Logo
Одштампајте ову страницу

Свет се креће ка циркуларној економији - то је наша неизбежна будућност

Оцените овај чланак
(2 гласова)

publikaitalijaО значају одрживе, зелене и циркуларне економије, чија примена доводи не само до заштите животне средине, већ и до нових радних места и повећања конкурентности привреда свих земаља које је примењују, разговарано је данас у Београду на Првом италијанско – српском форуму на ову тему, на коме је истакнута значајна подршка и преношење искустава Републике Италије - Србији.

 

Форум су организовали Удружење Конфиндустрија Србија у сарадњи са Амбасадом Италије у Београду, Министарством пољопривреде и Министарством заштите животне средине Републике Србије, а уз подршку ИТА Београд и ЦЦИС-а.

 

Скуп је отворио Ерик Кошутa (Erich Cossutta), председник Удружења италијанских индустријалаца - Конфииндустрија Србија, који је нагласио да после Велике Британије, Италија заузима све боље место и показује свој савршени модел циркуларне економије, који представља потпуно нов концепт развоја и начине на које се могу користити рециклирани материјали И да та искуства намерава да пренесе пријатељској Србији.

 

Кошута је нагласио да су желели да на овом форуму обједине ова два термина - зелену и одрживу економију, јер је то транзиција према новом моделу привреде који доноси нова радна места, повећава конкурентност предузећа и штити животну средину, јер, како је нагласио, природни ресурси нису неограничени.

 

                                            Erikkosuta

 

Он је рекао да су то схватиле и власти Републике Србије јер је приметна већа концентрација разних активности на очувању животне средине, указујући да је Србија показала своју далековидост јер је још у јануару 2015. године Италијански национални Савет за истраживање ЦНР и Министарство пољопривреде Републике Србије потписали Протокол о сарадњи у циљу пружања институционалне подршке за имплементацију иновативних пројеката који ће допринети бржем развоју и модернизацији агроиндустрије и сектора животне средине и енергетике у Србији.

 

 

Фактор циркуларне економије може бити одлучујући за земљу која жели да подстакне свој раст, одајући признање Влади Републике Србије која је, како је нагласио, ,,постигла изузетне резултате”.

  

 Уштеда од 600 милијарди евра у Европи

 

Амбасадор Италије у Србији Карло Ло Кашо (Carlo Lo Cascio) је нагласио да је тема овог форума од кључног значаја за формирање стабилне будућности, како за привреду тако и за грађане једне земље, наглашавајући да је примена циркуларне економије довела до уштеде око 600 милијарди евра, само у прошлој години у Европи.

 

У том контексту, додао је он, циркуларна економија представља најефикаснији модел за остваривање одрживих производних модела. Јер када неки производ достигне свој крај, онда ступа на снагу циркуларна економија како би се после могао поново употребити у индустрији.

 

                                karlolokoso

 

Ло Кашо је предочио да постоје реални циљеви да се у Европи рециклира 55 одсто отпада до 2025. године, а да је у Италији циркуларна економија обезбедила посао за чак 550.000 људи.

 

Подсећамо да ће на основу нових, оштријих прописа који су усвојени априла ове године у Европском парламенту, европска домаћинства и привреда морати да рециклирају најмање 55 одсто свог комуналног отпада до 2025. године. После 2025. године циљ за рециклажу ће се повећати за један процентни поен сваке године, како би до 2035. достигао 65 процената.

 

Прелазак на циркуларну економију није једноставан и због тога смо ми овде данас окупили представнике целог овог ланца из Србије и Италије, како бисмо нашли најбоља решења за Србију, рекао је Амбасадор Италије.

 

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић рекао је да држава својим законским решењима треба да обезбеди синергијски ефекат свих носилаца зелене економије, јер збир ефеката појединачних привредних сектора није довољан да би се обезбедио видан развој.

 

Треба створити услове за динамичан економски раст зелене економије и створити такав привредни амбијент да привучемо стране инвеститоре у овој области који би се дугорочно одлучили да се задрже у Србији.

 

Он је истакао да пољопривреда може пружити још значајнију потпору зеленој економији, ради очувања животне средине и биодиверзитета и изразио је уверење да ће се наша привреда и у овој области добро припремити пре приступања Европској Унији, али да се на томе мора још пуно радити.

 

,,Република Италија може у овој области да буде добар европски пример и да нам пружи подршку у овој области”, додао је он.

 

Триван: У децембру нова конференција у сарадњи са Италијом

 

Горан Триван, министар у Министарству заштите животне средине Републике Србије је предочио да ово Министарство има веома значајне пројекте са Републиком Италијом, и да у децембру планира конференцију од изузетног не само еколошког, већ и политичког значаја, са гостима из више од 20 земаља, чији ће један део бити посвећен и циркуларној економији.

 

Предложено је да то буде сусрет земаља Јужне Европе, управо из разлога што заштита животне средине и сви проблеми са тим у вези немају границе и да је због тога неопходна шира регионална сарадња, у чему имамо пуну подршку Италије.

 

Наглашавајући да је Србија на пионирском путу у овој области и да је то што заостајемо за више од 20 година за развијеним земљама, у неку руку и добро и да то можемо искористити и као своју предност - јер смо могли да сагледамо туђа искуства и да се учимо на грешкама других.

 

Ово јесте прича о зеленој економији, нова теорија, нова пракса, не само за нашу земљу, већ и за целу планету, нагласио је Триван указујући да је сада неопходно да заједно са фирмама, привредном комором, кренемо у истом правцу И заправо схватимо шта је то зелена економија И које су њене предности за привреду наше земље, не само у области екологије, већ И отварању хиљада нових радних места.

 

                             ministartrivain

 

Министар је рекао да зна да су до сада били ,,веома нежни" према загађивачима животне средине, што више неће бити, поручујући да ни једна прљава технологија неће ући у Србију, докле год постоји ово Министарство.

 

Министар је нагласио да се овај процес увођења циркуларне економије у Србију не може реализовати без помоћи међународних организација, ЕУ и других институција, јер то у нашим условима, услед недостатка финансија И кадрова, пре свега младих, представља ,,донкихотовску борбу”. Изразио је, међутим, уверење да наде има, ,,нарочито када знамо да има ко да нам помогне, што показује и данашњи скуп Конфииндустрије”.

 

                                      senadmaymutovic

 

Подизање свести код младих

 

Помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство Младен Петковић изјавио је да, када се ради о зеленој и цирклуларној економији треба радити на подизању свести код младих, јер су они носиоци будућег развоја и иновација.

У Војводини, предочио је он, препозната је та потреба кроз пројекат ,,За чистије и зеленије школе”, чији су носиоци управо млади људи.

 

Он је указао да органска производња доноси значајну зараду и да мали произвођачи имају велику поршку у Војводини, али да ипак постоји бојазан да се смањује број ,,органских” површина, ради чега ће се спровести истраживање о разлозима за то, а у плану је и израда стратегије за ту област.

 

Он је истакао и да се од 2012. у Војводини спроводи пројекат који прати употребу пестицида у пољопривреној производњи и да је циљ да се њихова употреба смањи, као и да се ради на едукацији о коришћењу амбалажног отпада након коришћења пестицида и на поштовању стандарда заштите животне средине.

 

Саветник Председника Привредне коморе Србије (ПКС) Мирослав Милетић истакао је да је Италија једна од земаља која предњачи у броју серификата ИСО стандарда - у прошлој години тај број у области заштите животне средине је био 14. 571.

 

Србија, на жалост, у тој области има само 887 сертификата, додао је он, наводећи да је ПКС стратешки посвечена вредности циркуларне економије и да је прошле године основала и посебне службе за ту област.

 

Марина Сконамиљо (Марина Сцогнамиглио), директорка Агенције за спољну трговину Италије за Србију И Црну Гору, рекла је да је у разговору са преузетницима у најтежем периоду кризе приметила да су многе фирме које су се бавиле иновацијама и животном средином говориле о расту, што говори да и у тешким временима увек постоји оно што се може искористити.

 

Према њеним речима, одрживи развој је везан за иновације, а Србија доста људи ради на иновацијама.

 

Преседник Италијанско-српске привредне коморе Ђорђо Марћеђиани (Giorgio Marchegiani) указао је да је циркуларна економија једина економија за будућност. Наши ресурси пресушују и морамо да створимо нешто од већ постојећег, оценио је он, указујући да је Србија на почетку једног дугог пута.

 

У Италији се, захваљујући циркуларној економији, 80 милијарди евра слива у привреду и то је управо део економије који Србији недостаје.

 

У том смислу, навео је он, потребно је да држава направи јак законски оквир, пре свега, кроз образовање у школама о важности рециклирања, као и да се створи одговарајући правни оквир.

 

Према његовим речима, Србија има изузетан ниво стручног образовања , као и способности за иновацију и да ,,данас стављамо камен темељац, али да ће пут бити дуг”. Новац стиже у предузећа, али је неопходна едукација И правни оквир.

 

Економија може да се развија унутар постојећих физичких граница наше Планете

 

Паоло Батинели (Battinelli), аташе за науку Амбасаде Италије у Београду, је водећи први панел нагласио да економија може да се развија само унутар физичких граница наше планете, И да је то управо циркуларна економија.

 

Истичући да се свет креће ка циркуларној економији и да је то наша неизбежна будућност, Мауро Маркети (Mauro Marchetti), директор истраживања Италијанског националног Савета за истраживање (ЦНР) упознао је учеснике форума о раду И значају ове највеће истраживачке институције у италији. ЦНР има више од 10.000 истраживача , запослених у седам одељења,на целом подручју италије и на многим локацијама у свету – са истраживачким станицама И на Арктику и Антарктику.

 

Научни део рада Института је, према његовим речима, од највећег значаја, али се баве готово свим областима и то у четири стратешке и две пратеће – зелена хемија, чији је заговорник, како је рекао, и области здравља, пољопривреде и екологије и да би у свему могли да сарађују са колегама из Србије.

 

Зелена хемија 4.0. то је више филозофија, није дисциплина, рекао је Маркети указујући да делује као да је тек настала, а да њихов Институт већ 34 године ради у овој области, која се некада другачије звала. Циљ је био да се направи ,,нова нафта" коришћењем сунчеве енергије и још неколико супстанци из земљишта ради добијања нове чисте енергије. То је, међутим, било јако скупо, јер нисмо имали толико биљака да направимо нову, јефтинију нафту И схватили смо да биомасе не могу да замене ово погонско гориво, али да могу многе друге производе.

 

Маркети, који је са Сардиније, подсетио је да су Србија и Сардинија потписале протокол о разумевању на основу кога развијају сарадњу. Сардинија није пуно загађена и има веома развијену пољопривреду, нарочито сточарство и у њој је тек почео хемијски процес. Циљ је да сарађујемо са пријатељима из србије како бисмо избегли негативна и користили само позитивна искуства.

 

На Сардинији постоје четири одељења Института - за здравље, пољопривреду, хемију и животну средину, са укупно око 450 запослених.

 

Мисија Новамонт-а: Повезивање света хемије и пластике и одрживе пољопривреде


Менаџер Новамонт-а Алберто Кастеланца (Castellanza) говорио је о етичкој мисији ове италијанске компаније, наводећи да она интегрише две ствари које нису увек повезане - свет хемије, пластике и пластичних производа са идејом пољопривреде која ће бити одржива, односно комбинација хемије са пољопривредом путем биотехнологије обновљивих ресурса.


Циљ је да се напусти модел раста који је линеаран и само троши ресурсе који нестају заједно са растом светске популације тако да се тај зачарани круг мора прекинути. Због тога се Новамонт залаже да се почне зарађивати на циркуларној економији и тако постепено стварати услове за одрживи развој.


Новамонт, који се бави циркуларном економијом, зеленом хемијом И заштитом животне средине, како је прецизирао, користи постојећа хемијска постројења која нису конкурентна у свету глобализације, са заосталим технологијама.


,,У Италији постоји на десетине оваквих постројења, а идеја је да користимо постојеће инсталације како би добили нове производе који ће бити од користи”, рекао је он и додао да Новамонт има четири производна постројења у којима се производи биопластика и за тржиште САД и Канаде, као и три истраживачка центра.


Нова употреба пластике представља чак 98 одсто нашег интересовања, навео је Кастеланца. Он је предочио да годишња проиводња на глобалном нивоу износи 78 милиона тона пластике, од тога 32 процента заврши у рекама, језерима, морима, а 40 одсто на депонијама. Не постоји ни одговарајућа рециклажа, при чему се један део пластике уништава спаљивањем, 14 одсто се рециклира, четири одсо се губи, а један део се поново користи.


Количина која се враћа и поново користи као пластика је само два одсто, а глобални проблем је на који се начин збрињава и контролише пластични отпад. “Тамо где постоји могућност технологије и економска вредност, неопходно је да се инвестира у нове системе збрињавања и третмана отпада, затвореног типа”, прецизирао је он.


Према његовим речима, најефикаснији начин контроле је разјаснити - шта је производ који може да се разгради, а шта не. Биоразградиви производи, наиме, имају кратак животни век, а могу да имају снажан утицај на животну средину, ако се не збрину на одговарајући начин, упозорио је он.


Кастеланца је предочио да чак 75 одсто Италијана прикупља органски отпад, а да је слична ситуација и у Немачкој и Холандији. Србија би, према његовом мишљењу, требало да крене у фазу транзиције ка интеграцији са Европском Унијом. У том смислу требало би повећати капацитет људи у сектору обновљиве енергије.


Кастеланца је говорио у оквиру друге сесије посвећене ,,Успеху сарадње између научног истраживања и индустрије, коју је водио потпредседник Конфииндустрије Србије Лукиано Скипионе (Luciano Scipione).

 

Форум на тему циркуларне економије наставља се и сутра.


Другог дана, 27. новембра биће одржани Б2Б сусрети, на којима ће учествовати истраживачи Италијанског националног савета за истраживање- CNR који су учествовали у изради поменута 22 пројекта.

 


За време Б2Б састанака, компаније ће имати прилику да се сусретну са потенцијалним партнерима као и представницима финансијских институција које ће моћи да финансијски подрже пројекте и предложене иновације.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 27 новембар 2018 11:51
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015