Logo
Одштампајте ову страницу

Желим да будем добар предак

Оцените овај чланак
(19 гласова)

DSCN9247БЕОГРАД - Како штедим енергију и чувам природу? Идем пешке, вадим утикаче из зида, гасим светло где год могу, користим штедљиве сијалице, не користим лифт, са братом скупљам ПЕТ амбалажу...Колико нас се може похвалити оваквим стилом, начином живота? Наш суграђанин Ђорђе Самарџија, као и његова цела породица, живи тако и са поносом га представљамо у причи која следи на страницама “Куће добрих вести”.

„Не бих рекао да је мој стил живота другачији или бар много другачији од осталих људи. Једино што се трудим да ми је сваки сат „Сат за планету“ и сваки дан „Очистимо Србију“. Не разбацујем енергију, не купујем ствари које нећу користити, не прљам, не бацам у ђубре оно што може да се рециклира. Затварам воду када се туширам или перем зубе, смањујем грејање где и када није потребно, ако баш не морам не путујем, користим платнену торбу када идем у куповину, купујем органску храну...“, каже Ђорђе на почетку разговора за наше интернет новине.

„Ако баш морам да емитујем неку количину угљендиоксида (CO2), на пример, не могу да избегнем пут авионом или дугачак пут аутомобилом, онда купим „carbon ofset“ сертификате, односно, донирам у пројекте који ће смањити емисију у неким другим државама за онолико колико сам ја емитовао. Јасно ми је да појединац не може много сам и зато се надам да неко примети шта радим и да можда следи овај пример“, додаје он.
Самарџија воли природу. Као и сви ми део је ње, али не мисли да је више воли од осталих.

Ипак, суштина концепта који примењује у свом животу није фокусирана толико на заштиту природе колико на допринос генерацијама које долазе.
„И оне имају право на исти квалитет живота као и ми. Желим да будем добар предак. Не бих желео да дођем у ситуацију да ме мој тек рођени син за 20-30 година пита: 'знали сте шта се спремало. Имали сте сву потребну технологију. Зашто сте дозволили да дође до ове катастрофе?' А до катастрофе ће свакако доћи, ако наставимо да се понашамо овако – расипнички и неодрживо“, каже Ђорђе.

 

Главни непријатељ – угљен диоксид

 

Основни узрок промена климе јесте повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери. Узрок овог повећања, скоро 50 одсто у односу на пред-индустијско доба, јесте пре свега огромна потрошња фосилних горива, али ту је и промена намене земљишта (сеча шума, урбанизација, ширење пољопривреде), сточарство (метан)...

Угљен диоксид није загађивач као остали и с њим се мора другачије. Разликује га то што нема ветра који ће га одувати. Он је стално ту. Када га једном емитујемо он остаје у атмосфери око 100 година, односно толики је просечан животни век молекула CO2. И све га је више.

Једина шанса је да мање емитујемо или да га, што је много скупље, физички извучемо из атмосфере. Емисију CO2 из сагоревења фосилних горива је врло лако израчунати. Сагоревањем 1 литра бензина ослобађа се око 2,5 кг CO2 који остаје у атмосфери. У Србији потрошњом једног kWh електричне енергије емитујемо око један килограм CO2 у атмосферу.

„Када знате ове податке тешко је да се одлучите да седнете у ауто, спалите пар литара горива, емитујете неколико десетина кг CO2 који ће штетити не само вама, него вашој деци и деци њихове деце. Или да оставите уређај, или светло укљученим када за то нема потребе“, објашњава Ђорђе.

„На пример, штедљивим сијалицама можете да смањите емисију за 100 кг CO2 годишње по сијаличном месту. Исто толико (на укупном нивоу) можете да постигнете вађењем утикача из зида, тј. искључивањем великих stand-by потрошача као што су ТВ, клима, рачунари, музички стубови, плејери (смањење потрошње тзв. „вампирске струје“)“, набраја даље шта све у свом животу примењује Ђорђе.

 

Канте за рециклажу

 

„Волим да рециклирам. То ради и моја супруга. Од када живимо заједно прича да ћу претворити стан у депонију и противила се овој идеји. Али она рециклира и то јако добро. Пре неколико недеља је чак купила и канте намењене за рециклажу. Рециклажом се смањује количина енергије потребна за израду новог производа. Осим око 60 одсто енергије мање и исто толико емисије мање, рециклажом папира смањујемо потребу за уништавањем шума (природни „понор“ угљеника). Када је алуминијум у питању уштеда иде и до 95 одсто.

Са братом сам почео још давно да сакупљам папир и ПЕТ за рециклажу. Сада је много бољи у томе од мене. Од њега сам сазнао где има контејнер за стакло.

Малом куму сам још давно причао о рециклажи. Јако му се свидела та реч. Ево сада он иде и разврстава папир, стакло, пластику, иако је још шестогодишњак. Мислим да би просечно домаћинство рециклирањем могло да уштеди неколико стотина килограма CO2 годишње“, објашњава Ђорђе.

 

Купује локалне производе, избегава месо, посадио воћњак...

 

„Купујем локалне производе. Ово нема много везе са 'Купујмо домаће'. Набавка ствари произведених у нашој земљи или региону значи значајно мању емисију CO2 која би се створила увозом истих, или сличних производа из далеких земаља. Такође, овако ојачавате и локалну економију”.

Кад год имам избор избегавам месо. Веровали или не, сточарство је заслужно за више емисије гасова са ефектом стаклене баште него целокупан сектор саобраћаја у свету. Сви камиони, авиони, аутомобили и бродови емитују мање него краве. Осим ове користи смањује се потреба за узгајањем биљака за производњу сточне хране. Значи више хране за угрожене широм света и више шума, прича Ђорђе.

12092009(009)

„Са родитељима сам посадио воћњак који покушавамо да одржавамо на што је могуће природнији начин. Према некој мојој брзој рачуници просечни становник Србије може да поништи целокупну количину CO2 коју емитује за свога живота само кад би посадио 350-400 стабала дрвећа. Ја сам стигао до броја 370.

„Људи већ миленијумима мењају животну средину на локалном нивоу. У прошлости је пресељавање на другу локацију решавало проблем. Међутим, у последњих два и по века успели смо да изменимо један глобални систем – климу. Он се не може решити пресељењем. Ова планета је наш дом и ми немамо где даље, осим да га вратимо у претходно стање. Атмосфера се загрева и то доводи до бројних промена: повећање просечне температуре, повећање бројa екстермних временских појава, топљење леда и снега, подизање нивоа мора, ширење заразних болести... Врло брзо можемо да се нађемо у свету који је топлији за 4-6°C, где се ниво мора подигао за неколико метара, где царују урагани, суше и поплаве, маларија, где нема довољно воде и хране – једном речју бићемо на непознатој територији и нећемо знати шта да радимо.

Да ли је то стварно будућност какву желимо? Верујем да ће свако на ово питање одговорити одрично. Па, зашто нешто не урадимо поводом тога него чекамо да то уради неко други? Зато што мислимо да је планета та која треба да се штити, а то обично раде тамо неки други. Еколошке организације, министарства, научне институције, компаније. То није добар полазни став и треба га променити“, поручује Ђорђе.

„Планета живи свој живот већ 4,5 милијарде година уз мање или веће потресе и шта год ми да (не)урадимо, она и живот на њој ће постојати и даље. Једино, што може да се деси јесте да нас не буде, или да нас не буде у оволиком броју и да не живимо на начин како живимо сада. Човечанство, а не планетa је болесник који добија упозоравајуће поруке од „лекара“, климатолога да треба да промени начин живота, закључује Ђорђе.

Процене, иначе, говоре да просечан Европљанин може да смањи емисију са 38 кг CO2 дневно на свега 14 кг, применом оваквих мера без смањења квалитета живота, објашњава наш саговорник.  

 

CO2 дијета

 

Ђорђе Самарџија био је један од запажених говорника на недавно одржаној TEDx Belgrade конференцији. Он је на презентацији говорио о томе шта појединац може да уради по питању урушавања квалитета животне средине, пре свега промена климе.

„На TEDx конференцији сам причао о CO2 дијети. Како можемо да ослабимо више од једне тоне за годину дана, тј. да за толико смањимо емисију овог гаса, а то је 1/5 емисије просечног грађанина у Србији. Једноставни кораци који осим добробити за природу остварују и уштеде у кућном буџету, при томе не смањући квалитет живота. Напротив, бићемо чак и здравији. Што ово не урадимо? Вероватно зато што не знамо да је тако лако. А незнање ни у ком случају не може да буде изговор“, поручује.

„Желео сам да предочим присутнима да смо ми као грађани и наша потрошачка свест узрок лоших ствари које нас окружују. И када одлучимо да променимо такво стање оно ће се променити. Само је питање да ли ће се то десити након неке катастрофе или ћемо овај пут бити паметнији и такву катастрофу спречити“.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 15 април 2013 03:02
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015