Тестирање ће се обављати у Булевару деспота Стефана 54 а, на 4. спрату, од осам до 17 сати, најављено је из Градског завода за јавно здравље.

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а ове године се обележава под слоганом "Попунимо празнину у знању, превенцији и подршци особама које живе са ХИВ".

ХИВ инфекција је хронична инфекција с којом данас може дуго да се живи ако се открије на време и уз редовно узимање терапије.

Терапија је у Србији бесплатна и доступна свима којима је потребна.

Према подацима Регистра за ХИВ/АИДС Градског завода за јавно здравље Београд, годишње се и до 30 одсто новооткривених ХИВ инфекција региструје у одмаклој фази, што као последицу има оболевање и умирање младих особа.

Такође, процењује се да на сваку откривену ХИВ инфекцију иде бар једна неоткривена, што указује на значај тестирања на ХИВ које увек треба да буде праћено саветовањем.

„Попунимо празнину у знању, превенцији и подршци особама које живе са ХИВ-ом“
Светски АИДС дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези ХИВ пандемије и демонстрира међународну солидарност. Овај дан представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавно здравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције ХИВ инфекције, као и терапији, нези и подршци за особе инфициране ХИВ-ом.

Светски АИДС дан, 1. децембар, је прилика да се искористи снага социјалне промене, при чему се у први план стављају појединци са циљем попуњавања препознатих празнина у одговору на ХИВ/АИДС.

Очекивани исходи:

Попунимо празнине у тестирању на ХИВ - 19 милиона особа у свету које не знају да су инфициране ХИВ-ом могу добити подршку.

Попунимо празнине у лечењу - 35 милиона особа које живе са ХИВ-ом у свету имаће доступно лечење које значи живот.

Попунимо празнине у доступности лекова за децу - свој деци која живе са ХИВ-ом у свету биће омогућено лечење , а не само сваком четвртом детету као што је то данас.
Попунимо празнине у доступности превентивних и других услуга - све особе могу бити укључене као део решења.

Национална кампања поводом обележавања 1. децембра у Србији почела је крајем новембра и трајаће до средине децембра.

Епидемилошка слика у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2014. године, у Републици Србији је регистровано 3098 особа инфицираних ХИВ-ом, од којих је 1727 особа оболело, док је 1067 особа умрло од АИДС-а, а још 100 особа инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ-ом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан, посебно незаштићени анални сексуални односи, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом, тако и међу оболелима и умрлима од АИДС-а (око 80%).

У Србији тренутно 1931 особа живи са ХИВ-ом, а процењује се да још око 1100 особа у нашој земљи не зна да је инфицирано ХИВ-ом (35% или свака трећа особа инфицирана ХИВ-ом). Знајући да ХИВ инфекција може у просеку од 7 до 10 година протицати без манифестних клиничких знакова и симптома, једини начин да се ХИВ инфекција открије јесте да се особа која је имала неки ризик у прошлости (нпр. успутни, случајни сексуални однос без кондома, више сексуалних партнера, незаштићен сексуални однос са особом истог или супротног пола непознатог ХИВ статуса, размена прибора за узимање наркотика, тетовирање или пирсинг нестерилним прибором и сл.) тестира на ХИВ.

Епидемиолошка слика у свету

Према проценама УНАИДС-а у свету је крајем 2013. године 35 милиона (33–37 милиона) људи живело са ХИВ-ом, што представља значајан пораст у односу на ранији период (18,7 милиона 1995, односно 28,6 милиона 2000. године). Од почетка епидемије око 78 милиона (71–87 милиона) особа је инфицирано ХИВ-ом, док је 39 милиона (35– 43 милиона) особа умрло од АИДС-а.

Процењује се да је у свету 2,1 милиона особа новоинфицирано ХИВ-ом у 2013. години (3,5 милиона 2000. године), од којих је било 240.000 деце - упола мање у односу на 2001. годину (550.000). Током прошле године од АИДС-а је умрло 1,5 милиона људи, што је значајна редукција у односу на 2005. годину када је од АИДС-а умрло 2,4 милиона особа у свету.

У 2013. години 12,9 милиона особа инфицираних ХИВ-ом је имало доступну антитетривирусну терапију (5,2 милиона у 2009. години), што представља тек 37% свих особа које живе са ХИВ-ом у свету (три од пет особа инфицираних ХИВ-ом нема доступну АРВ терапију), док је само 24% деце инфициране ХИВ-ом добијало лекове који значе живот.
Туберкулоза је и даље водећи узрок умирања међу особама инфицираним ХИВ-ом у свету, са процењених 320.000 смртних исхода у 2012. години.

ХИВ је водећи узрок умирања међу женама у репродуктивној доби, при чему се процењује да 54% трудница које живе и земљама са ниским или средњом приходом није тестирано на ХИВ. У 2013. години скоро 60% свих новоинфицираних особа међу младима узраста 15–24 године су биле адолесценткиње и младе жене. АИДС је и даље водећи разлог умирања међу адолесцентима у Африци.

Забрињава процена да значајан удео ХИВ позитивних особа у свету не зна да је инфициран ХИВ-ом, при чему се тај проценат креће од 30% до 50% у региону Европе. Стигма, дискриминација и социјална маргинализација су свакодневица особа најтеже погођених ХИВ-ом, односно популационих група које су најтеже доступне за интервенције у многим земљама (особе које се баве сексуалним радом, инјектирајући корисници дрога, мушкарци који имају сексуалне односе са мушкарцима, трансродне особе, затвореници, мигранти).

Извор: Кућа добрих вести