Кућа Добрих Вести

Login

Живети у тренутку: планинар и фотограф

Оцените овај чланак
(2 гласова)

violetadfdfdfdfdfУметност фотографисања је редак дар, јер није довољно само кликнути, најпре треба видети, а да би се видело, пре тога треба доживети и осетити тренутак, пејзаж, колорит.

 

 

Зато су Виолетине слике посебне, јер се на њима види не само лепота природе, израз нечијег лица, линија неке грађевине, преламање светлости и боја, него и емоција са којом она сагледава оно што је испред објектива.

 

Са пуно одушевљења и искрене радости она прича о својим путовањима и планинарењима са којих доноси предивне фотографије, али неретко објављује и слике свог града Параћина - на којима се најбоље може видети кроз какве све трансформације може проћи један исти кадар током времена. Виолетине фотографије заустављају не само тренутак у времену, него и један посебан утисак о ономе што фотографише. Зато смо решили да поразговарамо са њом и сазнамо када и како се развила њена љубав према фотографији, шта највише воли да слика и какви су јој планови, да ли жели тиме да се професионално бави или само аматерски.

 

Када си почела да се бавиш фотогафијом, како се родила љубав према фотографисању?

 

Фотографисање сам заволела пре неких 6 година, а то је била љубав која се родила на први поглед. Дошло ми је некако природно, као да је одувек била у мени та жеља да забележим оно што видим и осећам, да запамтим тај тренутак и пренесем другима да виде како су око нас сваког дана на сваком кораку нека чуда, некада мања, некада већа.

 

Прво сам фоткала телефоном, јер нисам била у могућности да купим апарат. Али, кад нешто желите јако, како кажу, и космос се завери да вам испуни жељу, па сада имам и добар фотоапарат од кога се не одвајам на својим шетњама и путовањима. Увек је уз мене, јер се никад не зна када ће искочити нека слика вредна памћења. Ето, некада ујутру, на путу до посла, не могу да одолим а да не усликам свој Параћин како се буди.

 

Шта те највише инспирише, шта највише волиш да сликаш?

 

Највише ме инспирише природа, неки нестваран предео, необичан залазак сунца, цвет... Посебно волим да фоткам облаке, јер су за мене чаробни, очаравајући, некада фасцинантни, права игра Бога и природе. Има нешто више од годину дана откако активно планинарим. Моја страст према путовањима и љубав према природи овде су нашле прави спој. Свака планина и њени прелепи пејзажи, шуме, ливаде, дрвеће, крошње окупане сунцем или покривене снегом, да не причам о погледима који се пружају са врха - постали су моја непресушна инспирација.

 

Да ли си постала "ловац" на добре кадрове или стрпљиво чекаш да се појави тренутак вредан да буде забележен камером?

Некада стрпљиво чекам одређену ситуацију или прилику да фоткам, али то су врло ретки моменти, углавном сликам у тренутку, када видим нешто мом оку, а и срцу врло занимљиво, примамљиво, необично и прелепо, онда је то - то и нема времена за чекање. Као и живот - живети у тренутку, јер он оде, нема га више и неће бити никада исти.

                                                         violetassnsnsnsnnssnns

 

Откако сам постала планинарка научила сам да фоткам у брзини, у тренутку - видим, свиђа ми се, кликнем. Тек када прегледам слике видим какве сам све моменте забележила, не само из природе, него и тренутке искрене среће, осмехе, радост, али и велики напор код својих колега планинара.

 

Ево, недавно је изведен зимски успон на Ртањ. Било је нестварно, прелепо, бела шумска бајка, у правом смислу те речи, очаравајући призори који су нам одузимали дах, више него ледени ветар који на Ртњу дува великом жестином. При врху је дувао тако јако, да су ми се прсти на рукама смрзли, буквално сам добила промрзлине, једва сам повратила палац у живот, али то ме није спречило да усликам на самом врху планинаре како се боре са ветром, а затим и при силаску.

 

Један од мојих најјачих утисака је Мусала, највиши врх планине Рила у Бугарској и истовремено највиши врх Балкана. Та прелепа планина у свом срцу крије неколико језера и пејзаже који вас остављају без речи и терају сузе на очи од толике лепоте. Поглед са врха Мусале је скоро нестварно искуство, са свих страна гледате у друге планине и врхове, још ако имате и чаробно чисто небо, то је право уживање.

 

Како се сналазиш за опрему, с обзиром да код нас ретко ко може себи приуштити оно што би стварно желео?

 

Од опреме користим само један апарат и обичан објектив који иде уз њега. Знам да треба унапређивати свој рад и дело, али све је много скупо.

 

Да ли учествујеш на фото-конкурсима и какви су резултати?

 

И овде је новац често препрека, јер учешће на конкурсима подразумева неку котизацију, па се тако пријављујем само на оне који су бесплатни. До сада још нисам постигла неке запажене резултате, осим на конкурсу града Ћуприје, када је моја фотографија ушла међу првих 20. Наравно, ја не одустајем, слаћу своје фотографије у свет, јер је мени првенствено циљ да допру до што више људи, а ако заслужујем награду она ће доћи, кад буде право време.

 

У којој мери друштвене мреже доприносе промоцији овог хобија? На какав пријем си наишла код пратилаца?

 

Друштвене мреже су преплављене фото-страницама, што је добро, да људи виде лепоту наше земље. Олако схватамо сва ова богатства која су нам дата и врло често се лоше односимо према њима. Боли ме када видим како човек уништава и не поштује природу, па бележим и такве тренутке, као опомену и поруку да морамо чувати природу. Мојим пријатељима се допадају моје фотографије, кажу да имам добро око за кадар. Значи ми подршка и похвала, јер ми дају подстрек за даљи рад.

 

Какве су твоје жеље и планови када је фотографија у питању?

 

Моје жеље и планови,ех... Волела бих да радим за неку туристичку агенцију, хотел или компанију која жели да промовише неки град, село, место, природу, земљу, да ја покажем свету кроз своје фотографије ту лепоту.

 

На пример, Столови код Краљева су на мене оставили нарочит утисак. Врло необична а дивна планина, на којој слободно живе прелепи коњи, који су дивљи, а опет и питоми на неки начин, јер вам слободно прилазе. Обожавам коње, ове животиње поседују једну нарочиту снагу и моћ, носе дух слободе. Волела бих да целом свету представим ове крајеве наше прелепе земље.

 

Које слике су ти омиљене?

 

Омиљени мотиви су ми планина, облаци, магла, а најбоље је када се сви споје на једној фотографији. Једва чекам следеће планинарење, да вам са њега донесем нове фотографије и нову дозу љубави према природи.

 

Колико Виолета воли и природу и фотографисање, најбоље показују њене слике које можете погледати у галерији. Блоготрес јој жели много успеха у даљем раду, а очекујемо и много лепих фотографија са неких нових дестинација! Ведро и срећно, Виолета!

 

Извор: Блоготрес

 

 


Последњи пут измењено уторак, 23 март 2021 18:55

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија