Дан еколошког дуга је онај дан у календарској години када потребе човечанства према природи премаше оно што екосистеми планете Земље могу у тој години обновити.

Тај дан, који се ове године обежава најраније откако се врше мерења (1997. године тај дан био је крајем септембра), симболично приказује утицај људских активности на природу и њене ресурсе.

Према ГФН-у, за тренутне потребе човечанства користимо природне ресурсе 1,7 пута брже него што екосистеми могу да се регенеришу. Дакле, глобално посматрано користимо 1,7 планета, а имамо само једну.

„Чињеница да се овај дан сваке године помера унапред говори нам да се и даље према планети не понашамо одговорно. Живимо од све веће позајмице коју узимамо с рачуна боље будућности своје деце“, истиче Дени Пореј, директор WWФ Адрије.

„Према WWF-овом Извештају о живој планети, све земље у нашој регији живе изнад својих природних капацитета. То доказују и подаци ГФН-а о еколошком отиску, који се мере у глобалним хектарима (ghe).

То је јединица за мерење наших захтева према Земљи (еколошки отисак) и способности Земље да удовољи нашим захтевима (биокапацитет). Према тим подацима Словенија предводи у нашој регији с највећим еколошким отиском и прва улази у еколошки дуг 12. маја. Следе је Хрватска (19. јуна), Црна Гора (29. јуна), Босна и Херцеговина (6. јула), Македонија (19. јула) и Србија (30. јула)“, каже Пореј, додајући да најкасније у дуг улази Албанија, 14. октобра.

Будући да наше потребе све више превазилазе могућности планете да се регенерише, на шта додатно утичу последице климатских промена, Дан еколошког дуга је снажан подсетник на хитне акције које појединци и земље морају предузети како би заштитили шуме, океане, слатководне ресурсе, биљни и животињски свет, и на тај начин помоћи у остваривању одрживог развоја. Идеје како променити свој отисак могу се пронаћи на страници GFN-а и WWF Адрије.

До 2020. године морамо дефинисати кључне обавезе и акције којима ћемо у наредној деценији преокренути тренд губитка природе и помоћи у осигуравању здравља и добробити људи и наше планете.

Извор: Nationalgeographic.rs/Кућа добрих вести