Кућа Добрих Вести

Login

Дигитал 2018: Прилагодити се технологијама или нестати са тржишта

Оцените овај чланак
(4 гласова)

jkjkjkjДигитални медији и друштвене мреже преузеле су примат над класичним медијима.

 

То је закључак дводневне регионалне конференције „Дигитал“, која се бави трендовима у телекомуникацијама и медијима.

Дигитализација је императив будућности, јер се пренос информација, који је некада захтевао дане, па чак и године, данас мери секундама.

 

Кроз дигитализацију у свим сферама друштвеног бивствовања постиже се реакција медија у реалном времену. Дигитализацијом скраћујемо време одговора на упите које корисници путем Гугл претраживача свакодневно претражују. Технологија се рапидно развија, у неким сферама ће заменити интервенцију људи, а у неким пак, људи представљају у главну спону између виртуелне и стварне реалности.

 

Пета регионална конференција о трендовима у телекомуникацијама и медијима Дигитал 2018, у организацији компаније Цолор Медиа Цоммуницатионс, отворена је данас у београдском хотелу Метропол.

 

Скуп је свечано отворио министар културе и информисања Владан Вукосављевић, који је најавио да министарство планира низ активности за повратак ћирилице у дигиталне медије, а на отварању су говорили и амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф и државна сектретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

 

Медју првима, присутнима се обратио министар Вукосављевић, речима да је циљ дигитализације стварање виртуелног простора. Он истакао је велику заинтересованост ИТ сектора, туризма и привреде за овај културни догадјај. Тенденција је пружити дигиталну трансформацију прилагодјену свим каналима комуникације, е-управи и превести материјално у дигитално наследје. Дигитализација, како је објаснио, одредјује успех пословања, кроз интеракцију стратегије развоја културе са обједињавањем великог задатка - употребом ћирилице на интернету и коришћењем овог писма у друштвеним медијима.

 

                            budalacoban

 

“Отворио сам Твитер налог, писао блогове на разним језицима, водио дијалоге на мрежама, упознао "тролове", фотографије са мог телефона завршиле су у многим новинама, моја амбасада добила је прву апликацију, а почео сам и да користим Инстаграм”, поделио је са присутнима своје дигитално искуство у протекле четири године амбасадор Велике Британије Денис Киф.

 

Татјана Матић је истакла да је дигитализација "императив наше будућности".

 

“Пренос информација који је некада подразумевао дане, па чак и године, данас се мери секундама. То најбоље знају наши оператери. Приход од телекомуникација бележи сталан раст и представља чак 4,3% укупног БДП-а”, истакла је Матић.

Програм конференције је традиционално почео панелом у којем говоре генерални директори телекомуникационих компанија региона, а током два дана догађаја, кроз дискусије у 9 панела и 13 студија случаја, разговараће се о транзицији ка он-деманд каналима, генерацији З, ауторским правима у дигиталном добу, политичким консултацијама у региону, е-спорту, економији дељења, индустрији забаве, дигиталном маркетингу, дигитализацији културе, безбедном интернету, факе неwс-у, домаћој ИТ сцени и о многим другим темама.

 

РТС је подсетио на свој пројекат РТС Планета.

 

Подсетили смо на то да се истовремено може пратити више телевизијских и радијских садржаја, чиме је РТС одговорио на све потребе савремене гледалачке публике, публике 21. века.„РТС планета је заправо одговор на потребе не само гледалаца него и слушачаца јер је то интернет платформа која је мултимедијална и која нуди садржаје који су и телевизијски и радијски“, истакла је Татјана Ћитић, помоћник извршног директора и руководилац Службе медијских услуга РТС-а. Према њеним речима, корисници могу садржаје да гледају када желе и да изаберу из богате понуде која је у овом тренутку око 10.000 видео-наслова.

 

„Исто тако могу да прате наших 11 телевизијских канала и 72 сата одложено - управо је у томе битна разлика између старог и новог гледања телевизије“, закључила је Ћитићева.

  

 

Лора технологија

 

Представници Телекома представили су своју Лора мрежу. Телеком Србија подигла је Лора мрежу базирану на Лора технологији. Таквих ресурса није било на глобалном тржишту, све док ова компанија није направила искорак у том спектру. Чак 5.000 сензора већ у овом тренутку управљају ИоТ Лора мрежом, које се напајају у виду батерија, И чији је век трајања преко 10 година. Што се тиче даље консолидације, представници Телеком Србије размишљају о аквизицији кабловских оператера, превасходно са М:Тел-ом у Републици Српској. Мултимедијалне инвестиције у погледу цонтент-а (садржаја) нешто је на чему се свакодневно ради.

 

Израел

 

У име Министарства спољних послова Израела публици представио се Ифтах Кјуриел, чија је тема панела била "Дигитална дипломатија стартап нације".

 

Моћи интернета је неизмерна, јер путем њега можемо утицати на брзину протока информација, садржај истих, као и на форму у којој ће бити представљене.

 

Ифтах је аналитичким посматрањем дошао до закључка да дигитални свет није савршен и да постоје многе претње и опасности од ширења дезинформација на интернету. Управо уз помоћ дигиталне дипломатије и дипломатије у дигиталном окружењу такав тренд се сузбија.

 

У свету маркетиншких стручњака позната је СWОТ анализа, а њен део Кјуриел нам је презентовао у виду Opportunites (Шанси) и Threats (Претњи).

 

У панелу чији је наш content: ауторска права у белим, сивим и црним зонама дигиталног доба” учествовovao je и Душан Машић, Senior Business Development Manager for Serbia, Pakistan and Afghanistan, BBC. Говорио је о ауторским правима и оценио да је стање у тој области шаренолико.

                            apnseedfdfdfdf

Сваким даном свет се све више помера ка дигиталним медијима и највећи изазов ту ће бити регулисање удела у заради издавача ( медијских кућа) и оних који то нису већ се само баве организацијом и редистрибуцијом тудјег саџаја. Ту су и они трећи који производе било шта само да би неко кликнуо на то и донео им паре. Дебата о овоме води се на глобалном нивоу, али ми у Србији још увек немамо темеље на којима би могли било шта да градимо. Ако тако и остане врло брзо ћемо остати без произвођача садржаја и све ће се свести на крадју свега од свих. И све ће више бити лажних вести јер је њихова производња јефтинија, а зарада већа, рекао је он.

 

Где је данас Радио

 

Првог дана је било доста занимљивих других панела, попут панела “Субеме Ла Радио: у кутијама поново живе мали људи”. Није само глобални хит Енрикеа Иглесијаса вратио радио на велика врата у наше домове. Сведоци смо веома живе радијске сцене у протеклих неколико година. Дуго запостављан као “медиј из прве половине 20. века” радио доживљава глобалну ренесансу. Шта о овом феномену мисле власници и менаџери из области радијског бизниса у нашем региону? До каквих је све власничких трансформација дошло на овом, широј јавности мање познатом и за насловне стране дневних новина мање атркативном тржишту? Колико су се променили профитни модели на радију од времена када је Соња Савић радила разговор са Срђаном Шапером у улози Спиридона Копицла у култном филму “Давитељ против давитеља”? Ово су теме о којима разговарали учесници овог панела на овогодишњој “Дигитал” конференцији: Јована Глигоријевић, новинар, Маја Раковић, Накси Радио, Немања Костић, Плеј Радио, Дарио Антуновић, Народни Радио, Аднан Османагић, РСГ група, Томислав Јакобовић, Brand Media Consulting.

 

Други дан

 

Након успешног првог дана који је протекао у виду дискусија и студија случаја, у хотелу "Метропол" почео је и други дан пете регионалне конференције о трендовима у телекомуникацијама и медијима, под називом Дигитал 2018.

Дискутоваће се између осталог и о дигитализацији у области културе, генерацији З, безбедном интернету и домаћој ИТ сцени.

 

Развој информационог друштва је битна ставка за сваку државу. О значају дигитализације свесна је и Србија, зато се кроз низ акција иде у корак са глобалним трендовима.

 

О актуелним дешавањима у телекомуникацијама и медијима данас говоре бројни гости, а други дан конференције отворили су министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Србије Бранко Ружић и амбасадорка Канаде у Србији Кети Чаба.

 

Ружић је казао да су државне службе посредством информационог система "еЗУП" до сада размениле око 500.000 пута разна документа, што је аутоматски за толико и смањило одлазак грађана на шалтере.

 

„Службеници су то урадили за њих, са свог рачунара приступајући кључним базама као што су МУП, матичне књиге, пореска, ПИО, катастар, НЗС, Централни регистар обавезног социјалног осигурања и судска документа”, рекао је Ружић и додао да је за државни Дата Центар обезбеђена опрема вредна 34 милиона динара, превасходно за боље вођење матичних књига.

 

"У првих пет месеци ове године издато је 30 одсто мање штампаних извода из Матичних књига рођених него у истом периоду прошле године".

 

Амбасадорка Канаде Кети Чаба рекла је да кроз технолошку иновацију Канада олакшава рад привреде и функционисање друштва.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 08 септембар 2018 23:36

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија