Кућа Добрих Вести

Login

Пластични отпад: шта ви можете да урадите?

Оцените овај чланак
(4 гласова)

plastikaopdfdfdfdОд кад је човек почетком 20. века почео да уводи пластику у масовну производњу, на Земљи је настало око 8300 милиона тона пластике – из године у годину све више и више.

 

Према подацима које наводи угледни „New Scientist", само у току 2016. године, у свету је произведено укупно 280 милиона тона пластике.

 

У томе предњачи Кина у којој је настало 29 одсто, затим Европа (19%), САД, Канада и Мексико (18%) и Азија без Кине и Јапана (17%). Произведена пластика убедљиво највише користи се за паковање (40%), а затим за изградњу (20%).

 

Шта се даље дешава са произведеном пластиком? Зашто је то ођедном постала тако важна тема?

 

Око три четвртине произведене пластике убрзо одбацимо. Око 80 одсто одбачене пластике заврши у животној средини и на депонијама. Слике такве наше свакодневице су поражавајуће: сваке године 8 милиона тона заврши у океану – једу је рибе, а онда ми њих. Стомаци китова насуканих на обале препуни су пластичног отпада, фоке су запетљане у ђубре, плаже су препуне смећа, а поред путева – и сами смо сведоци – гомила се исти отпад. Директне последице по обичног човека, процењује се, тек ће се осетити јер, ако се не промени начин на који се употребљава пластика, до 2050. године у океанима ће бити више пластике него рибе.

 

У Србији последњих година често се говори о нужности да се смањи употреба пластичних кеса, а иста тема актуелна је у готово свим земљама света. У појединим државама владе и предузећа, свесне последица досадашње потрошње, раде заједно да смањењу употребе пластике, а нарочито оне за једнократну употребу, као што је пластика за паковање, пластичне кесе, сламке и друго.

Проблем са пластиком је што досадашња стратегија сакупљања и рециклирања не даје резултате. То је зато што је искоришћена пластика безвредна и зато што је произвођачу јефтиније да произведе нову него да рециклира употребљену. Око 50 одсто ПЕТ-а, пластике од које се праве флаше погодне за рециклажу, сакупи се у рециклажним центрима широм света, али се само 7 одсто рециклира док остатак ту остаје вечно.

 

Шта ми, појединци, можемо да урадимо?

 

Можемо да смањимо употребу пластике за једнократну употребу – кеса, сламки, пластичних флаша, пластичног прибора за јело…

 

Можемо, на пример, да користимо чврсте „обичне“ сапуне уместо течних јер се њихова амбалажа брзо и лако разграђује.

 

Отпад који се може рециклирати можемо да бацамо у контејнере за рециклажни отпад (можда не знате, али њих заправо има око нас, иако су мало скривени).

 

Пластику коју желимо да одбацимо можемо да дамо сакупљачима секундарних сировина.

 

Пластику која се може рециклирати можемо чак и да продамо компанијама које се баве рециклажом (а којих има и у Србији и могу да дођу на вашу адресу ако је имате више) или да је однесемо у рециклажни центар.

 

Можемо да купујемо код компанија посвећених ордрживој производњи, оних које у производњи користи материјале који се могу рециклирати или који користе мало или нимало пластике за амбалажу.

 

Можемо да поклањамо и примамо на поклон ствари које смо прерасли или престали да користимо.

 

Можемо да стварно користимо тај цегер.

 

Уз све ове ствари које појединац може да учини, једнако је важно да захтевамо да се и држава једнако пажљиво посвети овом проблему.

 

Извор: Наука кроз приче


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија