"Пословање са Мароком" који су у Београду организовали Привредна комора Србије (ПКС), Амбасада Краљевине Марока у Србији и

Генерална конфедерација предузећа Марока (CGEM).

Робна размена између Србије и Марока је доста скромна, 26 милиона евра током 2017, и 12,8 милиона у првих шест месеци ове године. Зато је семинар био прилика за учеснике из обе земље да представе пословно окружење и могућности за трговину и инвестиције.

Скуп привредника из две земље је, према оценама из Амбасаде Марока, понудио платформу за размену и олакшане контакте између институција и пословне заједнице обе државе. Посебна пажња била је усмерена на неопходност успостављања правног оквира за трговину између две земље, што подразумева преференцијални споразум, као и на секторе попут пољопривреде, индустрије, биохемије и ветеринарске хемију, наведено је у саопштењу из Амбасаде.

Представници ПКС и CGEM потписали су током скупа Меморандум о разумевању са циљем унапређења сарадње компанија и укупних економских веза две земље. Потписивању споразума је присуствовао и амбасадор Краљевине Мароко у Србији Мохамед Амине Белхаж. који се, претходно и обратио учесницима семинара.

CGEM који је основан 1947, представља приватни сектор пред властима и јавним институцијама Марока. То удружење има 90.000 директних и придружених чланова и обезбеђује повољно пословно окружење за развој предузетништва.

Поруке из комора

Потпредседник ПКС Немања Жугић је у обраћању учесницима семинара, истакао да постоји обострани интерес да ојачају и буду унапређене привредне везе у различитим секторима. Комора ће подржати привреднике да снаже партнерства и склапају послове, казао је Жугић који је оценио да је робна размена испод реалних могућности.

Међу билатералне привредне активности на унапређењу сарадње у ПКС су истакли посету градоначелника Рабата Београду у септембру 2017. и заседање Мешовитог комитета, те пословни форум Србија – Мароко у Београду јуна 2013.

Градоначелник Рабата и привредна делегација су посетили Србију поводом свечаног обележавања 60 година од успостављања дипломатских односа између две државе. Делегацију су чинили чланови Асоцијације мароканских извозника, као и Агенција за промоцију рукотворина, а привредни сусрети организовани су у Привредној комори Београда.

Приликом скупова 2013, потписано је више докумената о сарадњи. Међу њима је био и Споразум о сарадњи ПКС и CGEM.

Усредсређивање на могуће секторе привредне сарадње

Документом о сарадњи две асоцијације привредника који су потписали Јелена Јовановић, директорка Сектора за економске односе са иностранством ПКС и Халид Бенжелун, потпредседник, предвиђено је оснивање Пословног савета који ће дефинисати кључне секторе који имају највећи потенцијал за сарадњу и размену између пословних заједница две земље. Споразумом је предвиђено утврђивање најмање три фокус сектора и организовање посета пословних делегација из Србије и Марока.

Директорка Јовановић је мишљења да су међу секторима са значајним потенцијалом за сарадњу, аутоиндустрија, пољопривреда, информатичке технологије и туризам. У последњих годину и по дана број издатих виза за Мароко српским туристима повећан је три пута, навела је, такође, Јовановићева.

Потпредседник CGEM Бенжелун је изразио наду да ће споразум бити добра основа за јачање економске сарадње. Србија има модерну индустрију, добро је позиционирана што се тиче инвестиција и има добре макроекономске показатеље, констатовао је марокански званичник.

Привредна сарадња Србије и Марока

Према подацима Управе царина Републике Србије, у периоду јануар-децембар 2017. године, Србија је, у Мароко извезла робу у вредности од око 9,7 милиона евра. Тиме је Мароко заузео 57. место међу 169 земаља у које је Србија извозила робу током претходне године.

У истом периоду, Србија је из Марока увезла робу у вредности од око 16,9 милиона евра. То је Мароко сврстало на 60. место од 214 земаља из којих је Србија увозила робу у предметном периоду. Током 2017. је покривеност увоза из Марока, извозом из Србијеизнела 57,4 одсто.

Ситуација је прошле године била по Србију повољнија него 2016, када је имала негативан салдо од 14,3 милиона евра у размени са Мароком. Наиме, 2016. је извоз из Србије вредео 9,2 милиона евра, а покривеност увоза извозом 39,15 одсто.

Током првих шест месеци ове године је извоз из Србије достигао 4,5 милиона евра, а увоз 8,3 милиона. Покривеност увоза извозом је порасла на 54,22 одсто у поређењу са истим периодом 2017.

Прва четири извозна производа из Србије у Мароко су генератори, цигарете, хартија и картон, те гуме за путничке аутомобиле.

Прва четири увозна производа из Марока су руде бакра и концентрати, камиони, сетови проводника за паљење и конфекција.

Могућности унапређења сарадње

У ПКС оцењују да је Мароко отворен за сарадњу, а српска привреда има интерес за учешће у реализацији инвестиционих пројеката у области грађевинарства, нарочито станоградње, изградње хотелских капацитета, инфраструктуре. Могућности за сарадњу постоје и у оквиру заједничких улагања у секторе фармацеутске индустрије, као и у оквиру текстилне и дрвне, као и индустрије намештаја.

Постоји, такође, и заједнички интерес за пласман производа на трећа тржишта, које пружају потписани споразуми о слободној трговини двају земаља. На основу међудржавних споразума постоји правни оквир сарадње између две државе у више области пољопривредног сектора.

Србија има интерес за пласманом пољопривредних машина на мароканско тржиште, посебно трактора, приколица, али и других

прикључних машина неопходних за обављање радова у пољопривреди. Марокански партнери су, пак, заинтересовани за успостављање техничке сарадње у области пољопривредне механизације. Од значаја је и размена искустава у области пољопривреде кроз образовне институције за пољопривреду и агрономска истраживања, као и кроз учешће на пољопривредним сајмовима у обе земље.

Перспективни сектори за сарадњу су такође, прехрамбена индустрија (из Србије извоз сојиног уља и масноће од животиња, говеда, оваца или коза), као и пласман чоколаде и осталих прехрамбених производа који садрже какао као и препарата за сосове и припремљених сосова. Следе индустрија намештаја, производи од гвожђа или челика (пећи за загревање просторија, штедњаци као и ливени производи...), теписи и остала текстилна подна облога.

Могућности сарадње пружају и алуминијум и производи од алуминијума, производи од камена, гипса, цемента, азбеста, или сличних материјала, нелегираног цинка, али и камене вуне, минералне и вуне од шљаке. У обзир долазе цинк и производи од цинка. Такође,

Мароко представља перспективно тржиште за извоз хране за животиње, наводи се у документу ПКС.

(Наставља се)

Кућа добрих вести