Докле се стигло са реформом?

Овог јула је у јавност доспела информација о могућим изменама система паушалног опорезивања које је предложио НАЛЕД, а које би потенцијално биле веома штетне за ИТ индустрију која се у великој мери ослања на паушалце као битан део свог екосистема. Јелена Бојовић, директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, је на данашњој конференцији за штампу на којој је најављен Месец паушалаца објаснила да је формирање предлога још увек далеко од финалне фазе и да држава не зна на који начин ће реформисати ову област.

Држава још увек нема план и нема предлог. Још увек не постоји решење и то је добро јер ми и даље истражујемо како би ова област требало да се реформише. Желимо да направимо предлог решења заједно са привредом.

Тренутно је у току формирање радне групе која ће урадити свеобухватну анализу тренутног система паушалног опорезивања. Како је објаснила Светлана Јовановић, саветница у Влади Србије и председница Радне групе, њихов задатак није да мењају закон већ да дођу до детаљних информација о томе како систем тренутно функционише и да предложе пожељне измене. У Радну групу ће поред представника ресорних институција бити укључени и представници привреде и њихових удружења.

Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде, објаснила је да се систем мора реформисати тако да унесе већу извесност у пословање паушалаца.

Важна ствар је да заправо имамо предвидивост. На пример ако је коришћење просечних зарада (на основу којих се одређује висина пореске основице прим. аут.) нешто на шта мора да се чека и због чега касне пореска решења, можда би то требало изменити у Уредби, чак и жртвовати ту ултрапрецизност зарад брзине. Систем мора бити транспарентан, паушалци морају да знају тај алгоритам да би могли да израчунају висину пореза и да се унесе извесност у њихово пословање.

Ђерђ Пап из Удружења рачуноводствених агенција упозорио је на то да правне прописе не треба формирати на основу случајева који злоупотребљавају систем паушалног опорезивања јер су они у мањини.

Нормативна уређеност ове области је потпуно запуштена већ годинама. Прва тачка која би требало да се промени је то ко може бити паушалац. Та дефиниција се од ’91 године није мењала. Било је већ речи о томе да је пуно злоупотреба овог система опорезивања, али не би требало да се због тих изузетака према њима прави пропис. Пропис треба да се прави према свима осталима и ја сам убеђен да велика већина паушалаца не злоупотребљава овај систем.

Он је такође нагласио да треба водити рачуна о томе да се изменама пореских прописа одређени предузетници не приморају на вођење двојног књиговодства.

Паушалци велики део свог времена губе на административне ствари. Мислим да је задатак онога ко буде мењао закон да зна да од 1. јануара неће више постојати тзв. просто књиговодство. То просто књигиводство је нешто једноставније од двојног књиговодства, а нешто компликованије од онога што раде паушалци.

Ако будемо веома рестриктивни у одређивању тога ко може бити паушалац и они буду морали да оду међу оне који воде пословне књиге требало би повести рачуна о томе јер можемо доћи у ситуацију да садашњи паушалци морају да воде двојно књиговодство које иначе воде предузећа.

Каква је перспектива за ИТ паушалце и фирме које их запошљавају?

Несумњиво је да је држава кроз систем паушалног опорезивања дала ненамерни подстицај домаћим ИТ фирмама и професионалцима и да је овај систем у великој мери заслужан за овако динамичан развој српске ИТ индустрије. Сада би било добро да тај подстицај постане намеран и да се реформа спроведе тако да поспеши даљи развој најздравије привредне гране у земљи.

Иако су предлози које смо видели у јулу према тврдњама људи из НАЛЕД-а далеко од финалних, представници домаћег технолошког сектора на које ће директно утицати евентуалне промене овог система, требало би да се већ сада укључе у расправу.

То између осталог могу учинити на већ поменутом порталу www.jpd.rs (jpd = јавно-приватни дијалог), као и на четири округла стола

који ће се одржати у оквиру Месеца паушалаца.

Такође, иницијатива Стартита за окупљање ИТ заједнице око формирања заједничког става на тему паушалног опорезивања је и даље активна и представља још један начин на који се представници ИТ индустрије могу укључити у расправу.

Извор: Стартит/Кућа добрих вести