Logo
Одштампајте ову страницу

Казахстански реални снови

Оцените овај чланак
(3 гласова)

sedi4

Наставак четвртог дела:

Од стицања независности, привреда Казахстана је у великој мери зависила од експлоатације сектора сировина. Но, како Казахстан наставља да стабилизује и увећава националну економију и гледајући у будућност, на реду је политика већег привредног разгранавања.

 

Многима је јасно да изградња привреде зависне од експлоатације природних ресурса не успева да обезбеди Казахстану одрживу дугорочну економску будућност. То је управо истакнуто у извештају OECD 2018. у коме је закључено да је „диверзификација приоритетна за дугорочни, укључив и одржив раст у Казахстану”.

 

Међутим, такав преображај не може се обавити преко ноћи. Он захтева да творци политике и пословни лидери тесно сарађују и развију приступ који карактерише широк спектар високо растућих, и веома квалитетних индустрија са модерно обученим кадровима. Таква сарадња, према упућенима, почиње да се одиграва, нарочито у областима у којима може да буде од користи за сеоске заједнице са нижим приходима.  

                                               sedi1

 

Председник Токаев обраћа велику пажњу на друштвено-економске аспекте

 

Нови председник Касим-Јомарт Токаjев, чије је промовисање у председника после јунских избора протекло глатко, нагласио је наставак економских реформи и развојних циљева ради смањења улоге државе у економији и подстицање развоја живахног, модерног и иновативног трговинског ваннафтног сектора. Према казахстанским медијима, председник Токаjев обраћа велику пажњу на друштвено-економске аспекте, укључујући отпис дугова, пружање подршке сиромашнима, одговор на јавне потребе и незадовољство грађана, као и покушаје изградње комуникације са друштвом, даље унапређење ауторитета владе и стабилност политичког система у земљи.

 

Постављени су дугорочни планови у циљу развоја дигитализоване и зелене економије како би била смањена зависност од сировина, подигао приватни сектор и повећале стране инвестиције, подржао сеkтор малих и средњих предузећа (МСП) и постигао пун потенцијал људског капитала. Отварање Међународне берзе у Астани 2018. – у сарадњи са NASDAQ и Шангајском берзом – показује намере земље да постане регионални финансијски центар. Ови економски и друштвени преображаји вођени су визијом да Казахстан постане једна од 30 најразвијенијих земаља до 2050. године.

 

Но, економски раст у Казахстану значајно зависи од тога хоће ли глобални економски ратови изазвати успоравање у међународној привреди, па чак и рецесију. Такав развој може да утиче на динамику производње и трговину робама, снизи цене сировина у свету и потражњу за извозним производима земаље попут Казахстана, указала је Светска банка у септембру 2019.

 

Предвиђања из MKGI

 

Руководиоци водећих светских компанија ће помно пратити економије у експанзији које ће обликовати наступајући век. Упућени сматрају како се у групи привреда у развоју са средњим приходима које се надмећу за позицију, Казахстан истиче досадашњим економским успехом. Казахстан се разликује од осталих иновативношћу, привлачи иностране инвеститоре и напредује према предњем делу поменуте групе земаља. Глобални пословни лидери не могу а да то не примете.

 

                                            sedi5

 

Још 2014. су стручњаци Института Мекинси Глобал (MKGI) предвиђали да ће, у процесу у коме се мноштво економских активности премешта из САД и Европе према Азији, Казахстан постати до 2050. центар глобалне економске гравитације. У томе ће. Према извештају, позиција Казахстана несумнјиво бити променјена јер ће геополитичке причлике утицати на обим теретног превоза између НР Кине и Европе.

 

„Центар економске активности помера се према југу и истоку и улога Казахстана у глобалној економији ће се неизбежно променити као резултат утицаја трендова који руше постојећи поредак и приморавају владе и извршне директоре компанија да промене начине размишљања и уведу нове радне методе,” навели су из MKGI. На ту промену у глобалној привреди, према стручњацима, утичу четири фактора који ће захтевати, такође, промену, у стилу управљања у Казахстану. Ти фактори су повећани раст и урбанизација у земљама у развоју, убрзање технолошких промена, већа глобална повезаност и старење становништва света.

 

Казахстан је једна од земаља са брзим развојем националне привреде па, отуда, игра важну улогу у овој трансформацији. Са друге стране, промена геоекономске ситуације утиче на обим продаја многих компанија које се селе из НР Кине у Европу и оних које продају нафту, гас и уранијум, које Казахстан поседује у великим количинама.

 

Потребна улагаља у истраживање и развој, дигиталне технологије

 

Недостатак ресурса такође представља изазов са којим ће свет морати да се суочи у блиској будућности. Казахстан поседује огромна пространства обрадиве земље и велике природне ресурсе, што ту земљу ставља у сјајну геополитичку позицију. Но, то значи велику одговорност државе колико ефикасно ће ти ресурси бити искоришћени. Један од таквих ресурса је вода, којом Казахстан оскудева.

 

Према истраживањима компаније Мекинси, велики део поремећаја постојећег међународног економског поретка биће решен развојем дигиталне технологије. Поводом тога, Казахстан мора да повећа обим инвестиција у истраживање и развој.

 

                                               sedi2

 

Још један глобални фактор је старење глобалне популације. Казахстан је млада нација са високо образованим становништвом; велики део популације је економски активан и учествује у продуктивној радној снази. Казахстан, такође, има нижа издавања за пензије него развијене земље. Но, држава ће морати да уложи озбиљне напоре како би задржала младе специјалисте и заштитила их од ловаца на кадрове из иностранства. Казахстан ће морати да изгради градове светске класе и добру инфраструктуру адекватну за привлачење младих људи.  

 

Коначни изазов за Казахстан представљаће текући раст глобалне конкурентности. Казахстан ће морати да води борбу за привлачење инвестиционог капитала и придобијање интереса водећих партнера на глобалној арени за нове пројекте и приватизацију.

 

Аутори из Четам хауса, сматрају да, уколико у Казахстану у наредних пет година буду настављени реформе и развој, биће створени добри изгледи да та земља постане модел осталима као водећа успешна прича у сложеним условима транзиције у постостовјетском периоду. Землја има много тога на чему може да се изграђује: мудре и искусне лидере којима су на срцу најбољи интереси Казахстана; привреду са неискоришћеним могућностима која насртавља да расте, упркос одређеним пропустима; живахно грађанско друштво спремно да помогне у процесу реформи; и младо, динамично и образовано становништво, закљјучак је Четам хауса.

 

                                                      sedi3

 

Спољнотрговинска размена Србије и Казахстана

 

Спољнотрговинска размена Србије и Казахстана 2018. године смањена је скоро четири пута у односу на 2017. и изнела је око 21 милион америчких долара, подаци су Привредне коморе Србије (ПКС). Извоз у Казахстан износио је 15,4 милиона долара, скоро 50 процената мање него годину дана раније.

Увоз у Србију из Казахстана је у 2018. забележио пад од 91 одсто и изнео 5,6 милиона долара, док је претходне године вредео 60,1 милион. Уопште, у 2018. је извоз у Казахстан чинио 0,1 одсто укупног из Србије. Увоз из Казахстана је био на статистичкој нули у спољнотрговинској размени Србије.

 

Тренд сманјиванја робне размене је наставлјен и у првих девет месеци 2019. Из Србије је у Казахстан извезено роба за 9,1 милион долара, 27,2 одсто мање него у истом периоду 2018. Увоз је смањен за 62 одсто и износио је 2,1 милион долара.

 

ПКС наводи, позивајући се на податке Министарства финансија Републике Србије-Управа царине, да са Казахстаном послују 94 привредна субјекта у Србији. Од тога 64 привредна субјекта само извозе у Казахстан, а 30 само увозе у Казахстан.

                                          sedi6             

Водећи извозни производи из Србије у Казахстан су последњих година чинили хартија и картон премазани пластиком, затим машине за дизање, манипулисање, утовар - истовар, те покривачи подова и подлоге премазане поливинилхлоридом. Из Казахстана се у Србију највише увозе течни пропан, бутан, пасуљ и алуминијум.

 

Перспективни сектори за сарадњу Србије и Казахстана

 

Ради унапређења спољнотрговинског биланса Републике Србије са Казахстаном, било би, према ПКС, интересантно обратити пажњу на извоз из Србије конструкција и делова од гвожђа или челика и осталих цеви и шупљих профила од гвожђа или челика. Те артикле је Казахстан увозио са међународних тржишта током 2018. у вредности од 452,5, односно 100,8 милиона долара.

 

Интересантни могу бити за извоз и полимери етилена које је Казахстан увезао у 2018. у вредности од 92,8 милиона евра. Исто важи за производе за транспорт и паковање робе које је та земља купила у иностранству 2018. за 74,3 милиона евра. Раст увоза у Казахстану бележе, такође шећер и хемијски чиста сахароза.

 

У документу ПКС су као перспективни производи за интензивирање сарадње између Србије и Казахстана идентификовани, такође, следећи производи: вода са додатком шећера, свеже кајсије, трешње, вишње и брескве, као и хлеб, пецива, колачи, бисквити и остали пекарски производи. Далје, потенцијал постоји за извоз хране за животиње те свежег, конзервисаног и смрзнутог поврћа, исто тако и џемова од воћа. Уочене су и могућности за извоз производа од гуме, осим од тврде.

 

Споразум о слободној трговини са ЕАЕУ

 

Србија је потписала Споразум о слободној трговини са јединственим тржиштем Евроазијске економске заједнице (ЕАЕУ), на кломе живи преко 183 милиона становника. То по анализи ПКС, поред директних трговинских преференцијала, пружа додатну инвестициону привлачност Србији.

 

Споразум ће заменити постојеће билатералне споразуме Србије са Русијом, Белорусијом и Казахстаном и проширити зону слободне трговине, такође, на новије чланице ЕАЕУ, Јерменију и Киргизију. Листа за бесцарински извоз у земље ЕАЕУ се проширује на козје и овчије сиреве, као и за висококвалитетне воћне ракије, а квоте су добијене за крављи сир, цигарете и вињак. Договорено је да ће моћи да буде извезено 2.000 тона цигарета, приближно 90.000 литара вињака, 400 тона полу-тврдог и тврдог крављег сира, неограничене количине козјег и овчјег сира, као и воћних ракија.

 

ПКС истиче како су очекивани ефекти споразума позитивни. Нада се, такоже, полаже у раст спољнотрговинске размене, као и да досадашњи инвеститори повећају обим производње и извоза, а да дођу нови. Претходно парламенти свих пет замаља чланица ЕАЕУ треба да ратификују споразум и да он ступи на снагу.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 26 јануар 2020 19:52
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015