Небо без облака, море без таласа, лађе без једрила…по врховима брешчића виде се баште са својим летњим палатама, виде се високе палме и по где који кипарис. Неизбројне лађе и пароброди љуљају се на мору. Све је то обавијено у неко чаробно плаветнило. Не можеш казати или је лепши увече кад га сунце оставља, или ујутру кад се први зраци сунчеви кроз дим Везува краду, или ноћу кад га месечина обасјава, пише о Напуљу Љуба П. Ненадовић.

Корпе које висе са тераса зграда по Милану данас су постале њихов заштитини знак. У њима су некварљива храна, неке потрепштине за личну хигијену, чоколаде, ко већ шта има да остави, а све за оне који немају или не смеју да излазе до радње.

„Зашто је живот донео међу нас Марија Лигуорија? Можда је допловио на таласу оног убеђења младог Милоша Црњанског да се радост несрећном словенству може донети само из Италије, из земље сунца, смеха и обнове? Ако је и ово само једна од невероватних идеја, онда је једно сигурно: ту је јер нам је вратио свежину и звучност нашег језика“...Горана Раичевић

БЕОГРАД - Јединствено концертно предавање биће одржано 20. фебруара у 20 часова у Италијанском инстутуту за културу у Београду, у сарадњи са Театром Голдони из Ливорна и Народним позориштем из Београда.