У изради студије, спроведене у оквиру пројекта Немачко-српске развојне сарадње, који реализује Немачка организације за међународну сарадњу ГИЗ, учествовао је тим стручњака Архитектонског, Машинског и Електротехничког факултета Универзитета у Београду.
“Студијом су предвиђена три различита нивоа унапређења школских зграда у складу са стандардима енергетске ефикасности и европским критеријумима. Циљ типологије је да свака школа препозна свој објекат у моделу који је дефинисан и да на основу тога донесе одлуку шта би требало да се уради да би унапредила енергетску класу за један или два разреда,“ рекла је представљајући резултате „Националне типологије школа“ др Милица Јовановић Поповић, координатор тима за израду студије и објаснила да је важност ове типологије пре свега у даљим стратешким одлукама у којим школама су санације најрационалније и доносе најзначајније бенефите.
Студија је израђена на основу опсежних техничких анализа и сагледавања постојећег стања објеката школа различитих величина и датума градње. Школе су подељене у три категорије према величини то јест броју ђака и четири категорије према периоду изградње. У оквиру ових категорија дефинисано је десет типова школских објеката у којима се школе могу препознати. Подаци прикупљени током двогодишњег рада на “Националној типологији школа”, као и закључци студије, биће обједињени у три књиге. Израду студије подржала су и ресорна министарства Владе Републике Србије.
Државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански захвалио се свима на одлично обављеном важном послу и рекао:“Последњих година Влада Републике Србије улаже напоре у обнову школа и вртића ради побољшања свеобухватних услова боравка деце у овим објектима. При томе се као неизоставни елемент узима енергетска рехабилитација ових објеката. Те активности спроводе се кроз буџетски фонд, активности државних органа и локалних самоуправа, често уз подршку међународних финансијских институција.” Деђански је истакао и да је захваљујући подршци немачке Владе кроз пројекте Немачко-српске развојне сарадње које имплементира ГИЗ, припремљен је читав сет алата који доприносе бољем креирању и спровођењу политике у области енергетске ефикасности и имплементацији регулативе Европске уније у Србији и закључио:”Очекујемо да ће и “Национална типологија школа” бити једнако корисна свим релевантним институцијама на националном и локалном новоу, али и инжињенирима, пројектантима и инвеститорима приликом планирања енергетске обнове”.
Помоћница министра у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Јованка Атанацковић, подсетила је присутне да постизање максималне енергетске ефикасности није изазов само за Србију, већ за цео свет.”Драго ми је да у Србији почињемо од школа јер у питању су објекти у којима деца проводе много времена, а енергетске ефикасност подразумева и њихову удобност, комфор и сигурност. Након израде типологије школа, следи израда стратегије, а након тога, коначно и оно чему се посебно радујемо – да на санацији почнемо да радимо,” поручила је Атанацковић.
Штефан Хајек, руководилац сектора ГИЗ за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, подсетио је да се пројекат “Енергетска ефикасност у јавним зградама” спроводи од 2015. године, а да сарадња две земље у оквиру Немачко-српске развојне сарадње на пољу енергетске ефикасности и обновљих извора енергије траје већ десет година.”Ова тема је уједно и једна од значајнијих у делокругу рада ГИЗ-а у Србији. Наш циљ је да се, сада када је у тој области све више донатора и инвеститора, одлуке доносе на основу стручних препорука и чињеница, у циљу примене стратешког приступа енергетској ефикасности која ће допринети одрживом развоју, развоју локалних средина и отварању нових радних места”, поручио је обраћајући се присутнима Хајек.
Приликом представљања “Националне типологије школа” представницима 13 школа које су учествовале у изради студије, а које су уједно и репрезентативни објекти у типологији, додељени су енергетски пасоши, документи који садрже техничке податке релевантне за даље унапређење енергетске ефикасности ових школских објеката.
Извор: Кућа добрих вести
