Кућа Добрих Вести

Login

Уз енергетске пасоше, више посла у грађевинарству

Оцените овај чланак
(1 Глас)

smirujucaplava“Седам година од увођења, у Србији је издато 3125 енергетских пасоша за нове и старе зграде у реконструкцији или санацији. Ова чињеница потврђује процену да је Србија у протеклих неколико година у процесу унапређења енергетске ефикасности у сектору зградарства, значајно напредовала и да је чак постала лидер у тој области Западног Балкана,“ оценила је Свјетлана Ђокић, виши пројектни менаџер Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, на дан затварања 45. Међународног сајма грађевинарства.

 

Енергетски пасош, који је део норматива ЕУ у грађевинарству, уведен је у Србији 2012. године као резултат заједничких активности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије и пројекта Српско-немачке развојне сарадње “Енергетска ефикасност у јавним зградама”, који спроводи ГИЗ. Енергетски пасош обавезан је за све новоизграђене зграде и оне које се реконструишу у значајнијем обиму.

 

У Централном регистру енергетских пасоша (ЦРЕП), успостављеном у првој фази сарадње, тренутно су заведена 892 енергетска пасоша. Унос енергетских пасоша у Централни регистар од маја ове године биће обавеза за 1776 српских инжењера који имају лиценцу Одговорног инжењера за енергетску ефикасност зграда.

 

Имајући у виду снажну везу између улагања у енергетску ефикасност и развоја грађевинске индустрије, енергетска ефикасност у зградарству била је и једна од централних тема 45.Међународног сајма грађевинарства, који се одржава на Београдском сајму, почевши од 17. априла до данас.

 

Потребна енергетска санација у 80 одсто зграда у Србији

 

“Стварање регулаторног оквира за инвестиције, а пре свега у унапређењу енергетске ефикасности постојећих и нових објеката, подстиче развој грађевинске индустрије. Према грубој процени у Србији више од 80% свих зграда захтева енергетску санацију. Пројекат ГИЗ-а, заједно са другим међународним пројектима пружа подршку Министарству грађевинарства на унапређењу постојећих правилника, што ће свакако додатно побољшати регулаторни оквир. Обнова зграда према принципима енергетске ефикасности, истовремено, доноси уштеде, и држави и грађанима, утиче на побољшање комфора, доприноси смањењу емисије ЦО2 и, у крајњој линији, заштити животне средине,” објаснила је Ђокић, и додала: “У том смислу, заједничко деловање свих битних актера је од изузетног значаја. Зато ресорна министарства –Министарство рударства и енергетике, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Стална конференција градова и општина, академска заједница и ГИЗ веома блиско сарађују на унапређењу ове области. Поносни смо на резултате који су за релативно кратко време остварени у овој области. Кажем релативно, јер је Немачкој било потребно 50 година интензивног рада да би била на степену развоја на којем је данас.”

 

Још један од доказа да свест о важности енергетске ефикасности у Србији уопште расте је интересовање које су на 45. Међународном сајму грађевинарства показали посетиоци, којима су на штанду Министарства биле представљене студије и публикације настале током десет година српско-немачке развојне сарадње у овој области кроз пројекте које реализује ГИЗ. Између осталог, реч је о публикацијама као што су Национална типологија стамбених зграда, Типологија школа и вртића, студија макро-економских ефеката инвестиција у енергетску ефикасност, и слично.

 

Енергетски пасош садржи податке о енергетском разреду зграде према њеним енергетским својствима одређеним на основу израчунате потребне финалне годишње топлотне енергије за грејање за референтне климатске податке и омогућава поређење зграда с обзиром на њихова енергетска својстава, а морају га имати нове и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају.

 

Зграде се сврставају у осам енергетских разреда према енергетској скали од „А+“ до „Г“, с тим да „А+“ означава енергетски најповољнији, а „Г“ енергетски најнеповољнији разред. „Очекивања су да ће у скоријој будућности у Србији, баш као и у развијеним западноевропским земљама, енергетски пасош бити важан фактор у продаји или издавању некретнина,“ закључила је Ђокић.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 21 април 2019 15:15

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија