Logo
Одштампајте ову страницу

Добар третман за Железару

Оцените овај чланак
(1 Глас)

zelezosososo

Наставак трећег дела:

Пре него што је HBIS преузео Железару, постројенје је имало само током једне години губитак од 130 милиона евра. Уз то су Кинези дошли у време највеће кризе у индустрији челика у свету.

 

Но, кинески произвођ челика је добрим управљањем брзо преусмерио“болесну” Железару. По преузимању је из HBIS Групе послато 11 група са укупно око 200 стручњака који су решавали проблеме управљања основним постројењем, финансијама, опремемом, технологијама и стручношћу запослених. Са широком продајном мрежом у свету, У августу 2016. jе RTS известио како су делегације из HBIS само у јулу посетиле постројење да би анализирале операције Железаре.

 

HBIS Група је, такође, свом српском огранку отворила нова тржишта. Пре свега су то ила у Сједињеним Америчким Државама, Египту, Турској, Немачкој и Италији.

                                svetlozleelele

Опоравак Железаре

 

Већ у другој половини 2016. јеHBIS Група Србија повећала производњу за 50 одсто у односу на прво полугође и достигнут је највиши ниво од 2010. године. У истом периоду је додата вредност хладноваљаних трака у котуру порасла за 112 одсто. Шест месеци после преузимања, губитник је изашао изнад црвене линије и чак постао други по величини извозник у Србији.

 

"За само пола године је HBIS Србија губитак претворила у профит," коментарисао је председавајућије HBIS Ју Јонг. По Јуу, такво пословање је показатељ предности које НР Кима има у индустрији гвожђа и челика.

                                                              sdmdmdmdmdmd

 

На крају 2016. је челичана остварила чист приход од непуних 10 милиона евра. До средине 2017. су плате запосленима порасле у просеку за 10 одсто у односу на период пре него што је HBISпреузео Железару.

                                                 

Током 2017, је мудрим управљањем уHBIS Група Србија произведено преко 1,4 милиона метричких тона челика и профит је достигао 29 милиона долара. Према тадашњем извршном директору Сонг Сихаију, српској држави је на име пореза плаћено 39 милиона долара. Очекивања су да је у 2018, са производњом од око 1,8 милиона тона челика реализован циљани профит од 30 милиона долара.

 

Смела одлука HBIS

 

Успешније од очекиваног финансијско пословање HBIS Група Србија се приписује смелој одлуци HBIS да убеди руководство које је затекло по преузимању Железаре да покрене другу високу пећ, сматрао је директор Сонг. Тако је у септембру 2016. Покренута друга висока пећ капацитета 75.000 тона месечно, е да би подстакла како производњу тако и изгледе за продају.

 

"На онову нашег тадашњег проучавања и анализа глобалног тржишта, веровали смо да ће током 2016. гвожђе и челик дотаћи дно и почети да се уздижу. Зато смо одлучили да повећамо производне капацитете српског постројења,” навео је Сонг.

 

Такву одлуку је пратило технолошко осавремењивање. Током прве две године новац је улаган у унапређење опреме и осавремењивање агломерације, реконструкцију и унапређење високотехнолошке опреме, обнављање конвертора.

 

Обављени су ремонт и технолошко обнављање топле ваљаонице, извршена је префабрикација, односно пракса склапања компоненти конструкције у фабрици, аутоматизација првог и другог нивоа читаве линије ваљања, као што је остварен и пројекат технолошког узнапредовања хладне ваљаонице. До средине 2018. је према директору Сонгу, уложено 158 милиона евра за побољшања технологија и опреме.

 

Планови за скору будућност

 

Према плану, HBIS Група Србија ће у наредне две године наставити да улаже око 150 милиона евра у нову опрему и осавремењује постојећу. Нова машина за агломерацију на којој је почело да се ради крајем јула, је пример тога. Наиме, технологија и знање – две најзначајније предности – сматра се да су допринеле “Чуду на Дунаву”, опоравку смедревске Железаре.

 

Даље су у 2017, су владе НР Кине и Србије потписале меморандум о разумевању ради развоја српско-кинеског индустријског парка. Биће то заједнички подухват на око 500 хектара индустријске зоне у Смедереву, близу великих коридора и раскрснице за железничке транспортере.

 

Представљаће то први кинески индустијски парк у Европи, а у исто време јачање стратешке сарадње између две државе, указују кинески медији. Биће то, такође, велики помак за Иницијативу појаса и пута (BRI) у којој Србија и HBIS имају све значајнију улогу.

 

Када се у јануару ове године министар привреде у Влади Србије Горан Кнежевић срео у Београду са председадавајућим HBIS Јуом, казао је да ће индустријски парк бити важно чвориште на јужном правцу BRI. У парку ће бити усвојен низ нових политика за унапређење инвестиција и пословног амбијента, наведено је у саопштењу из HBIS.

 

Уопште, у HBIS сматрају да је Железара израсла у највећи и најважнији економски и индустријски пројекат сарадње између НР Кине и Србије. Деловање Железаре је подигло на нови ниво свеобухватно стратешко кооперативно партнерство и отворило врата за даљу сарадњу, наводе у HBIS.  

 

 hbisssrbijajaja

 

Смедеревска Железара, најконкурентнија челичана?

 

HBIS је, уз велики труд, успео да после седам година економске стагнације “оздрави”српски сектор челика. Страним аналитичарима се чини да је смедеревска Железара на путу да постане најконкурентнија челичана у Европи.

 

За неке од локалних чланова менаџмента Железаре “највећа промена је што више не добијамо љутите позиве снабдевача". Наиме, пре него што је HBIS преузео Железару било је тешко добити све потребне материјале будући да није било стабилног финансирања компаније и снабдевачи нису редовно исплаћивани.

 

Онда је HBIS Србија почео да закључује дугорочне уговоре са снабдевачима, уместо краткорочних или једнократних. "То је учинило снабдевање и цене стабилним,” коментарисао је кинеском новинару један локални руководилац.

 

Следствено, HBIS Србија може много прецизније и увелико унапред да планира активности. “У јачој смо позицији приликом преговора, нарочито са снабдевачима широм света. Они знају да HBIS стоји иза нас,” испоричао је поменути руководилац. “Више не проводим време решавајући дневне проблеме, већ сам усредсређен на усвајање идеја и пројеката за будућност.”

 

Поштовању локалних обичаја и културне традиције

 

Док уводи напредне технологије и управљачка искуства у компанију, HBIS Србија инсистира на поштовању локалних обичаја и културне традиције. Пошто је кинески власник преузео Железару, подстакнут је привредни раст у смедеревском крају и према подацима из средине 2018. плате су порасле за седам одсто. Још значајније, забележено је и повећање стопе новорођенчади.

 

Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић је у једном интервјуу пре годину дана казала како су приходи градске управе порасли са два милиона евра у 2012. на пет милиона у 2017, углавном потичући од HBIS Србија. Иначе је Железара радећи у пуном капацитету својевремено обезбеђивала 40 одсто прихода града.

 

Градоначелница Аврамовић је истакла како је Железара под управом HBIS , не само оживела, већ је, такође, подстакла развој града. Уз испуњавање обећања о очувању радних места у Железари, компанија сваке године прима 200 новопечених радника.

 

Много више становника Смедерева, сем 5.000 запослених у Железари, има користи, приметила је Аврамовић. Она је потврдила мишљење запослених из Железаре како сада, са сигурним примањима, они и њихове породице слободније троше паре, подстичући тако пословање у ширем подручју Смедерева.

 

"Многи локални подуговарачи су, такође, нашли посао,” казала је градоначелница у интервјуу за кинески медиј. "Опет, ми смо у стању да улажемо у и побољшавамо комуналне услуге."

 

Повећан је и број беба у смедеревском крају

 

Порастао је и број беба у смедеревском крају, са око 1.500 у просеку из протеклих година на 2.100 у 2017. Стопа новорођечади у Смедереву је највиша у Србији, а Аврамовић сматра да је то захваљујући оживљавању једновековне Железаре.

 

Државни секретар у министарству привреде Драган Стевановић је, пак изнео како је Влада, пре него што је HBIS Група преузела Железару, месечно одвајала за то постројење 10 милиона евра од пореза грађана. “Гледајући из ове перспективе HeSteel (Србија) је повећао профит и приходе за 77 одсто, а улагања су на нивоу од 485 одсто у односу на период пре преузима,” казао је Стевановић у интервјуу за кинеску државну новинску агенцију Синхуа прошлог августа. По Стевановићу, "такве бројке на најбољи могући начин говоре штаHBIS значи за Смедерево, читаву Србију и њену владу.”

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 15:21
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015