Енергетски пасош, који је део норматива ЕУ у грађевинарству, уведен је у Србији 2012. године као резултат заједничких активности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије и пројекта Српско-немачке развојне сарадње “Енергетска ефикасност у јавним зградама”, који спроводи ГИЗ. Енергетски пасош обавезан је за све новоизграђене зграде и оне које се реконструишу у значајнијем обиму.
У Централном регистру енергетских пасоша (ЦРЕП), успостављеном у првој фази сарадње, тренутно су заведена 892 енергетска пасоша. Унос енергетских пасоша у Централни регистар од маја ове године биће обавеза за 1776 српских инжењера који имају лиценцу Одговорног инжењера за енергетску ефикасност зграда.
Имајући у виду снажну везу између улагања у енергетску ефикасност и развоја грађевинске индустрије, енергетска ефикасност у зградарству била је и једна од централних тема 45.Међународног сајма грађевинарства, који се одржава на Београдском сајму, почевши од 17. априла до данас.
Потребна енергетска санација у 80 одсто зграда у Србији
“Стварање регулаторног оквира за инвестиције, а пре свега у унапређењу енергетске ефикасности постојећих и нових објеката, подстиче развој грађевинске индустрије. Према грубој процени у Србији више од 80% свих зграда захтева енергетску санацију. Пројекат ГИЗ-а, заједно са другим међународним пројектима пружа подршку Министарству грађевинарства на унапређењу постојећих правилника, што ће свакако додатно побољшати регулаторни оквир. Обнова зграда према принципима енергетске ефикасности, истовремено, доноси уштеде, и држави и грађанима, утиче на побољшање комфора, доприноси смањењу емисије ЦО2 и, у крајњој линији, заштити животне средине,” објаснила је Ђокић, и додала: “У том смислу, заједничко деловање свих битних актера је од изузетног значаја. Зато ресорна министарства –Министарство рударства и енергетике, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Стална конференција градова и општина, академска заједница и ГИЗ веома блиско сарађују на унапређењу ове области. Поносни смо на резултате који су за релативно кратко време остварени у овој области. Кажем релативно, јер је Немачкој било потребно 50 година интензивног рада да би била на степену развоја на којем је данас.”
Још један од доказа да свест о важности енергетске ефикасности у Србији уопште расте је интересовање које су на 45. Међународном сајму грађевинарства показали посетиоци, којима су на штанду Министарства биле представљене студије и публикације настале током десет година српско-немачке развојне сарадње у овој области кроз пројекте које реализује ГИЗ. Између осталог, реч је о публикацијама као што су Национална типологија стамбених зграда, Типологија школа и вртића, студија макро-економских ефеката инвестиција у енергетску ефикасност, и слично.
Енергетски пасош садржи податке о енергетском разреду зграде према њеним енергетским својствима одређеним на основу израчунате потребне финалне годишње топлотне енергије за грејање за референтне климатске податке и омогућава поређење зграда с обзиром на њихова енергетска својстава, а морају га имати нове и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају.
Зграде се сврставају у осам енергетских разреда према енергетској скали од „А+“ до „Г“, с тим да „А+“ означава енергетски најповољнији, а „Г“ енергетски најнеповољнији разред. „Очекивања су да ће у скоријој будућности у Србији, баш као и у развијеним западноевропским земљама, енергетски пасош бити важан фактор у продаји или издавању некретнина,“ закључила је Ђокић.
Извор: Кућа добрих вести