Холандија је други по реду највећи извозник пољопривредних производа на свету, а тајна њиховог успеха између осталог лежи и у употреби архитектонских иновација.
Овакав рејтинг Холандије заправо је изванредан када се узме у обзир чињеница да су испред ње само Сједињене Америчке Државе које имају 237 пута већу обрадиву површину. И поред овакве разлике Холандија је у 2017. години извезла пољопривредних производа у вредности од готово 100 милијарди долара и додатних производа повезаних са пољопривредом у износу од 10 милијарди долара.
Значајан утицај у успешности Холандије на овом пољу имају и архитектонске иновације, што се најбоље може видети из ваздуха. Наиме, на фотографијама Тома Хегена, из серије The Greenhaouse, могу се видети многобројни пространи стакленици, од којих неки покривају површину од 70 хектара, те свакако доминирају архитектонским пејзажем на југу Холандије. Занимљиво је да ова земља има укупну површину под стакленицима у износу од 93,3 квадратна километра, што је на пример, дупло више од укупне површине Новог Београда.
Холандија под стакленицима има 93,3 квадратна километра, што је дупло више од укупне површине Новог Београда.
У региону Westland, коју је Национална географија назвала „престоницом пластеника Холандије“, стакленици су „попунили“ сваки део пејзажа између градова, предграђа и индустријских зона. Према њиховим описима, стакленици чине „огромна огледала постављена широм ове области, која дању одбијају бљесак сунца, док ноћу сијају својом унутрашњом светлошћу“.
У унутрашњости ових многобројних стакленика пољопривредници користе технологијухидропонских система, као и геотермалну енергију за стварање изузетно много приноса уз што мању потрошњу ресурса. Тако на пример Холандски пластеници користе 1,1 литар воде по килограму произведеног парадајза, за разлику од просечне глобалне потрошње од 27,3 литре за исту производњу. Притом Холандски фармери произведу преко 100 милиона парадајза годишње на 14 хектара, што је омогућено уз помоћ система затвореног окружења где су температура, влага и употреба пестицида строго контролисани.
Одржива архитектура
Такав систем постигнут је кроз добру и одрживу архитектуру. Кровови са двоструким застакљењем омогућавају задржавање топлоте, док модуларне челичне конструкције омогућавају једноставно ширење и прилагођавање хала, без угрожавања дотока природног осветљења.
Постојеће изграђене структуре стакленика широм Холандије резултат су договора на пољу одрживости. Почетком 2000-их Холанђани су се обавезали на националном нивоу на нови облик одрживе пољопривреде. Један од највећих резултата било је потпуно елиминисање пестицида из пластеника и смањене примене антибиотика за 60%.
Како се развијају нове технологије и системи, Холанђани их прате како би што боље и ефикасни развили пољопривреду и успели да нахране што веће градско становништво како у Холандији, тако и на светском нивоу. Оваква архитектонска трансформација на пољу пољопривреде и све већа тежња ка контролисаном узгоју ће се континуирано развијати имајући у виду да се предвиђа да ће до 2050. године на планети живети 10 милијарди људи, у односу на тренутних 7,8 милијарди. Уследиће све већа потреба за бољим пољопривредним приносима, али и императив ка мањој употреби воде, енергије и земље.
