да ће ускоро моћи да се одржи састанак са привременом управом града како би се решили неки горући проблеми. “Сервисне службе се морају унапредити, људи не могу изаћи из зграде јер не раде лифтови, немају где да се паркирају, или не могу да се превезу”, казао је он и нагласио да се многе аномалије морају уклонити.
Бошковић је навео да су се удружењу јављале особе са инвалидитетом које су по више година пријављене на Националној служби за запошљавање (НСЗ) а да нису добиле посао. Послодавци су се, наводи он, обавезали да на сваких 20 особа запосле једну особу са инвалидитетом, или у супротности плаћају пенале, али су се појавиле тенденције да се то укине законом о социјаном предузетништву. Он сматра да то није добро решење, јер ако послодавац плаћа пенале он има интереса да запосли особу. „Често је проблем баријера, опремити радно место, а поставља се и питање ко ће платити превоз. Цела зарада у том предузећу не би покрила трошкове превоза. Или, право на персоналног асистента ако се плаћа, од зараде не остаје ништа“.
Самозапошљавање је добро то треба подржати, али треба омогућити и пословни простор. Често организације и предузећа за рехабилиатацију немају простор, машине, према квалификационој или образовној структури, то треба форсирати, рекао је он.

Уочени проблеми дискриминације – обећава се њихово решавање

Савет за особе са инвалидитетом одржао је свечану седницу, а државна секретарка у Министарству рада Бранкица Јанковић оценила је да и даље постоје препреке за пуно укључивање особа са инвалидитетом у друштво и све његове активности.
И председник Скупштине Војводине Иштван Пастор разговарао је са представницима организације инвалида Војводине и том приликом навео да би удружењима инвалида требало обезбедити сталну подршку из буџета, како би она могла нормално да функционишу.
Са представницима удружења особа са инвалидитетом разговарао је и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић који је нагласио да Градска управа за социјалну и дечју заштиту води одговорну политику и кроз односе које негује са удружењима која заступају интересе особа са инвалидитетом.
Дан особа са инвалидитетом обележен је и у Нишу где је градоначелник Зоран Перишић навео да ће у градском буеџету остати идентичне позиције за финансирање потреба особа са инвалидитетом наредне године као и 2013. и да ће бити очуван континуитет активности у раду са тим особама.
На Светски дан особа са инвалидитетом у општини Бор организован је пријем за инвалиде и представнике организација које се баве њиховим проблемима, а Контакт биро града Беча у Београду донирао је Удружењу слепих и слабовидих Србије "Бели штап" 11.000 евра за набавку паса водича за слепе и слабовиде особе у Београду и Србији.

У Србији око 600.000 људи са инвалидитетом

Особе са инвалидитетом чине 7,96 одсто становништва Србије, њихова просечна старост је 67 година, а проблеми са којима се најчешће срећу везани су за ход, показали су подаци последњег пописа становништва.
У овој категорији, којој припада 571.780 становника Србије, њих 4,7 одсто има разне степене и врсте инвалидности због немогућности да нормално ходају. Међу особама са инвалидитетом, најмањи удео имају особе чији су проблеми - комуникација и оне чине 0,8 одсто укупног становништва.
Посматрано по полу, веше је жена (58 одсто), него мушкараца (42 процента), објавио је Републички завод за статистику, у књизи "Инвалидитет".
Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, 3. децембра, стручњаци у Министарству рада запошљавања и социјалне политике су оценили да су сиромаштво и пуна интеграција на тржиште рада и запошљавање основни проблеми ове рањиве категорије становништва.

                                                                                                                     Извор: Кућа добрих вести