Кућа Добрих Вести

Login

Светски дан слободе медија - Пет минута громогласне тишине

Оцените овај чланак
(2 гласова)

svetskidanslobodemedijaБЕОГРАД - Слобода медија у Србији је угрожена јер новинарство није никада било у тежем економском положају него што је данас, истиче се у прогласу Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС) поводом 3. маја - Светског дана слободе медија, уз позив да власт и државни органи новинарима и медијима обезбеде услове за слободан рад, без притисака и цензуре.

УНС и НУНС позвали су новинаре и медијске раднике да се данас од 11.55 до 12 сати придруже акцији “Пет минута громогласне тишине” и прекину програм у електронским медијима и прочитају П Р О Г Л А С или га објаве на екранима, да га објаве у онлајн и штампаним медијима, чему се придружују и интернет новине “Кућа добрих вести”.

Поводом Светског дана слободе медија Европска федерација новинара (IFJ) позвала је креаторе европске политике и националне владе у Европи да уложе веће напоре за гарантовање слободе медија и унапређење медијског плурализма, а посебно да се супротставе забрињавајућим трендовима ерозије медијских слобода у Европи.

Проглас УНС-а

Напредак Србије на светским ранг листама политичких и медијских слобода (Фридом хаус и Репортери без граница) маскира материјалну беду новинара, који су пали на дно лествице по зарадама, иако спадају у запослене са највишим просеком образовања. Нека истраживања показују да новинари у Србији зарађују као железнички радници, а плаћени су слабије од возача аутобуса.
Зато и ове године, на Светски дан слободе медија, морамо поновити да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха.

Притиснути немаштином, у страху од губитка посла или хонорарног статуса у коме их власници медија држе годинама, новинари и медијски радници подложни су цензури и самоцензури. Према истраживању УНС-а из марта ове године, 35 одсто чланова је одговорило да је повремено изложено цензури а 44 процента самоцензури. У великој мери цензури је изложено 7 одсто колега, а аутоцензури чак 28 процената.

УНС подржава спровођење медијске стратегије и доношење нових медијских закона, али упозорава да се не сме поновити дивља приватизација медија из прошле деценије која је изазвала прави помор медија у Србији и обесправила новинаре у погледу слободе изражавања, као и радних и економских права и слобода.

Удружење новинара Србије зато захтева:

- да повлачење државе из власништва у медијима прате и законске гаранције да ће новац пореских обвезника којим држава сада финансира јавна информативна предузећа бити и даље доступан медијима кроз независно пројектно финансирање (најмање у висини два одсто буџета локалних самоуправа).
- да парламент изменом Закона о приватизацији омогући да 50 одсто капитала локалних и регионалних медија држава поклони запосленима, уз њихово право првенства куповине осталог капитала по књиговодственој вредности. УНС тражи да у националним медијима запослени добију без накнаде 25 одсто државног капитала.

- да Влада Србије на дневни ред коначно стави извештај Верице Бараћ и Савета за борбу против корупције о стању у српским медијима, односно о механизму утицаја контролора тржишта реклама на уређивачки садржај медија, и да докаже да неће једноставно преузети полуге утицаја на медије од претходне власти.

- да правосуђе најзад уједначи судску праксу како се више не би дешавало да судови драстично кажњавају медије због објављивања тачних информација.
- да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије.
УНС подржава напоре надлежних да најзад пронађу убице наших колега Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић.

Проглас НУНС-а и Гранског синдиката медија „Независност“

Поводом 3. маја - Светског дана слободе медија, Независно удружење новинара Србије и Грански синдикат медија „Независност“ позивају власт и државне органе да новинарима и медијима обезбеде услове за слободан рад, без притисака и цензуре.
Од власника медија захтевамо да побољшају понижавајуће радне и животне услове запослених у медијским кућама. О стању медијских слобода у Србији најбоље говори све дубље сиромаштво новинара и других медијских професионалаца. Стотине наших колега је остало без радног места, а хиљадама њих, чак и у профитабилним медијским компанијама, зараде су смањене или се нередовно исплаћују.
Финансијски и политички центри моћи медије у Србији користе као средство креирања јавног мњења у складу са својим, уским и себичним интересима. Упркос декларативним обећањима, власт и даље оклева са реконструкцијом медијског законодавства, задржавајући директан и индиректан утицај на медијско тржиште на којем и даље нема кључних претпоставки за слободну и фер утакмицу.
НУНС и “Независност” позивају све медијске раднике да се заједно супротставимо даљој ерозији професије и учинимо све како би подигли углед новинарства и вратили поверење грађана. Улога медијских посленика није испуњавање жеља моћника, већ одговорно информисање и стварање критичке јавности.
Позивамо све новинаре и медије да 3. маја, У ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ искључе тон и замраче екране, и МИНУТОМ ГРОМОГЛАСНЕ ТИШИНЕ покажу да су спремни да се боре за слободу новинарске професије.
Новинаре и целокупну јавност Србије посебно онеспокојава чињеница да ни 20 година није било довољно да се открије ко је убио новинарку Даду Вујасиновић, да се ни после 15 година не зна по чијем налогу је убијен колега Славко Ћурувија и да већ 13 година остају непознати и некажњени налогодавци и убице новинара Милана Пантића.

ЕФЈ: Европа се мора супротставити претњама слободи медија

Поводом овогодишњег Светског дана слободе медија, данас је Европска федерација новинара (ЕФЈ) позвала креаторе европске политике и националне владе у Европи да уложе веће напоре за гарантовање слободе медија и унапређење медијског плурализма, а посебно да се супротставе забрињавајућим трендовима ерозије медијских слобода у Европи.
ЕФЈ подсећа све кандидате за европске изборе који ће се одржати од 22. до 25. маја да не треба да буду спокојни у вези са стањем слободе медија у Европи .
“Слобода медија је у опасности. У последњих неколико година све су чешћи напади на професионална права новинара, било да је реч о Украјини , Турској или Великој Британији”, изјавио је председник ЕФЈ Могенс Блихер Бјерегард (Mogens Blicher Bjerregard).
У Украјини , новинари су били међу првим жртвама политичке кризе. Од новембра 2013, приближно 200 новинара је било физички нападнуто а новинар Вјачеслав Веремеи је убијен док је извештавао о кризи. Било је много случајева застрашивања, конфисковања опреме, притварања или киднаповања новинара.
У Турској, 40 новинара је у затвору искључиво због свог посла. Четворица њих - Фусун Ердоган , Зија Улусој , Бајрам Намаз и Ибрахим Чичек - осуђени су на доживотну робију. Многи новинари су суочени са полицијским насиљем током извештавања.
У Великој Британији, истраживачко новинарство и право новинара на заштиту извора суочено је са претњама закона о националној безбедности и тероризму. Хапшење Давид Миранда и уништавање докумената у поседу Гардијана указују на високе ризике од ових претњи.
У Грчкој и Шпанији, затварање и драстично смањење јавних сервиса ЕРТ, ТВ Валенсија и ТелеМадрид, угрозило је егзистенцију хиљада новинара, али и медијски плурализам у овим земљама.
У Македонији, новинар Томислав Кежаровски је и даље у кућном притвору након што је осуђен на четири и по године затвора. Његова пресуда и драконски медијски закон земље производе страх и аутоцензуру у медијима.
И у другим земљама Европе, новинари се суочавају са погоршавањем радних права и услова рада, што смањује квалитет новинарства и поверење јавности у медије. Широм Европе расте (ауто)цензура као резултат политичких и економских притисака на новинаре и медија, наводи се у данашњем саопштењу Европске федерације новинара.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 03 мај 2014 11:51
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија