У оквиру, сада већ традиционалне регионалне иницијативе "Дрво пријатељства“ 20. новембра у 11 сати биће симултано засађено 450 садница у осам градова региона, као пример регионалне сарадње и солидарности у борби за подизање свести о загађеном ваздуху, земљишту и води као заједничким проблемима држава Балкана.
БЕОГРАД – Форум „Креативна Европа“ са темом „Макро и Микро регионална европска сарадња одржаће се од 18. до 21. априла на неколико места у престоници.
Форум ће се одржати у Дому омладине Београда, Европском центар за културу и дебату Град, Задужбина Илије М. Коларца, Галерији Звоно, Аероклубу, Француском културном центру у Београду, ЕУ Инфо центру у Београду.
Форум Креативна Европа 2017 је међународна конфенција Деска Креативна Европа Србија посвећена промовисању програма Креативна Европа и теми регионалне сарадње као стратегије европског културног развоја.
Тема Форума ће бити обрађена на два нивоа: сарадња региона и територија у Европи на макро и микро нивоу; сарадња и репозиционирање држава Југоисточне Европе. У програму учествују експерти и представници Дескова Креативна Европа из Србије, Грчке, Црне Горе, Румуније, Албаније, Хрватске, Македоније, Словеније, Бугарске, БиХ, Молдавије, Мађарске, као и Француске.
Заједничке дебате о (ре)позиционирању Југоисточне Европе
Поред теме европске регионалне сарадње, учесници Форума треба да препознају снаге и специфичности културног и креативног сектора региона, да одговоре како регион може да развија своју културну препознатљивост, да ли може да користи добра и лоша искуства других европских региона попут скандинавског, балтичког или централноевропског, шта су најбоље прилике за развој Југоисточне Европе и које је место програма Креативна Европа у том процесу.
У сврхе заједничког дефинисања препорука за развој региона Југоисточне Европе у оквиру Форума, Деск Креативна Европа Србија је организовао спровођење истраживања (Ре)позиционирање региона Југоисточне Европе кроз културу. Истраживање је спроведено у свим државама региона и мапирало је и анализирало: присуство уметника из региона на релевантним међународним манифестацијама, најзначајније пројекте и иницијативе регионалне сарадње, стратешка документа и правни оквир регионалне сарадње, садржај туристичких промотивних кампања земаља Југоисточне Европе. Истраживање укључује и анкетирање професионалаца у култури на тему стратешких праваца развоја региона Југоисточне Европе кроз културу.
Промоција успешних прича
Поред дебата, у оквиру Форума се организују: презентације пројеката организација из Србије које су оствариле подршку програма Креативна Европа, обуке за конкурисање на програм, тренинг за професионалце у култури који спроводи група водећих француских стручњака, правна и рачуноводствена саветовања.
У оквиру форума се организују четири пратећа програма: програм за младе и будуће професионалце у култури (у сарадњи с Универзитетом уметности у Београду), програм – дисонантно наслеђе и регионална сарадња (сарадња с организацијом Европа Ностра Србија), Европске престонице културе (у сарадњи с Деском Креативна Европа Грчка, Деском Креативна Европа Кипар и Фондацијом Нови Сад 2021) и Форум français (у сарадњи са Француским институтом и Relais culture Europe, Париз) се састоји од изложби и концерата савремених аутора из Француске и Србије који ће се одржати у више релевантних уметничких простора у Београду, као и излагања француских професионалца у култури, који ће представити своја искуства у раду у културном сектору Француске.
Агенду Форума Креативна Европа 2017 можете погледати ОВДЕ.
Пријаве за учешће на Форуму су до 17. априла слањем писма на адресу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
.
Извор: Кућа добрих вести
БЕОГРАД – Канцеларија за европске интеграције Владе Србије организовала је данас на броду „Златно срце“ радионицу за новинаре на тему прекограничне сарадње са намером да упозна новинаре са овим пројектима и на тај начин их приближи грађанима Србије.
БЕОГРАД - Наша земља номиновала је део територије за УНЕСКО прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав, који представља прво заштићено подручје у свету, којим заједнички управља пет земаља - Србија, Хрватска, Мађарска, Словенија и Аустрија.
Реч је о заједничкој иницијативи Светског фонда за природу (WWF) и ЕuroNatur а за очување "Европског Амазона".
Ова заједничка "зелена визија" оствариће се успостављањем највећег европског заштићеног подручја, а укључујући делове од Србије до Аустрије обухватиће простор од 800.000 хектара.
У оквиру овој својеврсног „Европског Амазона“ у Србији који се простире на територији пет општина – Сомбор, Апатин, Оџаци,Бач и Бачка Паланка, на површини од 176.635 хектара, налазе се четири заштићена подручја, међу којима су изузетно вредни Специјални резервати природе „Горње Подунавље“ и „Карађорђево“.
Орао белорепан, црна рода, патка њорка....
Као једни од најзначајнијих ретких врста животиња овог подручја истичу се орао белорепан, црна рода, патка њорка, дивља мачка, видра, јазавац, као и највећа популација европског јелена у Србији.
Овде је последње уточиште за скоро истребљену рибу сим, али и за годишње миграције више од 250.000 птица.
Речни екосистем је од виталног значаја за људе који тамо живе – обезбеђује им пијаћу воду и природну заштиту од поплава, а битан је и за одрживо шумарство, земљорадњу и рибарство
Прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав први у свету обухватиће пет земаља, представља симбол регионалне сарадње и одрживог развоја, и одличан је пример иницијативе која повезује заштиту биодиверзитета и културног наслеђа.
Предео богат културном баштином
Директорка програма WWF у Србији Душка Димовић изразила је задовољство што ће велико плавно подручје на северозападу Војводине, који представља једну од најочуванијих ритско-мочварних целина на целом току, постати део прекограничног резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав“.
„Овај предео подручје је изузетне биолошке разноврсности и центар ретких природних станишта као што су велике плавне шуме, речне аде, шљунковите и пешчане обале, речни рукавци и мртваје. Поред тога, одлукује се културном баштином, која је доказ живе прошлости бројних народа и култура“, изјавила је Димовић.
Прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав прави је пример регионалне сарадње у заштити природе.
Прва иницијатива за заштиту ових јединствених река и плавних подручја има дугу историју. Од 1993. године, WWF,EuroNatur и локалне невладине организације водиле су кампање против регулације реке, вађења шљунка и песка, изградње брана и других деструктивних мера у доњим токовима Муре, Драве и Дунава. Истовремено, повећавао се број пројеката рестаурације река и радило се на ојачању подршке државних институција појединих земаља.
Током последњих петнаест година, владе свих пет земаља успоставиле су 13 заштићених подручја дуж својих делова ових река и на тај начин успоставиле основ прекограничне заштите која се одигравала корак по корак.
Извор: Кућа добрих вести/WWF