Logo
Одштампајте ову страницу

Он никада није ништа заборавио и ништа не заборавља

Оцените овај чланак
(4 гласова)

agnezaБЕОГРАД - Без обзира што је, у међувремену, добрано остарио, спадао је у ону групу ''проклетих'' – био је осуђен да памти.

Памтио је све!

 

То, запамћено, носио је и носи са собом и никада није покушао да неки део гурне у заборав. Увек је био и још увек јесте расположен да исприча по неку причу, извучену из његовог сећања – ономе ко је хтео и умео да слуша. Причао је и прича полако, одмереном брзином, али је водио и води рачуна о динамици приповедања. Умео је, итекако, да се узбуди, нарочито на самом почетку. Што би прича више одмицала, добијала је смиренији тон.

 

Неки сматрају да је на моменте умео и да још увек уме - да буде досадан. Такви, очигледно, нису умели да слушају. Највероватније су били у некој само њима знаној трци, једној од оних трка у њиховим животима, у којима је нестизање на циљ било свима евидентно, чак и њима самима, али су они, свеједно, упорно трчали те, унапред изгубљене трке. Нису схватали да трче на погрешну страну. Да им је циљ, што више трче - све удаљенији.

 

Он је то стоички подносио. Није обраћао пажњу. Гигант какав је био и остао, пуштао им је и даље им пушта - на вољу. Знао је да ће, када схвате своју заблуду, поново доћи к'њему. Он ће са своје стране учинити све, као што и данас чини, да им помогне, али ће горчина његовог сазнања, да је сада касно за њих, утицати на његово приповедање. Не у смислу квалитета приповедања. Ту никада није омануо. Знао је да ће му током приповедања недостајати одсуство радости сазнања ''обостране раздраганости''. Онима који су му се враћали на послетку, више је била потребна утеха, него што су били расположени да активно учествују у његовом приповедању.

 

Језици му никада нису били препрека. Говори их неколико – пет,шест. Неке испричане приче, оне универзалне, никада нису морале да буду превођене, јер се неке ствари апсолутно подразумевају.

 

Поштовање његове моћи је основни предуслов, без којега све друго бива угрожено. Од свог настанка ишао је путем који је сам себи зацртао. Није се обазирао на препреке на свом путу. Једном установљени правац и циљ нису се мењали. Из принципијелних разлога.

 

Тога ради, неки пут мање - неки пут више, био је принуђен да, супротно својој моћи, буде  прилагодљив. Она чувена народна изрека ''Тиха вода - брег рони'' имала је пуно значење у његовом случају. Користио је кад год је морао. Циљ је то тражио од њега, а искуство потврђивало исправност таквог поступања. Било је ситуација када је, ипак, морао да прибегне сили – покушао би прво истиха, једанпут, двапут – колико год да је требало пута. Схвативши да другојачије не може стићи до зацртаног циља применио би силу.

 

И данас се појединци сећају његових излива беса. Срећна је околност да га та јарост и та силина никада нису дуго држале. Ко је био паметан, тај је брзо схватао са чиме се упушта у коштац и одустајао-попуштао. Наравно, било је и оних упорних. Свесни своје неуништивости и непопустљивости, постојано су се опирали његовим настојањима да оствари зацртани пут. Два три пута је био принуђен да попусти, дигао је руке од безуспешних покушаја да ''истера своје''. Постигао је компромис са тим својим препрекама и пронашао начин да оде даље, сачувавши притом свој дигнитет. Способан какав јесте, извукао је и корист. Суштинску, али и естетску.

 

Поштовање, које је иначе уживао, таквим гестом донело му је признање за његову мудрост. Осим тог признања, сви су се сложили да му се баш ту, где није успео да ''истера своје'', догодило нешто што му је побољшало ионако шармантан и привлачан изглед. Те његове ''изгубљене битке'', ти његови проблеми доприносили  су његовом шарму и креирали његову маркантност. Не само због оне изреке: ''Жене само старе, а мушкарци су све згоднији и згоднији'', чињеница је да је бивао све згоднији - што је више старио.

 

Спонтано, незнано од кога, добио је надимак ''Плави''.  Појединима није било јасно зашто је добио тај надимак, с обзиром да су га видели, као што га и данас виђају смеђег, кестењастог, црног или у било којој другој боји. Те промене му никада нису узимане за зло. Неки су шапатом констатовали да је ''каћиперан'', али ништа друго, осим те констатације нису могли или нису хтели да ураде. Уосталом, нико није савршен па, ако му је то једина мана, онда - нека му буде.

 

Авантуриста, али онај прави, био је убеђен, као што је и даље убеђен, да се још нешто налази иза хоризонта. Да хоризонт није крај света и да иза њега има још пуно тога. Та јасно видљива, танка линија споја земље и неба, то изазовно место, где је небо најближе земљи, то место где свако нормалан зна да ту ни жилет не може да се удене, та импресија да се баш ту могу убрати звезде у врелим летњим ноћима, када се заљубљенима, док леже на згужвељаној трави хватајући дах, чини да се и свемир ознојио и задихао - била је његов крајњи циљ.

 

Зато се увек чинило, као што се и данас чини, да је неуморан у свом хтењу и да се прекомерно исцрпљује у безуспешном покушају да истражи неистраживо, додирне недодирљиво и доживи недоживљено.

 

Он се не умара. Уз помоћ истомишљеника мења ритам свог живота. Радо их прима у своје окружење и дели са њима све чари авантуре. Сусрет са сваким од њих је увек буран, може тачно да се забележи тај тренутак и место сусрета. Као мала деца кад се ухвате за руке, врте се и врте, а онда полако престану и наставе загрљени даље у истом правцу, полако, причајући једно другом о свему пропуштеном - у међувремену.  

 

Бринуо је и још увек брине о онима који живе са њим. Велика је то одговорност, али му та одговорност није падала и не пада му тешко. Сви из његове средине знају да су заштићени његовим загрљајем. Он своје обавезе извршава са стоичким миром, у маниру пуном природног, опуштеног рафинмана. Његови потомци и потомци њихових потомака умеју то да цене. Воде своје, судбином одређене, једноставне, мале животе, трудећи се да не поремете природни ток догађања. Као да знају да он то не воли и да ти поремећаји могу да га ражалосте, повреде или разбесне.

 

Сунце воли, а месец обожава!

 

Био је и још увек је импресиониран мистичношћу коју доноси та светлост. Нарочито када је пун месец и када изгледа да има мање светла само зато што је неко заборавио да подигне небеске ролетне. Могао је и још увек може неуморно да трчи испод те звездане ливаде без почетка и краја, радосно ишчекујући тренутак када ће му први сунчев зрак громогласним, светлосним фанфарама најавити још један, нови дан...

 

Зато он памти све и ништа не заборавља.

 

Иде својим путем, хита и не обазире се нинашта. Пуно тога је испред њега, што тек треба да буде виђено и доживљено. Он никада не би опростио себи да пропусти било шта.

 

Зато се Дунав не враћа...  


Посвећено мом Пријатељу  господину Живку Кецићу

Није оно што сте помислили

Будимир Новаковић ову је дивну и проницљиву причу  објавио у својој књизи под називом “Није оно што сте помислили”. Заиста, до задње реченице у тексту, не може се ни наслутити о чему приповедач прича. У том је тајна, а и умеће речи.

nije-ono--sto-ste-pomislili

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 21 децембар 2012 03:01
Будимир Новаковић

''Made in Надица, designed by Александар Новаковић’’, рођен је у Београду  26.05.1952 године.

Ближа одредница места рођења је део Београда који се зове Зерек и који је у директном контакту са најлепшим и најузбудљивијим делом планете, познатим под називом - Дорћол.

Дечаштво и момаштво је провео у ’’кругу двојке’’, где је завршио основно и средње образовање – на велику радост његових наставника и професора. У истом периоду успешно завршава и музичку школу одсек виолине, а потом и одсек клавира.

1970 године уписује Архитектонски факултет у Београду, који завршава, ’’ама за длаку’’, у року – на велику радост његовог оца.

После дванаестогодишњег лутања у државној служби, основао је своје приватно предузеће ’’АРЦХ’’ д.о.о. у коме је и данас запослен и у коме се бави пројектовањем, графичким и примењеним дизајном, илустрацијом и фотографијом и у којим областима је и добитник већег броја награда и признања.

Писањем, које иначе никада није сврставао у категорију свог креативног изражавања, почео  је да се бави на наговарање својих пријатеља.

Бивши је државни репрезентативац и рекордер у пливању и бивши је вице-шампион у џудоу.

Садашњи је отац петорице синова које сматра својим јединим правим успехом у животу.

Најновије од Будимир Новаковић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015