Кућа Добрих Вести

Login

Два привредна џина у одмеравању снаге

Оцените овај чланак
(1 Глас)

dolarijuancНаставак првог дела:

Трговина између Кине и САД одвија се на обострану корист и САД стварају значајне профите у билатералној економској сарадњи, наводи се у истраживачком извештају Министарства трговине НР Кине (MOFCOM) „Економска и трговинска сарадња између Кине и САД је достигла дубину и ширину које су без преседана“, стоји у извештају објављеном после представљања Беле књиге Државног савета (владе) НР Кине 2. јуна.

 

Робна размена између две водеће економске силе света је током 2018. повећана око 252 пута у односу на 1979. и достигла је 633,5 милијарди долара. Прошле године је билатерална трговина услугама премашила 125 милијарди долара. Директне инвестиције у оба смера за претходне четири деценије износе готово 160 милијарди долара.

 

Но, у складу са вишегодишњим трендом, дефицит у трговини САД са НР Кином је током прва четири месеца 2019. изнео више од 97,7 милијарди долара, после преко 419 милијарди у читавој 2018. Опет, према оцени у Белој књизи, „изједначавати трговински дефицит са стицањем предности јесте грешка“.

 

MOFCOM тврди , такође, како и Пекинг и Вашингтон имају кориси од узајамних трговинских веза, упркос одромним кинеским суфицитима. САД су оствариле велике профите од трговине са Кином, изјавио је Гао Фенг, портпарол министарства.

 

                                 kineskmiej

Како САД профитирају од трговине са НР Кином

 

У извештају MOFCOM се, наиме, наглашавају два аспекта у којима САД профитирају од трговине са НР Кином. Прво, корист потиче од америчких продаја Кини, што укључује извоз роба и услуга вредних више од 240 милијарди долара у ту земљу током 2017. Ту су и америчке компаније које имају користи од пословања у Кини, у којој су зарадиле 700 милијарди долара од продаје само у 2017.

 

Друго, САД су профитирале од кинеског капитала. Крајем 2017. су кинеске инвестиције у САД достигле 156 милијарди долара, док је НР Кина поседовала 1,18 билиона долара дуга САД, према подацима MOFCOM.

 

Према другим изворима у медијима, САД су закључно са мартом 2019. дуговале НР Кини 1,12 билиона долара. То је представљало 28 одсто од укупно 4,07 билиона долара вредних меница, новчаница и обвезница америчког Трезора који су у власништву страних земаља. Поред тога, америчке финансијске институције су оствариле 33 милијарди долара инвестирањем у кинеске финансијске институције, наводи MOFCOM.

 

Сходно подацима Главне управе Кинеске царине за првих пет месеци 2019, трговинска размена између Кине и САД опала је за 9,6 посто на годишњем нивоу на 1,42 билиона јуана (206 милијарди долара). Кинески извоз у САД опао је за 3,2 посто на годишњем нивоу на 1,09 билиона јуана, док је увоз из САД смањен за 25,7 посто на годишњем нивоу на 335,3 милијарди јуана. У исто време је кинески суфицит повећан за 11,9 посто на 750,6 милијарди јуана.

 

Према тумачењу из Пекинга, кинеско смањење трговине са САД показало је да се тржиште те земље снажно ослањало на производе из азијске државе. То даље казује да је и тржиште НР Кине од критичне важности за привреду САД. Уопште, двосмерна трговина између НР Кине и САД јесте резултат тржишне потражње коју су створила предузећа и потрошачи у обема земљама, наводе у Пекингу.

 

                                                  kineskejakne

О дефициту САД у размени са НР Кином, светом

 

У извештају који је објавило америчко Оделење за трговину, агенција федерални владе САД и својеврсно министарство, приказано је да је дефицит у трговини робом те државе са иностранством достигао 891,3 милијарди долара у 2018, највише у последњих 10 година. Стручњаци, међутим, сматрају како САД не би требало да криве друге земље за властиту неуравнотежену трговину, која је, по њима, проузрокована економском структуром те државе и политикама администрација у Вашингтону.

 

Стивен С Роуч, виши истраживач на универзитету Јејл у Њу Хејвену у савезној држви Конектикат, означава трговински дефицит САД као унутрашњи проблем, који је открио неравнотежу унутар највеће економије света. Роуч је указао да САД морају да увозе капитал од земаља главних штедиша у свету, међу њима и НР Кине, како би улагале и привредно расле, будући да властита привреда нема штедњу.

 

То мора да се плати, и то то кроз дуугорочан текући платни биланс и трговински дефицит. Роуч наводи да САД имају трговински дефицит са преко 100 земаља света.

 

„На кратак рок, земља се суочава са трговинским дефицитом када је њена унутрашња потрошња прерасла њене производне капацитете,” објаснио је Ли Јанг, бивши заменик директора Кинеске академије друштвених наука (CASS). “То значи да је трошила више роба него што може да произведе”.

 

Ли упозорава да би дугорочни дефицит могао да изазове проблеме. Пошто се увозни договори праве у америчким доларима, трговински дефицит САД значи, у домаћем рачуноводству, de facto дуг према земљама извозницама. У случају САД, земље која издаје највећу светску резервну валуту, међутим, све што може да уради јесте да штампа додатне доларе како би платила своје дугове, додао је Ли.

 

Кинески стручњаци о узроцима трговинског дефицита САД

 

Студија MOFCOM представља продубљену анализу узрока дефицита, на који утичу фактори попут индустријске конкурентности, међународне поделе рада, трговинских политика или статуса долара. Само усвајањем макроекономских регулаторних мера и постизањем равнотеже између снабдевања и потражње, САД могу потпуно елиминисати трговински дефицит са Кином, наводи се у документу кинеског министарства.

 

Истраживање MOFCOM је, сматрају кинески медији, засновано на чврстим чињеницама и подацима који откривају природу и узроке дефицита САД у трговини са НР Кином. За то су коришћени обимни подаци, тачно рачунање и подробна анализа.

 

                                           alibababa

Кинески суфицит претежно потиче од радно интензивних производа, док је земља остварила дефиците у производима као што су авиони, интегрисана кола, аутомобили и пољопривредни производи. То показује да су НР Кина и САД капитализовале на себи својственим индустријским предностима, наводи се у поменутом извештају.

 

„Строга контрола САД над извозом у Кину један је од важних разлога трговинског дефицита“, указује се даље у извештају MOFCOM. Наиме, мере извозне контроле САД укључују око 3.100 предмета у 10 категорија, међу којима су углавном високотехнолошки производи.

 

У извештају је наведена и анализа Карнегијеве задужбине за међународни мир у Вашингтону. По тој анализи, у случају да администрација у Вашингтону сведе своје извозне препреке према НР Кини на исти ниво који примењује према Француској, трговински дефицит САД са Кином био би смањен за трећину.

 

Отуда портпарол Министарства Гао оцењује како дефицит САД у трговини робама са НР Кином „не представља објективну истину“. Тај дефицит је изазван контролом извоза и тржишним ограничењима. Делују и други фактори попут конкуренције на тржишту, трговинске политике, статус резервне валуте коју има амерички долар, изјавио је Гао.

 

Са друге стране, Гао наводи као, „профити које САД компаније стичу из билатералне размене, непрекидно расту од 2007”. Са тиме се слаже и Хуанг Кунхаи, истраживач индустријске економије на CASS, по коме НР Кина остварује огроман вишак у трговини са САД, али истовремено америчке компаније имају велики суфицит што се тиче профита. “То је обострано добитна ситуација“, рекао је Хуанг.

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 21 јун 2019 14:57
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија