Актеулно је да теку припреме, договори, планови и преговори за одлазак младих, али и већ искусних професионалаца из матичне земље у којој смо одрасли и школовали се, а мислили да ћемо остарити своје пословне амбиције, наравно уз зараду од које може пристојно да се живи.

Колико год је одлив мозгова велики проблем за државу, не можемо да се не сложимо са консатацијом да свако има право да за себе бира – бољи живот. Та одлука је потпнуно легитимна и прихватљива са индивидуалног становишта.

Управо зато, не желимо да погрешно схватите овај текст и интервју са менаџерком средње школе „Свети Сава“ у Београду Душком Спасић, тренутно једној од најтраженијих средњих медицинских школа међу Немцима.

Ми не промовишемо одлазак младих, већ желимо да на лак и пријемчив начин будући школарци проуче какве су им опције на столу за добро школовање, без обзира на то да ли ће отићи на рад у Немачку, за шта им је добра полазна основа средња школа „Свети Сава“ у Београду, или продужити школовање на Медицинским и другим факултетима у Србији.

На вама је да у наставку прочитате шта од смерова и занимања ова школа има да понуди и да сами одлучите у ком правцу желите да кренете! Ми бисмо, свакако волели, да смо, када смо се припремали за упис, пред собом имали један овакав текст!

„Тренутно најактуелније у средњој школи ,,Свети Сава” је програм запошљавања наших ученика у Немачкој, редовних и ванредних. На тржишту рада у Немачкој доста су тражена три смера медицинске струке, а то су медицинске сестре техничари, такозвани општи смер, као и физиотерапеутски техничар и фармацеутски техничар“, истиче у разговору за ,,Кућу добрих вести“ Душка Спасић.

Према њеним речима, они који су на другим местима завршили трогодишње школе, у њиховој школи могу да се доквалификују, полажући разлику у предметима. У нашој школи ,,Свети Сава“ доста радимо на томе да ученици добију одговарајућу и свеобухватну праксу, јер је то оно најважније на данашњем тржишту рада.

„Тако су Немци и сазнали за нас. Тражећи по болницама наше медицинске сестре како би их запослили, сазнали су да је наша школа јака са праксом, да ученици стичу више знања него у државним школама. Редовни ученици се већ после прве године одлучују да ли су заинтересовани за учење немачког језика због каснијег одласка у Немачку ради запослења. То их, међутим, не обавезује, јер у трећој години могу да кажу да не желе да иду за Немачку, већ да студирају и остану у Србији.

То, такође, неће утицати на то да их ми научимо додатно и немачком језику, чије часове обезбеђујемо после редовне наставе и то финансирамо у сарадњи са Немачком владом. Пошто је ученицима остављен и простор да се предомисле, па ако у трећој години одустану од одласка, њима се учење немачког језика неће наплатити.

Ученици школе ,,Свети Сава", са смера здравство и социјална заштита, одлуку о томе да ли после завршеног школовања желе да раде у Немачкој, доносе на трећој години. Тада се склапају уговори са родитељима за оне ђаке који намеравају да после средње школе почну да раде у неком од здравствених установа у Немачкој. На четвртој години постоји могућност и стипендирања бољих ученика у сарадњи са немачком владом, те је тако та четврта година, код бољих ђака,  бесплатна.

Како то изгледа у пракси?

Систем нашег рада је следећи: онај ко намерава да иде за Немачку, а кога ми одаберемо, мора проћи овде још додатну обуку која траје четири дана (као семинар). Обуку ради медицинска сестра коју је лиценцирала Немачка влада. Ова четири дана сви морају проћи, а пре те обуке сви морају да положе конверзацијски курс немачког језика.

Дакле, прво видимо да ли потенцијални кандидат за рад у Немачкој поседује конверзацијски ниво знања језика, и уколико га има онда иде на поменуту четвородневну обуку, која је веома корисна нашим полазницима, јер медицинска сестра за обуку употребљава средства и апарате који се користе у Немачкој, али не и овде у Србији. То је јако корисно јер онај ко ће радити у Немачкој, рецимо, у неком старачком дому, или некој другој здравственој институцији, мора да зна како се користе ти апарати.

Сви морају имати обуку која важи овде у Србији, али има доста ствари које се не поклапају у српском и немачком здравственом систему и систему социјалне заштите. Веома је важно да знају немачки језик, јер са знањем минимално А2 нивоа, наши ђаци у Немачкој могу радити у старачким домовима. За рад наших медицинских техничара у Немачкој неопходан је минимално Б2 ниво знања немачког. Чак 90 одсто клиника у тој земљи тражи Б2, то су јаче клинике које захтевају да радници који тамо раде морају разумети пацијенте и они њих.

Са каквим успехом деца долазе код вас?

Ми имамо пуно уписане деце, чак и много оних који су завршном испиту у основној школи освојили велики број поена са којимa су могли да се упишу и у државну медицинску школу, али су се определили да знање стичу у нашој приватној средњој школи ,,Свети Сава”. Чули су да добро организујемо практичну наставу, праксу.

Међу уписаним ђацима има доста и деце медицинских радника, што је један од доказа да је наша школа јако добра, да добро радимо и због тога су се и одлучили да ту упишу своју децу. Код нас нема тог неког притиска, тако да кажем, јер деца ако су под притиском, не могу тако лако да уче. Ако их одведете у том смеру да уче доста ситница, а не учите их важним стварима битним за њихов каснији посао, онда то постаје велико оптерећење за њих.

Девиза „Школа без јединица“

Од које године држите практичну наставу и на којим клиникама?

Практичну наставу држимо већ од прве године, а сваке наредне године се повећава, обим практичне наставе. Купујемо све неопходне материјале за вежбе и практичну наставу на свим медицинским смеровима, тако да када дођу у болнице наши ђаци су  спремни. Када дођу на клинику, главна сестра која врши расподелу где ће ко имати праксу каже да је заиста одушевљена са нашим ђацима и њиховим знањем.

Догоди се то да добију задужења у Клиничком центру и да се медицинско особље пријатно изненади када види колико знају и да знају више од деце која долазе на праксу из државне школе. То је зато што имамо одговарајући кадар, пажљиво смо бирали људе, лекаре, који су посвећени деци и посвећени професији. Тражимо не само људе који су стручни, већ и оне који воле да раде са децом.

Код нас важи крилатица: ,,Школа без јединица”, а неки родитељи протумаче то тако као да онда ми поклањамо оцене ђацима и мисле да деца не морају да уче. Међутим, није тако. Ми смо дужни, да ако сте ви дошли са оценама које су врло добре, или одличне из претходне школе, да се потрудимо да ученик зна бар за двојку. Због тога и користимо ту крилатицу.

Сваки професор има право да 30 одсто коригује градиво, да каже ово није толико важно, ово је неважно, ово не морате знати, али ових 70 одсто морате знати и то онда сви морају знати. Радимо по том принципу да деца имају одређени ниво знања.Не можемо пустити децу, генерације да заврше медицинску школу, а да не знају да раде. То је по мени злочин.

Како сте се Ви и супруг одлучили да оснујете ову приватну школу?

Мој супруг др Братислав Спасић је лекар, специјалиста, и много је важно што је он на челу наше школе, која има и медицинска одељења. Он жели да изведе на пут стручне кадрове, при чему посебно инсистира на томе да се пракса савлада и да ђаци после завршетка школовања буду спремни да раде.

Дуго година је радио у просвети, био је и у здравственој пракси у болницама, на ВМА је специјализирао, тако да је доста дуго у области медицине. Радио је дуго у државној школи и видео је доста неправилности, да нема довољно праксе, материјала, да су велика одељења, па ако деца и вежбају, вежба десеторо деце, а оних 25-27 стоји. И онда добијате од 37 деце, да је само десеторо савладало праксу, а они преостали само слушају, просто су и незаинтересовани, јер не могу да дођу на ред да нешто и практично науче, а што им је јако важно у њиховом будућем послу.

Он је све то гледао и схватио да велике групе не могу направити добар успех. Сматра да је 20 ученика максимум у једном одељењу како би се добро савладала пракса. Инсистира на приоритетима, те тако ако неко учи за медицинску сестру, а не иде јој математика, не значи да не може да буде добра, љубазна и хумана медицинска сестра. И што је сада форсирати да има баш петицу из математике ако је она добар практичар.

Физиотерапеути морају знати како функционишу струје, те они морају знати тај део физике, али мединска сестра не. Слично је са анатомијом. Физиотерапеути морају знати добро анатомију, без тога не могу замислити даље школовање. Сестра не мора, међутим, знати баш сваку кошчицу. Или сада када имамо модерне ИТ генерације, инсистирати да знају када је била нека битка у првом или другом Светском рату, када то могу сазнати на интернету у два клика – то је сувишно да инсистирамо на томе, а да овамо не зна да да инекцију. То није наш приступ.

Пратимо рад сваког детета и ако постоји ситуација да нешто што је важно ученик није савладао, организујемо додатне часове. Мој супруг, као директор школе, инсистира и на куповини модерне опреме. Ви упишете децу у школу која је јефтинија од наше, али тамо немате праксу, јер је чак и директор нееудкован да набави потребну опрему за школу, а то је онда велики хендикеп за ђаке и њихово образовање. 

Физиотерапеути код вас такође стичу добру праксу?

Физиотерапеути иду на Ортопедску клинику Бањица и имају праксу у Клиничком центру. Тамо раде и на апаратури већ после друге године... У првој години то је већ мало лакша пракса, раде само масаже, али у другој години већ крећу са апаратима да раде. Водимо их и да гледају како се ради у многе здравствене центре, при чему их професори одведу и у Дурмиторску, где је један од најпознатијих центара за МУП, где имају савремену опрему, тако да су ученици јако задовољни, јер немају прилику да то другде виде.

Често чак и лекари који раде у познатим клиникама немају прилике да то виде. Хоћемо да они виде све, јер сутра када почну да раде да могу да препознају апарате на којима ће радити. Остварујемо сарадњу и имамо потписане уговоре са доста клиника у Србији где одлазе наши ученици на праксу. 

Идемо даље – стварамо кадар за ИТ технологије

Ви се у едукацији деце не заустављате, недавно сте покренули и приватну Средњу техничку школу ,,Михајло Пупин”...?

Да, друга школа, коју смо сада покренули, је Средња техничка школа ,,Михајло Пупин” . Тамо ћемо имати смерове који су данас доста тражени, а то су ИТ технологије. Што се тиче ИТ смерова, они су популарни, јер млади људи знају да ће имати велике плате и да неће морати да иду у иностранство да би добро зарађивали, већ да ће то моћи и у Србији.

Поучени искуством из средње школе ,,Свети Сава”, коју похађају и похађали су и ђаци већ познати у свету спорта и другим занимањима, знали смо да су нам потребни добри професори. Успели смо да их пронађемо уз мале тешкоће јер је ИТ технологија доста захтевна и немате у Србији довољно људи који су вољни да раде и у просвети. Они обично раде за неке компаније које их доста плаћају.

Наравно и ми морамо да их доста плаћамо, више него редовне професоре, али треба наћи неког ко је спреман да дође и 45 минута прича деци, а за то време је свашта могао да уради за компанију у којој ради. Могу вам рећи да су многи ђаци већ заинтересовани за ту школу, иако се нисмо ни рекламирали, већ је препорука ишла од уста до уста и сада доста њих жели да се пребаци на прву годину у нашу школу.

Имаћемо у тој школи, такође и опцију за људе који желе да раде на бродовима, пошто ћемо образовати бродомашинске техничаре и електротехничаре енергетике. Имамо људе који су већ радили на броду, рецимо две године, али су имали малу плату и дођу код нас на праксу, заврше то школовање, добију сертификат, тако да стичу могућност да имају много већу плату од дотадашње.

То су, дакле и смерови за људе који су већ усмерени и желе да иду даље у том смеру, да су на бродовима, да путују, већ имају одређени циљ и само желе да надограде своје знање како би имали и већа примања. У тој школи ће бити укупно седам смерова.

Средња школа ,,Свети Сава” има сувласништво у тој школи, па сходно томе вам ово и говорим. Један од оснивача наше школе је и оснивач средње школе ,,Михајло Пупин” и то је та конекција. 

Више о смеровима на овој школи можете сазнати ОВДЕ.

Каква је проходност ђака средње школе ,,Свети Сава" на факултете и како за запошљавање у иностранству које нудите?

Ми имамо доста добру проходност на факултетима, јер имамо доста деце на буџету и то на свим факултетима. Тренутно на Медицини су троје наших некадашњих ученика, али такође и на Правном, Филолошком и другима. Имамо и гимназије и то три смера: филолошки, друштвено-језички смер и општи смер. Доста су јаки, нарочито филолошки. Тај смер нам је толико јак да су наши ученици после веома успешни на факултетима. Као први језик имамо енглески, а руски, немачки, француски, шпански, су језици заступљени као други језик. Чак смо једне године имали и јапански, тако да је једно дете после уписало јапански језик на факултету и постао је јако успешан.

Имамо јако успешне деце, као и успешних спортиста. Имамо више од 50 успешних спортиста и доста њих је у репрезентацији, јер у државним школама некако немају разумевања за њих и њихове спортске обавезе. Наравно и ми гледамо да они науче, нећемо дозволити да они прођу школу тек тако, већ само ако имају знања. Треба пратити дечије жеље. Ако деца упишу оно што воле, та љубав је такав стимуланс и таква енергија да верујте да уопште нема препрека за њих, они науче. Родитељи се неки пут чак и запање и кажу да су своје дете у основној школи морали терати да учи, а сада сам узме књигу и каже ,,идем мама ја да учим". То је све због тога што пронађу себе и оно што воле и желе у будућности да раде.

Да ли размишљате о још неким школама?

Биће да је ово за сада довољно. Једино још да „Свегог Саву“ проширимо са зуботехничким смером, јер је веома тражен, а Немци их, такође апошљавају, а ми баш немамо тај кадар. Ово што имамо то ми можемо препоручити, а ово што немамо, нама је несигурно, не можете знати како ко ради, ако је завршио неку другу школу, а незнати ни какав је он као човек, као особа... И ми сами смо прилично изненађени да имамо оволико ученика, јер када нам дође инспекција у надзор кажу – брзо сте напредовали, пуно сте уписали ученика. Вероватно је то по препуруци, јер имамо доста деце познатих лекара, познатих медицинских радника, Универзитетских професора.

Поменули сте те компаније у Немачкој које имате и преко којих запошљавате децу у тој земљи, можете ли нам рећи нешто више о томе?

Имамо отворене фирме за запошљавање у Берлину, Минхену и Штудгарту, преко којих се запошљавају млади из Србије. Постоје понуде за још неке градове и то планирамо да реализујемо у наредне три године. Они не могу одмах тамо изнајмити стан, долазе из непознате земље, тако да им ми обезбедимо и смештај. Они тај стан, плаћају, али ми као компанија узимамо стан, изнајмљујемо га, од плате им се та најамнина одбија, али и почетници могу месечно да уштеде 400 до 500 евра, јер им је храна јефтинија него код нас, све је далеко боље јер наши услови и плате не могу да се упореде.

Ако касније добро науче немачки језик, може се и више уштедети и ставити на страну. Они који су се снашли кажу да су презадовољни. Кажу и да нису отишли са високим нивоем знања језика, обично ниво А2 или Б1 али је важно да су се снашли, учили језик у ходу, а сада већ имају доста пацијената.

У Немачкој су променили закон, раније је било много више пацијената по једној медицинској сестри, а сада на осам пацијената дођу две сестре, што је створило дефицит сестара и другог медицинског особља у тој земљи. Њихове медицинске сестре често иду у Швајцарску да раде, јер су тамо много више плаћене, и иду тамо са добрим знањем немачког језика. И лекари иду Швајцарску из Немачке, јер су тамо много веће плате. И наши лекари се прво преквалификују за сестре, јер морају имати минимум знање језика Ц1 да би се запослили као лекари, те тако често раде као сестре три, четири, пет година, док не савладју језик и онда се тек запошљавају као лекари.

Како људи сазнају за Вашу школу и услуге које нудите?

Обично сазнају од кандидата који су већ били код нас, или преко интернета. Имамо све на сајту, али људи махом сазнају од људи који су већ овде били. Кажу, делујете нам најозбиљније, виде да је на челу школе лекар, знају да ће ту добити потребно знање. Родитељи често знају да нам кажу да би волели да им деца остану овде у земљи, али знају да су у иностранству зараде веће и да се много више цени професионализам у раду и сами људи.  

Извор: Кућа добрих вести