Logo
Одштампајте ову страницу

Железара - челични загрљај Србије и Кине

Оцените овај чланак
(4 гласова)

visokapecНаставак другог дела:

У априлу 2016. jе HBIS GROUP, конгломерат из Шиђијаџунга, града у североисточној кинеској провинцији Хебеи преузео 103 године стару Железару Смедерево, једину велику државну челичану у Србији на основу уговора о купопродаји са Владом у Београду. Крајем јуна је регистровано предузеће HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Belgrade и почела је, како је сада нови власници Железаре називају “Симфонија на Дунаву.”

 

Главна постројења HBIS GROUP Serbia су смештена у селу Радинац, у подручју Смедерева, 60-так километара југоисточно од Београда. Остали погони су у Кучеву, Шапцу и на Дунаву крај Смедерева. Седиште компаније је на Новом Београду.

 

Део процеса производња у Железари се одвија у погону Кучево, у брдима источне Србије, око 135 километара југоисточно од Београда. Већи део ту добијеног кречног камена користи се као сировина за потребе Железаре.

 

У главном постројењу код Смедерева се топи гвожђе у двема високим пећима и преобраћа у сирови челик у челичани са три конвертора и комплексом за континуирано ливење. Челик се обрађује у Топлој ваљаоници, Погону за хладну редукцију, те линији за жарење и дресиру.

 

Железарин огранак у Шапцу, око 100 километара западно од Београда, поседује линије за електролитичко калаисање, као и за сечење и паковање белог лима. Бели лим из Железаре купци користе у индустрији амбалаже за производњу конзерви за храну, боје, хемикалије, фармацеутске производе и козметику.

                                                   globushibis

Коначно, HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. користи Луку Смедерево, потпуно опремљена постројења за истовар сировина пристиглих Дунавом и за утовар баржи ради речног превоза производа купцима. Погон Лука чине две целине – Стара и Нова Лука. У оквиру Старе Луке је и затворено складиште површине 420 квадратних метара.

 

HBIS GROUP Serbia Iron & Steel Company има могућност производње 2,2 милиона метричких тона гвожђа и челика годишње. Главни производи су топло и хладно ваљане челичне траке и бели лим, различитих димензија и облика, као и електричне лименке. Око 80 одсто производа се извози.

 

“Чудо на Дунаву”

 

HBIS GROUP Serbia је мање од три године после преузимања достигао историјски рекорд Железаре Смедерево у добијању челика. У међувремену је Железара постала и највећи извозник производа из Србије.

 

Током 2018. године је произведено 1.77 милиона тона челика и остварен приход од продаје вредан 1.06 милијарде долара. Годину дана раније HBIS GROUP Serbia је произвела 1.47 милиона тона челика, уз 740 милиона долара прихода од продаје.

 

Србија је у 2018. постала светски лидер у повећању производње сировог челика са стопом раста од 38,9 одсто, сходно подацима Светског удружења за челик (WSA). При томе је готово сва производња челика у Србији од неких 1,8 милиона тона за првих 11 месеци 2018, стигла из смедеревске Железаре HBIS GROUP Serbia.

 

Подаци WSA су се односили на 64 земље које учествују са 99 одсто у укупној производњи челика у свету. По томе је Вијетнам био други са растом производње од 35.9 одсто и укупним количинама од 12.8 милиона тона. Уопште је производња челика у свету током 2018, повећана за 4,7 одсто на 1,646 милијарди тона, а половина је потицала из Народне Републике Кине.

                                         postrozeley

У 2018. jе HBIS GROUP Serbia израсла, такође, у највећег домаћег извозника, надмашивши произвођача аутомобила FIAT, који је ту титулу држао од 2013. Извоз HBIS grupe је прошле године вредео 749,5 милиона евра, већи за 212,7 милиона евра, односно раст од 39,6 одсто у односу на 2017.

 

И током првих пет месеци ове године у Србији је највећи извозник био HBIS. Његов извоз је изнео 313,2 милиона евра.

Стопа доприноса HBIS GROUP Serbia укупном домаћем производу (БДП) Србије је достигла 1.8 одсто. У Смедереву, у коме живи више од 100.000 становника, сваки пет грађанин ради у Железари или се бави пословима везаним за њу. Стопа незапослености у граду је смањена са 18 на шест одсто. Градска управа Смедерева је остварила више од 200 одсто прихода у буџету.

 

Важност концепта “3 локализације”

 

У пословању HBIS GROUP Serbia придаје велику пажњу примени концепта “3 локализације”. То подразумева:

 

1. Локализација прихода, који се, углавном, користи у улагања у нову технологију, подизање капацитета производње и повећање прихода запослених у Железари. Циљ је да компанија буде јача и конкурентнија;

 

2. Локализација запошљивања кадрова, кинески менаџмент се састоји од само девет људи, а задржано је 5.000 запослених старе Железаре. Тако је HBIS GROUP Србија испунио обећање дато локалној управи и грађанима;

 

3. Локализација културе, HBIS GROUP Serbia управља Железаром у складу са законима и прописима Републике Србије, њеном културом и традицијом и на одговарајући начин је одржао систем и модел управљања старе Железаре.

                                                    hibisyastave

Наиме, кинеска HeSteel Group (HBIS), једна од највећих компанија за добијање челика у земљи из које потиче половина глобалне производње те легуре, сматра локализацију важним концептом у деловима света у којима делује. "Верујемо да само спровођење локализације културе, подстицање локалног запошљавања и деоба користи са локалним заједницама може да омогући успешан глобални наступ,” казао је својевремено председавајући HBIS GROUP Ју Јонг.

 

Следствено, HIBS Grupa има политику ослањања на локалне таленте. У случају смедеревске Железаре то значи да постоји свест како је то постројење својевремено било појам индустријског успеха Србије и Југославије па да треба и даље настојати да буду коришћени потенцијали његовог једновековног пословања. Очекује се да ће то учинити HBIS Serbia конкурентном компанијом у Европи и глобално, као и речитим примером сарадње НР Кине и Србије.

                              nalbjoljsrbija

Пре HBIS је био тежак период

 

До првих месеци 2016. и пре него што је HBIS преузео Железару, није изгледало да ће челик преобразити животе многих у Смедереву на боље. Железара је имала доста тежак период пословања после распада Југославије. Губитак некадашњих тржишта у бившој заједничкој држави је компанију водио ка банкроту. У априлу 2003. је америчка компанија US Steel купила Железару за 23 милиона US долара. US Steel је обећао и да ће уложити у развој 150 милиона долара. Но, развој је слабио и коначно је 2012. US Steel продао Железару влади Србије за само један долар.

 

Неуспешни покушаји да Железара буде продата купцима из Сједињених Америчких Држава или Холандије значили су тешка времена за запослене и само постројење. Жестока међународна конкуренција и лоше управљање су водили ка затварању Железаре.

 

Онда је у арпилу 2016. Група из Хебеја, средишта кинеске индустрије челика, неких 7.400 километара источно од Смедерева, купила Железару за 46 милиона долара. Обећана су улагања од 300 милиона долара у наредне три године. Кинези су, такође, поставили циљ, достизање максималне производње Железаре.

                                                    HBISgroup

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 15:17
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015