Logo
Одштампајте ову страницу

Шта је, и како функционише ПДВ?

Оцените овај чланак
(1 Глас)

vodicpdvvvvvvvКаква је то вредност додата производу и ко је онда дужан шта да плати?

 

Порез на додату вредност (скраћано ПДВ) је општи порез на потрошњу. Он се обрачунава у свакој фази промета – приликом продаје добара или услуга за накнаду у оквиру обављања делатности.

 

Фирма може бити у систему ПДВ-а без обзира на то да ли је регистрована у форми предузетника или доо. Све док не оствари промет од 8 милиона динара у претходних 12 месеци, улазак у систем ПДВ-а је ствар избора. Након тога, то постаје обавеза.

 

Фирма која је у систему ПДВ-а, приликом продаје добара или услуга издаје рачун, у којем исказује порез – по општој стопи од 20% или посебној стопи од 10%. Снижена стопа “резервисана” је за основне животне намирнице, лекове, уџбенике, огрев, комуналне услуге и још нека добра и услуге побројане у Закону о порезу на додату вредност. На сва друга добра и услуге примењује се општа стопа од 20%.

 

Са друге стране, фирма може извршити умањење своје пореске обавезе за износ ПДВ-а који у рачунима приказују њени добављачи. Практично, пореска обавеза биће једна разлици ПДВ који фирма приказује у издатим рачунима својим купцима и ПДВ-а из рачуна својих добављача.

 

Одатле и назив овог намета – порез на додату вредност, с обзиром да он оптерећује вредност коју у производ или услугу додаје сваки учесник у ланцу промета.

 

Погледајмо то на примеру производње и продаје обуће.

 

Рецимо да фабрика ципела набавља кожу за израду обуће од трговца кожом по цени од од 120 динара. Овај износ састоји се од 100 динара вредности робе и 20 дин ПДВ-а.

 

Фабрика ће трговцу коже исплатити 120 динара, од којих ће трговац задржати 100 динара као свој приход, а 20 динара пореза ће преусмерити држави.

 

Фабрика производи ципелу коју продаје по цени од 240 динара продавници обуће. У овом износу садржано је 40 динара ПДВ-а.

 

Продавница обуће уплатиће фабрици 240 динара за ципеле, од чега је порез 40 динара. Међутим, фабрика има право да одбије ПДВ садржан у фактури коју је претходно добила од трговца кожом.

 

Износ пореза који она треба да проследи држави једнак је 40 динара ПДВ-а из њеног издатог рачуна минус 20 динара ПДВ-а из примљеног рачуна, што износи 20 динара. Фабрика уплаћује држави 20 динара пореза.

 

 

Продавница обуће овај исти пар понудиће потрошачу за 600 динара. У том износу садржано је 100 динара пореза.

 

Када прода пар ципела, продавница ће обрачунати своју обавезу на следећи начин: 100 динара ПДВ из издатог рачуна минус 40 динара ПДВ-а из примљеног рачуна за набавку ципела једнако је 60 динара. Продавница обуће преусмериће држави динара на име пореза.

 

Обрачун пореза врши се сваког месеца или тромесечја. Ово време називамо порески период.

 

Терет пореза сноси крајњи потрошач – физичко лице, купац ципела у продавници, који плаћа пуну цену ципела, без могућности да одбије ПДВ из рачуна.

 

Да резимирамо – на крају сваког обрачунског периода, који може бити месец или тромесечје, саставља се пресек – обрачун пореза на додату вредност. Од пореза из свих издатих рачуна купцима одузима се порез из рачуна добављача на који фирма остварује право на одбитак и тако добијена разлика уплаћује се држави, до 15-тог у месецу за претходни месец односно тромесечје. У истом року, фирма је дужна да поднесе пореску пријаву, електронским путем, на порталу еПорези.

 

Ипак, не може се сваки порез из рачуна добављача сматрати одбитним. Законом о порезу на додату вредност прописани су услови за одбитак ПДВ-а. По правилу, порез из рачуна за гориво набављено за путнички аутомобил не можете користити као одбитни, као ни порез из рачуна за пословни ручак у ресторану.

 

На плаћање пореза не утиче чињеница да ли је фирма наплатила своја потраживања од купаца или су одређени рачуни остали незатворени.

 

Фирме које у току 12 месеци нису оствариле промет већи од 8 милиона називају се малим пореским обвезницима. Оне нису дужне да се пријаве у систем ПДВ-а, али то могу учинити добровољно.

 

Приликом издавања рачуна, мали порески обвезници не исказују порез, нити имају право на одбитак ПДВ-а из рачуна добављача. На рачуну наводе напомену да нису обвезници ПДВ-а у складу са чланом 33. Закона о порезу на додату вредност.

 

Од општих правила опорезивања постоје изузеци.

 

Фирма која је у систему ПДВ-а неће увек исказати ПДВ у рачунима које издаје купцима. На пример, за већину услуга које се пружају страним фирмама, фирма није дужна да искаже ПДВ на рачуну и да га плати. То су на пример услуге саветовања, програмирања, превођења и рекламе.

 

Према Закону о порезу на додату вредност, место промета ових услуга је иностранство, а промет у иностранству није предмет опорезивања ПДВ-ом. Ова материја уређена је у члану 12. Закона.

 

Помоћ при утврђивању пореског третмана у сваком конкретном случају може вам пружити ваш књиговођа.

 

Нажалост, може се десити и обрнута ситуација – да фирма која није у систему ПДВ-а мора обрачунати и платити ПДВ по основу набавке истих услуга од стране фирме. Тада говоримо о ткз интерном обрачуну ПДВ-а (енг. реверсе цхарге).

 

За крај разбијамо једну распрострањену заблуду – ако ниси паушално опорезовани предузетник – мораш бити у систему ПДВ-а. Овај став је погрешан.

 

Предузетник који пробије лимит за паушално опорезивање суочава се са обавезом вођења књига, али не нужно и са обавезом уласка у систем ПДВ-а.

 

Извор: Pojačalo.rs


Последњи пут измењено петак, 29 март 2019 21:55
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015