Тема овогодишњег обележавања Дана наше планете је „Дрвеће на Земљу“ са циљем указивања на  значај шуме за одржавање биодиверзитета, али и целокупног живота на земљи.

Дан планете Земље установљен је 1970. године у САД, након еколошке акције, а обележава се широм света од 1992. када је на Конференцији Уједнињених нација о животној средини у Рио де Жанеиру установљен дугорочни Програм за промоцију одрживог развоја.

Стручњаци упозоравају да је човек својим деловањем довео до драматичног загађења животне средине и да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што доводи до озбиљног нарушавања читавог екосистема и биолошке разноврсности.

Као кључни узрок изумрања врста, стручњаци наводе уништавање станишта људском активношћу, неконтролисану експлоатацију свих извора Земље и њеног биљног и животињског света као и загађење животне средине.

Идеја за обележавањем овог дана потиче од америчког сенатора Гаyлорда Нелсона, након што је сведочио о еколошкој катастрофи изливања нафте у Калифорнији 1969. године.

Управо се 70-их година почела будити свест о потреби очувања околине која је, напретком индустрије, постајала све угроженија.

Грађани САД-а организовали су поворке како би упозорили остатак света на проблеме које индустријализација, загађивање и безгранично искоришћавање природе носе са собом.

Значај дрвећа за живот на земљи

Дрвеће помаже у борби против климатских промена – упија вишак штетног угљен -диоксида (CO2) из атмосфере. Прочишћава и ваздух који удишемо – упија мирисе и штетне гасове, те филтрира честице ваздуха тако да их апсорбује на листовима и у кори.

Дрвеће користи читавој заједници – дугорочно придоноси у постизању економске и еколошке одрживости.

Због процеса дефорестације (крчења шума,) те лошег управљања шумама, Земља годишње губи око 15 милијарди стабала.

С обзиром на то да се ближи јубиларни 50. рођендан овог Међународног дана (и то округле 2020. године), Earth Day Мрежа покренула је и једну јако амбициозну иницијативу - пошумљавање, односно садња 7,8 милијарди стабала током следећих пет година.

Пошумљавање је стварање шума садњом или сетвом на оним подручјима на којима стабла нису израсла природним путем.

То је одличан начин за процентуално повећање шума на Земљи, а самим тиме и стварање ваздуха неопходног за живот.

Кисеоник је императив за наш живот, баш као што је наше деловање императив за очување околилне - а тиме и еколошке равнотеже, јер предност дрвећа није само у кисеонику који ствара.

Како лечи шумска медицина

Шумска медицина проучава ефекте боравка у шуми на људско здравље. Шумска медицина, поред благодети за здравље које нуди боравак у шуми, проучава и могућа нежељена дејства шуме на здравље и могућност да се ризици од ових дејстава смање на минимум.

Године 2007. створено је Интернационално удружење за истраживање ефеката шуме на здравље људи (IUFRO), а 2011. Интернационална организација шумске медицине (INFOM), који обједињују напоре светских стручњака за максимално искоришћавање ефеката боравка у шуми на здравље људи и квалитетан живот у холистичком смислу. Колевка програма шумске медицине несумњиво је Јапан, а програми јавног здравља кроз коришћење здравствених ефеката боравка у шуми, у великој мери су популарни и у Кини и Јужној Кореји. Међу земљама Европе, шумска медицина постала је значајна карика у програмима очувања јавног здравља у Финској, Норвешкој, Северној Ирској и Шкотској.

Јединствени шумски рај у срцу Чукарице...

На Балкану, међу првима, програме шумске медицине у областима здравственог туризма и јавног здравља препознао је R&D тим Медикал СПА Асоцијације Србије.

За разлику од шума Јапана, које су тамне и са мало сунца, шуме Балкана су највећим делом светле и сунчеви зраци кроз крошње дрвећа падају на тло, на сличан начин као што сунчеви зраци пролазе кроз отворе на крововима аутентичих хамама и осветљавају харарет, централно место програма који се практикују у хамаму. Кроз повезивање са експертима из земље и региона направљен је, по угледу на програм „Летње школе шумске медицине са Универзитета Харвард", програм едукације терапеута-водича за здравствено-туристичке програме кроз шуме Србије и Балкана.

Они који немају хотеле и аутостраде са пет звездица, и немају развијену индустрију, имају бар једну компаративну предност - природне лепоте и шуме са 5 звездица. Кад се једном те звездице изгубе, тешко их је, или чак немогуће, вратити.

Научно доказане благодети шумске медицине су:

Стимулисање имуног система

Смањење крвног притиска

Смањени нивои стреса

Побољшање расположења

Повећана способност концентрације, чак и код деце са поремећајем пажње

Убрзан опоравак после операције или болести

Бољи сан

Купање у шуми

Научници из Јапана су открили да је традиција која се назива Shinri-ioku и даље јака, а зашто је то тако, разлози су биохемијске природе.

Шетајући шумом барем једном у свом животу, свако је уживао у лепотама природе. То је разлог зашто неки људи бирају да живе у шумама или поред њих, и зашто други људи путују хиљаде километара да шетају у шумама Редвуда, прашумама Костарике или Еквадора.

Међутим, научници из Јапана тврде да је традиција која се назива Shinri-ioku или "купање у шуми" и даље јака, а зашто је то тако, разлози су биохемијске природе.

Наиме, истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спречавање рака као и других хроничне болести.

Како се то догађа? Када су научници тестирали људе пре и после двочасовне шетње шумом, пронашли су код свих, сем код једне особе, 50 одстои више Т-зрнаца. Имали су нижи крвни притисак, осећали су смиреност, као и бистрину у глави.

Истраживачи су објаснили феномен: Шумско дрвеће и биљке емитују у околину "антимикробна испарљива органска једињења биљних деривата, који се називају фитонциди, да би истребили гљивице и бактерије". Гљивице и бактерије могу бити проблем за наш имуни систем, а испоставља се да их ни дрвеће не воли. Шумска стабла су често стотине, ако не и хиљадама година стара. Дрвеће и друге биљке, усавршиле су заштиту, односно једињење које може да убија гљивице и бактерије. Када ходате шумом, ваш дах се сједињује са овим компонентама. Ефекат траје око два месеца. Рецимо, када ходамо шумом ми се купамо у њеном природном имунитету.Уроњени смо у "фитохемијски" имуни систем шуме.

Извор: Кућа добрих вести