БЕОГРАД - Највећа природна непогода која је задесила нашу земљу у протеклих 120 година, са још несагледивим последицама по становништво, имовину и животну средину, покренула је солидарност и друштвену одговорност великог броја појединаца и компанија.
Многи догађаји ових дана су отказани али не и семинар посвећен медијима и њиховом понашању и извештавању о друштвено одговорном пословању (ДОП), који је додатно актуелизован ситуацијом која се догодила у нашој земљи.
Медији су мудрим и обазривим објавама и прилозима допринели стварању климе хуманости, солидарности и емпатије са угроженима те се није могла заобићи похвала која је стигла од представника институција и међународне заједнице на овом скупу упућена – нама. Због тога, свако од представника медија, учесника семинара који се ове седмице одржао у Привредној комори Србије, се могао осећати поносним што је био део свега тога.

Стање ДОП новинарства у Србији

Стање ДОП новинарства у Србији није сјајно, па је и саме новинаре изненадила оволика количина друштвено одговорног извештавања у кратком временском периоду. Шта рећи осим – само нека потраје!
Али, о ДОП новинарству у Србији и о томе шта му све недостаје на семинару је говорио Миша Стојиљковић новинар радија Б92. Он истражује И извештава о темама једнакости полова, људским правима, друштвено одговорном пословању, правима мањина и “мање видљивим”, али веома важним свакодневним темама.
“Новинари код нас немају идеју о томе шта је ДОП, а компаније нас доживљавају као канал за бесплатан ПР и ту настаје проблем. Са друге стране постоје оне компаније које ураде добру ствар и ја немам проблем да то објавим ако тако проценим”, каже Стојиљковић. “Ако неки мобилни оператор око десет одсто свог укупног прихода уложи у ДОП у кампање намењене деци, немоћнима, болеснима, наравно да ћу извештавати о томе. Наведите ми компанију која 10 одсто свог прихода улаже у такве активности”, категоричан је Стојиљковић.
Према његовим речима медији ће на “испиту” бити наредних седмица. Тада ће имати прилику да покажу колико ће бити друштвено одговорни ако прате и питају како се троши прикупљен новац за помоћ угроженима у поплавама. Стојиљковић каже да треба објављивати које су компаније донирале помоћ: Тигар је дао чизме, банке су укинуле провизију и сматра да то није бесплатна реклама и да има сврху а то је – да И друге компаније учине то исто.
Стојиљковић је мишљења и да ће дуго времена проћи док уредници схвате како је важно извештавати о ДОП. Не постоји ни специјализованих новинара који се баве том темом. Али, без обзира на то, он каже, да нама, као новинарима предстоји да покушамо да убедимо уреднике да нека позитивна прича има предност у односу на лошу а ако не успемо – барем смо покушали. Такође, сада постоје друштвене мреже, твитер, блогови, преко којих можемо покренути неку акцију ако не можемо преко класичних медија, или медија у коме радимо.
Он је навео да се веома мали број медија бави овом темом али да охрабрује што постоје интернет портал као што је Кућа добрих вести које су посвећене овој теми и новинарству у служби људи. “То је диван пример личне иницијативе једне жене која је напустила Тањуг, оставила тај посао и посветила се сајту. Она сада објављује добре вести и добар део тога се заснива само на њеном ентузијазму. Уверен сам да ће таквих прича бити што више.

Компаније ДОП схватају као трошак а не као пут до зараде

Андриј Мартиненко, консултант за ДОП амбасаде Шведске у Србији осврнуо се не стање ДОП у свету и указао на грешке које компаније чине покушавајући да разумеју овај појам и учествују у том процесу.
Према његовим речима још увек већина компанија ДОП третира као додатни трошак у свом пословању и ту греши јер ДОП је у директној вези са повећањем профита. Он је навео пример Ериксона који је у Панчеву покренуо коришћење апликације која поред тога што даје податак о томе колико аутобус касни, даје и податак о степену аеро-загађења на том месту где путник чека аутобус. То је подељено бесплатно, али сада Ериксон има потражњу за продајом у иностранству – Италији и Француској.
Такође, компаније греше када се определе за неку донацију. Неће бити добро да компанија која не прозводи пумпе донира пумпе, јер она ће их поклонити, пумпе ће се покварити, нико неће доћи да их поправи. Или, да банке засаде у некој акцији сто дрвећа….
Мартиненко је имао позитиван пример ДОП-а који је долази управо из Србије. “Имате једну фиму обућа Павле из унутрашњости која се суочавала са великом флуктоацијом радне снаге. Покренули су један пројекат у коме су запослили 50 о0дсто рома и 50 одсто младих, обезбедили им обуку. Људи су остали, они су им обезбедили превоз и бринули о другим потребама радника и на тај начин обезбедили лојалност радника, а самим тим бољу и поузданију продуктивност на послу”.
Да би компанија могла да схати шта је ДОП треба да разграничи шта је ДОП а шта је филантропија јер се ти појмови обично мешају. Једноставно, објашњава Мартиненко филантропија је – како ви трошите ваш новац, а ДОП како га зарађујете и то би требало да схвате власници предузећа и менаџмент у тим фирмама.

Стратегије о друштвено одговорном пословању Србији – мртво слово на папиру

На семинару је указано да није потребно регулисање ДОП-а, већ пре свега стварање повољног окружења за ДОП. И ту настају сви проблеми. Држава је донела бројне стратегије, међу којима је Стратегија развоја и промоције ДОп у Србији која је обухватила све што се могло обухватити али је у већини области уочена неимплементација или непостојање прописа, не постојање надзора над њеним спроводјењем и инертност државе након доношење стратешких аката.
Закључци који се односе на државу, односно на оно што она треба да чини су: промовисање концепта добре и лоше праксе, измене пореских закона којима се на свеобухватан начин стимулише корпоративна филантропија и наћи начина да се пореским и другим мерама стимулишу и други аспекти ДОП – поред коропративне филантропије.

Грађани све више уважавају друштвено одговорно пословање

Извршни директор Смарт Колектива Невен Мариновић, водеће организације у Србији на пољу друштвене одговорности и социјалног дијалога изнео је резултате истраживања које је спровела та организација који су указали на то да се мења и свест грађана о ДОП компанија те да и на њихову одлуку да буду купци одређеног прозвода утиче то да ли је компанија друштвено одговорна. “Око 73 одсто грађана би пре куповало у продавницама ДОП компанија чак и да су цене више, а 68 одсто грађана би користило услуге ДОП компанија чак и ако би она била просторно удаљена од оне која нуди исту услугу а приступачнија је. Чак 87 одсто грађана се изјаснило да би пре радило у ДОП компанији, чак и да су плате нешто ниже.
Испитаници су упитани и које су то теме и циљне групе које би требало компаније да подржавају. Топ три теме су: борба против корупције, хуманитарна помоћ, образовање, а топ три циљне групе којима се треба обраћати су: ученици и студент, угрожени, деца и млади.

Потпредседница ПКС Видосава Џагић која је отворила семинара рекла је: Друштвена одговорност није само идеја или кампања, већ систем. Скупштина ПКС је још 2005. усвојила Кодекс корпоративног управљања и Кодекс пословне етике, што је био пионирски корак у успостављању стандарда корпоративног управљања у Србији. Корпоративна друштвена одговорност кроз системски приступ, постојала је и деведесетих година, али је нестајањем државе, престао да постоји и стари систем. У протеклој деценији, афирмисању друштвене одговорности посвећене су институције и појединци, уз подршку међународних организација, као што су УН, Светска банка, Европска унија.

Амбасадор Шведске Кристер Асп истакао је улогу медија у креирању друштвене свести. Према његовим речима, једна компанија је успешна уколико одрживо послује, а друштвена одговорност компанија може да се измери кроз њихов утицај на друштво, као и кроз директну помоћ.

Семинар о друштвено одговорном пословању, организовали су Амбасада Шведске, Глобални договор у Србији, Привредна комора Србије и Амбасада Холандије у Србији. 

Извор: Кућа добрих вести

 БЕОГРАД - Власти Азербејџана и компанија "Азвирт Огранак", упутиле су хуманитарну помоћ пострадалима од поплава у Србији, саопштено је из амбасаде те земље у Београду.