Logo
Одштампајте ову страницу

Aeродром Катара – место где би волели да идете на одмор

Оцените овај чланак
(1 Глас)

meckaПостоје аеродроми на којима пожелите да останете два или три пута дуже од предвиђеног времена чекања на следећи лет. Такав је Међународни аеродром Хамад (HIA) крај Дохе, главног града Катара.

 

Отварање HIA 2014- јее директор Катар Ервејза (QR), Акбар Ал Бакар окарактерисао као “још једну прекретницу у богатој историји Катар Ервејза. То ће нам омогућити да у потпуности остваримо наше тежње, а нашим путницима понудимо најбоље могуће услуге, како у ваздуху тако и на земљи”, казао је даље Ал Бакар.

 

HIA је веома брзо постао први на Блиском истоку, што је у избору Скајтрекса, британскe консултантскe фирмe остао и у 2018, трећу годину за редом Ове године је Hамад, опет према Скајтрексу, напредовао на глобалном плану и са шестог се попео на пето место најбољих аеродрома.

 

Љубазно особље кетеринга Катар Ервејза које нас је на лету из Кувајта добрано после поноћи сачекало са бешумним електричним возилом није успело да пронађе слободна места за одмор у „тихим“ собама. Но, испало је боље што више од пет сата преседања нисам провео у спавању. То је заслужио аеродром који сматрају најлуксузнијим и, можда, најпријатнијим.

 

HIA се налази на источној обали Катарског полуострва, само 16 километара (км) удаљен од центра Дохе. Пространији је (28 квадратних километара) од трећине површине Дохе и спада међу највеће аеродроме на свету. Његова градња током више година коштала је преко 15 милијарди долара.

 

Величина аеродрома омогућава Катару да годишње прима преко 30 милиона путника, у скорој будућности 50 милиона, и буде чвориште за транзит путника. HIA ће увелико помоћи у прихвату посетилаца за утакмице Светског првенства (СП) у фудбалу које ће 2022. бити приређено у Катару.

 

HIA је изграђен на тлу делом отетом од мора. Поседује две узлетно полетне стазе, омогућавајући независне и истовремене операције. Стазе износе по два км и међу најдужим су на свету. Аеродром прима највеће авионе, попут Ербус А380 који је у флоти Катар Ервејза, националне авио компаније емирата и чланица је Уанворлд (Oneworld) алијансе.

                                               visuljci

 

Естетски, Хамад наглашава арапски етос земље, имајући за тему оазу. Зграда за контролу авио саобраћаја, прелеп путнички терминал са таласастим кровом осмишљеним да подсећа на морске валове у приобаљу и џамија налик огромној плавој капљици воде, представљају уметничка дела. Многе зграде имају пустињске биљке које се напајају прерађеном морском водом.

 

Нечујан и беспрекорно чист аеродром

 

Путници у одласку улазе у веома високу салу за чекирање, дању осветљену сјајним сунчевим светлом чији зраци долазе из низа кровних прозора у облику ромбова. На HIA делују електронске капије које омогућавају корисницима е-гејт карата пролаз кроз пасошку контролу без чекања у реду и брзо кретање по новом аеродрому.

 

Ефикасности доприносе и два футуристичка воза унутар аеродрома. Они за 90 секунди готово нечујно над главама путника прелазе растојање од северног до јужног крила терминала.

 

Путници који преседају у Дохи на путу ка другим одредиштима, имају прилику да истраже 600.000 квадратних метара (м²) терминалског комплекса. Могу да користе многобројне услуге, од бесплатног wi-fi до просторија за игру за децу, многобројних тихих одаја за одмор и разноврсних могућности за куповину и обед.

 

Све блиставе површине зона долазака и одлазака су беспрекорно чисте. Путницима који пролазе предивним ходницима терминала или седе у удобним фотељама од месинга и коже у италијанском стилу могу да помисле како су први који су крочили у тај простор.

 

Посебна привлачност је што је HIA задивљујуће тих аеродром. Нема неугодних објава летова које ремете мир. Само се пет пута дневно могу чути исламски позиви на молитву.

 

Више од 70 радњи нуде избор брендова без преседана, високу моду, електричне уређаје, гурманску храну и много тога другог. Зона бесцаринске куповине одвија у луксузном окружењу. За обичне путнике постоји пуно уобичајених аеродромских ресторана и продавница, али и бројних луксузних бутика. Могу се видети Гучи, Барбери, Коуч, Ролекс, Сваровски. Преко 30 кафеа и ресторана нуди велики избор локалне и хране из разних делова света.

                                                    metalnefigure

 

Хамад у сусрет Светском првенству у фудбалу

 

Огроман дисплеј у сали за одласке на ХИА приказује сваки од осам стадиона на којима ће се играти утакмице светског првенства (СП) 2022. Њихове електронске слике се смењују са чувеним цртежом портрета 37-годишњег владара Катара, Тамим бин Хамад Ал Танија.

 

Биће то прво СП у арапском свету и икада одржано у земљи са муслиманском већином.

 

Турнир ће бити одржан у неуобичајено време од краја новембра до средине децембра. Финални меч на стадиону Ласаил који прима 80.000 гледалаца биће одигран 18. децембра 2022, на национални празник Катара.

 

Катар тежи да изгради стадионе по највишим стандардима одрживости и екологије у условима изазовне климе на Саудијском полуострву. На стадионима ће бити примењена технологија хлађења која ће одржавати температуру до 20 степени Целзијусових. После СП ће горњи делови трибина бити демонтирани и поклоњени земљама са мање развијеном спортском инфраструктуром.

 

Организатори кажу да ће их стадиони и објекти за тренинге коштати око 6,5 милијарди долара.

                                                       palme

 

Аеродром, капија ка уметности и култури

 

Оно што додатно чини Хамад пријатним и опуштајућим местом су и савремена уметничка дела. Тренутно на аеродрому постоји више од 20 сталних уметничких инсталација. „Волимо да кажемо да је наш аеродром капија ка уметности и култури“, коментарисао је један од директора HIA.

 

Нека од уметничких дела су префињена, попут разиграних вештачких птица које седе на врху екрана са информацијама. За тренутак помислите да су стварне. Уосталом, на московском Шереметјеву ми се пре неку годину залутали голуб шетао око ногу.

 

Незванична маскота аеродрома је „Медвед лампа“, дело субверзивног швајцарског уметника Урса Фишера. Огроман, надреалан, жути меда играчка седи испод црне лампе у главној сали за одласке а ту су стално људи који се утркују у прављењу селфија. Седам метара висока и између 18-20 тона тешка статуа је раније била изложена на тргу Сиграм Билдинг у Њујорку пре него што је купио члан катарске краљевске породице на аукцији у Кристију за 6.8 милиона долара.

 

Дубље унутар зграде, дуж ходника за одласке, налази се неколико дела радикалне модерне уметности које привлачи пажњу. „Мала лаж“ њујоршког поп уметника и дизајнера KAWS-а (Брајан Донели) је нова едиција скулптура неколико метара високих и направљених од масивног дрвета, фибергласа, алуминијума и бронзе за чије је овогодишње постављање требало уклонити цео један зид аеродома. Уживајући у масивним скулптурама KAWS-а ни не осетите колико сте препешачили до излаза ка аутобусу који вас вози до авиона пут Београда.

 

На аеродрому постоји и, кажу они који су га видели, изванредна теретана за коју се треба најавити. Постоје и 25-метарски базен са пратећим садржајима, два терена за сквош (који могу да буду претворени у игралиште за голд), бањски и хидротерапеутски третман.

 

Спортски објекти су уз HIA Орикс хотел, који има 100 соба на располагању путницима који остају осам и више сати на аеродрому. Хотел одликују квалитет и чистоћа.

 

После свега се обичан путник пита какав тек третман имају срећници који са Катар Ервејзом лете са HIA у бизнис или првој класи.

 

HIA је изазов за друга светска ваздухопловна чворишта. Званичници наводе да иако је један од најмлађих аеродрома на свету, Хамад се прикључио врхунским светским аеродромима, када је од Скајтрека као шести на свету добио ознаку „Аеродром са 5 звездица“. По њима, амбиција ХИА је веома јасна: да постане најбољи аеродром на свету тако што ће обезбедити најбоље услуге путницима, а и аеродром позиционирати као одредиште које треба видети.

 

Хамад у Држави Катар

 

Катар је емират са површином од 11.581 квадратних километара, на којој је у 2017. живело преко 2,6 милиона житеља. Међу њима су 313,000 држављани Катара, а 2,3 милиона странци.

 

Са просечним дохотком по становнику од 128.802 долара процењеном за 2018, Катар је најбогатија држава на свету. Та земља је највећи светски извозник течног природног гаса (LNG). Катар је, такође почео да развија највеће светско LNG поље које дели са Ираном у водама Залива.

 

Према годишњаку светске конкурентности Међународног института за управљање развојем (IMD), Катар је пети по економском учинку међу земљама у свету.

 

За географски малу земљу, Катар има несразмерно значајан утицај у свету, у великој мери јер је кроз национални суверени фонд вредан 320 милијарди долара у стању да буде међу земљама које највише инвестирају у компаније и некретнине у иностранству. Тако, у Лондону, некадашњој колонијалној метрополи и глобалном финансијском центру, постоји "Катарска четврт".

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 10 децембар 2018 14:15
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015