Кућа Добрих Вести

Login

СЕДИМО НА ГРАНИ: солидарност или суноврат

Оцените овај чланак
(3 гласова)

sedimonagranidfdfdfdfУ сарадњи са Битеф фестивалом, Платформа за теорију и праксу друштвених добара Заједничко најављује међународну конференцију о еколошкој кризи, климатским променама и начинима на које се са њима суочавамо.

 

Koнференција ће се одржати од 17. до 19. септембра.

 

Разорне поплаве, пожари, суше, екстремне температуре и топлотни таласи, рапидно одумирање врста, глобално загревање, подизање нивоа мора, уништавање и бесповратно загађење животне средине – воде, ваздуха и земљишта, пандемије, дезертификација и губитак обрадивих земљишта, као и ширење области неподесних за људски (и други) живот, само су неки су од симптома растуће еколошке и климатске кризе која је постала наша свакодневица. Упркос томе, друштвени и политички системи опстају неометано, по инерцији, понављајући устаљене мантре: раст, развој, прогрес, конкуренција, немилосрдна експлоатација, максимизација профита, доминација над природом (и људима), беспоштедно надметање, закон јачег. Док стручњаци предвиђају убрзано умножавање паралелних криза, систем нуди козметичке промене.

 

У склопу 54/55. Битефа, конференција Седимо на грани: солидарност или суноврат испитује симптоме, узроке и последице еколошке и климатске кризе, као и њен друштвени, економски и политички контекст и значај. Како се с њом суочавамо, како је сагледавамо? Може ли се она зауздати, ублажити, зауставити? Којим средствима? После скоро две године ванредног стања, има ли повратка на „нормалност“ и да ли је повратак уопште пожељан? Да ли је „нова нормалност“ нужно само бескрајни низ све разорнијих криза, или може да подразумева радикалну редефиницију онога што је нормално, да понуди алтернативну интерпретацију доброг живота и „развијених“ друштава? Шта нам нуде социјалне и политичке институције, можемо ли их реформисати, пренаменити, или треба да градимо друге? Коју улогу може да игра уметност у овом подухвату и која је ту улога позоришта?

 

Програм

 

17. септембар

17:30-19:00

Од експанзије до изумирања: апокалипса статуса qуо

Дистопијска будућност нам галопирајући хрли у сусрет. Учестали инциденти, као знакови из будућности, весници су свеобухватне еколошке катастрофе. Или је она већ стигла? Разговор који отвара конференцију испитује садашњост као „реално-постојећу“ дистопију и поставља питање да ли је могућ заокрет, радикална промена парадигме.

Поздравна реч: Иван Меденица, уметнички директор Битефа

Говоре:

Франко Берарди Бифо (активиста и филозоф, Италија)

Вим Вандекејбус (позоришни уметник и кореограф, Белгија)

Камила Нобрега (истраживачица и новинарка, Бразил/Немачка)

Срећко Хорват (активиста и филозоф, Хрватска)

Модерира:

Александра Савановић (Платформа Заједничко, Србија)

 

18. септембар

 

10:00-12:00 Еколошка криза у глобалној и локалној перспективи

На панелу ће се разматрати локални и глобални симптоми еколошке и климатске кризе, анализираће се узроци, простори и актери борбе за ублажавање климатских промена и за здравију животну средину.

Говоре:

Владимир Ђурђевиц́ (метеоролог, Физички факултет, Србија)

Ива Марковић, (активисткиња, Право на воду, Србија)

Младен Домазет (истраживач, Институт за политичку екологију, Хрватска)

Ратко Ристић (декан, Шумарски факултет Београдског Универзитета, Србија)

Модерира:

Предраг Момчиловић (Платформа Заједничко, Србија)

12:15-14:15 Колонијализам, миграције и климатске промене

На панелу се обрађују теме колонијализма, миграција и климатских промена као повезаних феномена, те њихове последице и њихово наслеђе.

Говоре:

Аманда Пиња (кореографкиња, Аустрија/Мексико/Чиле)

Гулистан Сидо (професорка Универзитет у Рожави, Сирија)

Карлота Вебер (Европска Зелена Партија, Белгија)

Лазаро Габино Родригез (позоришни уметник, Мексико)

Модерира:

Милена Драгићевић – Шешић (теоретичарка културе, Србија)

16:00-18:00 Друштво, уметност и позориште у свету без људи

Тема свеопште друштвене и еколошке кризе, „доба апокалипсе“, разматраће се из угла филозофије и уметности, као и из позиција екофеминизма, како би се позориште, као и поље културе, сагледали у овом контексту као актери и покретачи позитивних промена.

Говоре:

Андрија Филиповиц́ (филозоф, Србија)

Маја Пелевиц́ (драматуршкиња и извођачица, Србија)

Борис Буден (филозоф, Хрватска/Немачка)

Ђулија Казалини (кустоскиња и истраживачица, Италија/Велика Британија)

Модерира:

Маријана Цветковић (Платформа Заједничко, Србија)

 

19. септембар

 

10:00-11:00 Развој у друштву без раста

Раст је постао превладавајућа парадигма у модерном друштву – ако не растете, подразумева се да венете и умирете. Насупрот наративу о потреби за сталним растом јавља се концепт „одраста“, или штедљивог изобиља за ново доба, како га често називају. Предавање се бави тиме како наша друштва можемо трансформисати тако да живимо боље и у складу са ограничењима, без сувишне јурњаве за растом.

Говори:

Венсан Лиеже (инжењер, истраживач, гласноговорник Француског покрета одраста, Француска/Мађарска)

11:00-12:00 Економски модел „шупље крофне“

Након предавања наставиће се са представљањем развојног модела „шупље крофне“, базираног на задовољењу друштвених потреба без прекорачења природних лимита.

Говоре:

Младен Домазет (Институт за политичку екологију, Хрватска)

Милош Ковачевић (Платформа Заједничко, Србија)

Предраг Момчиловић (Платформа Заједничко, Србија)

12:15-14:15 Градови као покретачи промена

Разговор ће се бавити практичним политикама и примерима пракси чијом применом градови могу постати зеленији и одрживији.

Говоре:

Наташа Петрушић (Руководилац сектора за мониторинг и заштиту животне средине, Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда, Србија).

Александар Ћирић (Руководилац сектора за управљање отпадом, Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда, Србија)

Ива Ившић (одборница у скупштини града Загреба, коалиција Можемо!/Загреб је наш, Хрватска)

Добрица Веселиновић (политичар и активиста, Не да(ви)мо Београд, Србија)

Паскал Бонијел-Шалије (посланица у регионалном парламенту за област Оверња-Рона-Алпи, странка „Европа, екологија – зелени“, Француска)

Модерира:

Игор Штикс (писац и политички теоретичар, БиХ/Хрватска/Србија)

16:00-18:00 После пандемије – одрживост културне продукције и размене

Панел је посвећен питању одрживости културне продукције и културне размене и нужностима промене досадашњих начина продукције у тој области.

Говоре:

Јанез Јанша (позоришни уметник и теоретичар, Словенија)

Лазаро Габино Родригез (позоришни уметник, Мексико)

Харис Пашовић (редитељ, Босна и Херцеговина)

Каролин Барно (продуценткиња, позориште Види-Лозана, Швајцарска)

Модерира:

Биљана Тануровска (продуценткиња и кустоскиња, Северна Македонија)

 

 

Извор: Кућа добрих вести/ФБ


Последњи пут измењено уторак, 14 септембар 2021 19:10

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија