Предани историчар спорта С. Тодоровић записао је, поводом стогодишњице, у Политици од 22. августа 1965. у рубрици „Из старог Београда“ да је 1860. „једна група  Београђана од којих се могу поменути Милоје Лешјанин, Милан А. Петронијевић, Тома Цинцар Јанковић и Милојко Лешјанин одлазила  иза Симићевог мајура (Енглезовца) где је данас Чубура и тамо гађала из пушке“. Како се тада звало „гађање у нишан“ било је популарно у Београду и остало је записано у „Сербским новинама“  у броју од 26. маја 1851. да  ће „У прву недељу после  Свете тројице, тј. 3. јунија отворити се стрелиште у Топчидеру  на коме ће сваки без разлике у нишан гађати моћи“.
Због, тада, удаљеног Топчидера од града  није могло да привуче бројније љубитеље стрељаштва. У то време је  из Панчева у Београд дошао познати српски добротвор Илија Милосављевић Коларац.  Како се и сам у младости бавио стрељаштвом и био велики љубитељ овог спорта,  залагао се да се у Београду оснује стрељачка дружина каква је већ постојала у Панчеву (основана 1813) и у његовој заоставштини постоји податак да је 16. јуна 1861. поднео Општини вароши Београда молбу да му се уступи плац на Булбулдеру за стрелиште. Концепт је писао Милоje Лешјанин, касније генерал.
Судбина ове молбе се не зна,  нити одговор општине јер је општинска архива касније горела.
Међутим,  београдска стрељачка младост је наставила да вежба,  касније је преместила стрлиште у Каменолом (Ташмајдан) а затим у Градски ров (Калемегдан)  а најпосле изнад „Смутековца“ где је била Душевна болница повише кафане Мостар на Губеревцу.
Било је потребно, уз сав ентузијазам, озваничити и код власти неку организацију,  сазван је збор половином маја 1865. (С. Тодоровић не наводи тачан датум)  и у кафани Мостар на Губеревцу основана је прва Београдска стрељачка дружина.
Потом је све кренуло на боље. Већ 1879. на брду изнад Смутековца сазидана је репрезентативна зграда дружине  уз коју су „удесили и стрелиште“.
Прво земљско наградно гађање (пандан државним шампионатима) у Београду је на том стрелишту одржано 1886. управо на иницијативу Београдске стрљачке дружине. На збору стрелаца 1887. на другом земаљском гађању у Крагујевцу основан је  Савез стрељачких дружина у Краљевини Србији. Већ 1909. Србија је примљена у Међународни стрељачки савез приликом учешћа српских стрелаца на такмичењу у Хамбургу у Немачкој.  Мата Марковић и  Сима Јаношевић из Крагујевца, Јанко Драговић, Бора Павловић и Младен Новаковић (сви из Београда)  под вођством професора Хенриха Лилера и Бранка Паштровића (такође из Београда)  постигли лепе резултате и допринели да се о српском и београдском стрељаштву први пут чује и ван граница земље.
Прва Београдска стрељачка дружина је радила непрекидно све до 1914.  Њено оснивање подстакло је да се сличне дружине појаве и у Ваљеву и Неготину (1880), а 1881. у Крагујевцу и Нишу. Краљевина Србија је 1911. имала 1.470 дружина са 60.00 чланова (Швајцарска као стрељачка велесила имала је 3.850 дружина, Немачка 909, САД 869, Аустроугарска 460…). Велики замах уследио је после усвајања „Закона о помагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет Кола јахача“ 1892.
За време Првог светског рата многа стрелишта у Србији су порушена и попаљена а зграду Београдске стрљачке дружине је реквирирало Минстарство социјалне политике, па су стрелци поново почели од нуле. На пољани код Цареве Ћуприје, коју им је Министарство пољопривреде уступило још 1911.  направљено је  стрелиште на 300 метара и склепана барака која је била управна зграда.  Остало је записано у“Стрељачком гласнику“ да је на тој пољани 1925. обележена 60 - годишњица Београдске стрељачке дружине. Од 24. до 28. октобра одржано је и такмичење поводом јубилеја под високим покровитељством краља Александра. Говор је одржао Љуба Јовановић некадашњи председник Народне скупштине и председндик Стрељачког савеза.
Прво послератно земаљско гађање одржано је 1924. у Београду који је био домаћин и 1927, 1928. и 1931.
Пред Други светски рат Србија је имала око 1.500 дружина, од тога велик број по селима. Стрељачки савез Београда обновио је рад после Другог светског рата 19. маја 1948.
Стрелци Београда су  од првог„гађања у нишан“ били веома запажени. Од 11 олимпијских медаља, стрелци из београдских клубова освојили су пет – Горан Максимовић као члан Партизана 1988. освојио је злато у  Сеулу, Јасна Шекарић као чланица Црвене звезде три сребра 1992. у Барселони, 2000. у Сиднеју и 2004. у Атини и Ивана Максимовић као чланица Новог Београда Ушћа сребро 2012. у Лондону. Стрелци Београда су освојили  преко 500  екипних и појединачних титула на на државним шампионатима и првенствима Србије.
У  последњој деценији на Европским шампионатима  стрелци из београдских клубова су освојили  три појединачне златне медаље (две сениорске и једну јуниорску), две сениорске сребрне и четири бронзане (од тога једну јуниорску).
Били су чланови репрезентација које су освојиле осам екипних златних, четири сребрне и девет бронзаних одличја.
Са последња три Шампионата света београдски стрелци су донели  два појединачна злата (сениорско и јуниорско) као  једно сребро, док су као чланови екипа учествовали у освајању по једног екипног злата и сребра и  шест бронзи. Један стрелац из Београда је на листи светских рекордера: Марија Младеновић ваздушним пиштољем за јуниорке са 391 круг.
Две такмичарке из Београда биле су после увођења нових правила светске рекордерке. Први светски рекорд основног дела ваздушном пушком постигла је у фебруару 2013.  Ивана Максимовић олимпијска вицешампионка из Лондона 2012. на Шампионату Европе у Одензеу у Данској 418 кругова. Потом је исте године тај рекорд поправила  са 419,7 кругова на Светском купу у Чангвону Андреа Арсовић, која је на истом такмичењу са 455,4 кругова поставила и светски рекорд финала у троставу.
Стрељачки савез Београда окупља 21 клуб са неколико стотина чланова. У сарадњи са Секретаријтом за спорт и омладину Београда спроводи програме развоја стрељаштва међу младима организацијом Лиге и Купа СС Београда за млађе категорије. Успешан је  организатор „Интернационалног првенства Београда“ ваздушним оружјем које је једно од најјачих у региону.
Београд је био домаћин Светског првенства у гађању глинених голубова 2011. и Шампионата Европе у класичном стрељаштву 1957. а  2005. и 2011. у свим дисциплинама, као и финала Светског купа у гађању глинених голубова  2007. У Београду су одржани и Светски купови у гађању глинених голубова 2005. и 2008.
Уз Шампионат Србије у суботу и недељу, у оквиру прославе јубилеја, века и по од оснивања Београдске стрељачке дружине, 19. априла организоваће се у СЦ Олимп на Звездари ревијални турнир „Звезде на Звездари“ на коме ће учествовати најбољи београдски стрелци, а завршетак прославе биће крајем године. Планирана је свечана академија и потом ће, у знаку прославе 150 година, бити и јубиларно 40. „Интернационално првенство Београда“ у децембру.

Извор: Кућа добрих вести