Свакодневна стручна подршка при започињању посла, као и каснија подршка у свакодневном раду, доводи до тога да куповином франшизе прималац практично купује „готов производ”. Када сами започињете посао, могућност грешке је далеко већа.

Узимањем франшизе, предузетник штеди огроман новац, време и енергију, које би иначе засигурно потрошио развијајући самостално свој приватни посао, а истовремено повећава шансе за успех. Иако се у овој реченици, коју је изговорио Немања Никодијевић, прималац мастер франшизе португалског бренда DepilConcept за Србију, не крију сви одговори о томе зашто је добро започети посао кроз франшизу, назире се суштина.

Статистика каже да у франшизном приватном бизнису 97% предузетника настави са радом после прве године, а у самосталном приватном бизнису свега 25%, додаје Никодијевић. Такође, у франшизном приватном бизнису 93% настави са радом после пете године, док се у самосталном приватном бизнису 70% учесника затвори до пете године.

„Основна и најзначајнија разлика франшизинга у односу на самостално започињање посла јесте преузимање практичног знања и вештина (know-how) које давалац франшизе уступа сваком примаоцу франшизе који се прикључи франшизном ланцу. Поред тога, свакодневна стручна подршка при започињању посла, као и каснија подршка у свакодневном раду, доводи до тога да куповином франшизе прималац практично купује готов производ”, објашња Никодијевић зашто су се он и његова супруга Ирма одлучили да узму франшизу.

Мали бизнис, велика породица

Исто је размишљао и Саша Милутиновић, који је узео мастер франшизу за Србију и Црну Гору шведског бренда Husse, хране за кућне љубимце. Највећа снага франшизног система, према његовим речима, јесте што једна мала фирма практично послује са многим другим фирмама, а заједно чине велики и снажан бренд. Ништа мање вредна није међусобна подела искуства са примаоцима франшизе који послују у земљи, региону и широм света. „То је непроцењива вредност јер различита искуства можете употребити и прилагодити на сопственом тржишту“, каже Милутиновић.

Husse, али и бројни други франшизни брендови веома важним сматрају комуникацију и редовне састанке прималаца франшизе, глобално и локално. То је један од начина како се могу размењивати знања, али се неретко користе и други канали комуникације. У сваком случају, као највећу предност примаоци франшизе истичу то што су део веће породице на коју се, ако затреба, могу ослонити у превазилажењу проблема.

Добра стартна позиција

Зато је и Јан Бидан узео мастер франшизу за централну и источну Европу кандаског едукативног система Maple Bear,  који под својим брендом окупља вртиће, основне и средње школе у 22 земље. Овај предузетник је мишљења да је куповина франшизе заправо добра стартна позиција, а никако гаранција за успех. „Када се постане прималац Мапле Беар франшизе то значи да ћете добијати константну подршку од даваоца франшизе. Дакле, прималац франшизе не купује само лиценцу, већ практично постаје део мреже од 450 школа са којом дели искуства и најбољу праксу“, каже он.

Овај франшизни систем, на пример, има 200 канадских тренера који путују широм света како би пружили неопходне тренинге учитељима у франшизним школама. Осим тога, директор школе добија константну подршку јер му се додељује виртуелни директор наставе из Канаде. Прималац франшизе ће добити и приступ свим онлајн алатима, комплетан план рада за подучавање деце од 6 до 18 година који се константно унапређује.

С друге стране, прималац ће добити и бизнис план, помоћ око проналажења одговарајућег објекта, одабира особља, стратегије уписа, поступања у хитним случајевима, али и вођењу маркетиншких кампања. Замислите колико би времена требало предузетнику да све то сам развије?!

Како изабрати франшизу по својој мери?

Стручњаци ће рећи да ћете погрешити уколико сте усмерени само на потрагу за профитабилним бизнисом и да би свакако требало у обзир узети и који је то посао којим бисте желели да се бавите.

Немања Никодијевић управо личне афинитете ставља у први план, а потом анализу колико је конкретна делатност перспективна. Напослетку, сам бренд којем се прикључује, како каже, мора да има иза себе доказане резултате.

„Јако је важно да преко учесника у франшизном ланцу детаљно проверите да ли тај бренд заиста пружа стручну и свакодневну подршку. Када смо ми бирали франшизу тражили смо бренд који је, на основу конкретних резултата, најбољи у тој области. Други важан параметар јесте будућност ове делатности на нашем тржишту. Видели смо да се епилација и друге услуге у вези са негом тела код нас тек развијају и представљају потенцијал“, каже Никодијевић.

Дејан Јаковљев је пре неколико година, из љубави према кућним љубимцима и жеље да започне сопствени бизнис узео од Милутиновића појединачну франшизу Husse бренда за две београдске општине.

„Одлука је била једноставна – куповао сам већ проверен посао. Франшиза вам свакако не гарантује успех, може се десити да посао пропадне, али као и код сваког другог бизниса потребна је упорност, много рада и да знате шта радите. Свакако да није довољно само имати новац и купити франшизу. Уколико немате радне навике, не желите да се посветите свом бизнису, онда франшизинг дефинитивно није посао за вас“, упозорава Јаковљев који је у франшизној мрежи Хуссе у Србији најуспешнији прималац франшизе.

Када се бира франшиза бира се заправо партнер са којим ће се блиско сарађивати и важно је имати поверења у тог партнера, истиче Јан Бидан. Због тога је, осим избора франшизе која је доказала да успешно може да послује у различитим окружењима, важно проценити и да ли нам одговара партнер с којим желимо да радимо.

Нико није савршен

Управо се у том односу крије и потенцијална мана франшизног система кажу саговорници „B&F-а. Уколико давалац франшизе није професионалан и има неодговоран однос то, према речима Никодијевића, може створити проблеме у пословању. Они су, пре него што су узели DepilcConcept франшизу, имали негативно искуство са једном франшизом због чега су и напустили тај ланац. „Без стручне и ажурне подршке даваоца франшизе нема ни успешног франшизног пословања на одређеном тржишту“, истиче он.

Друга, условно говерећи мана франшизинга, на коју указује Јан Бидан јесте недостатак креативности, јер кад послујете у франшизном систему очекује се да следите јасна успуства и процедуре. Он, међутим, каже да то не важи за сваки франшизни систем и да пример њихове школе показује да су примаоци франшизе Мапле Беар слободни да креирају и воде свој бизнис уз велику подршку самог система.

Истина, познаваоци франшизинга ће често истаћи да франшиза није за оне људе који мисле да све знају сами и да знају најбоље. Одређени системи дозвољавају креативност и бројне иновације долазе управо од примаоца франшизе. Франшизинг, ипак, подразумева одређени степен унифицираности и није отворен за акције „на своју руку“.

Развој предузетништва кроз франшизинг

У Србији, па и земљама региона, франшизинг је тек на почетку свог развоја. Они који би да покрену посао, често не разумеју зашто морају да плате одређене франшизне накнаде, зашто морају да следе упуства и своје пословање устроје по одређеним правилима. Осим тога, наши саговорници као велику ману истичу и недостатак финансија.

„Без обзира на то што франшизно пословање представља ’мањи ризик, а већи успех’ не постоји системска подршка франшизном пословању у погледу субвенција или повољних кредитних линија. Многи људи су ради да започну посао, али немају почетни капитал“, каже Никодијевић.

Да франшизинг може да буде својеврсни алат за развој предузетништва у Србији уверен је Саша Милутиновић. „Уз целокупну подршку коју почетник у послу добија и кроз тренинге и едукацију, искуство, знање, могућност да направи грешку је сведена на минимум. Управо зато мислим да франшизинг може подстаћи развој предузетништва, али би људе требало добро информисати и подстаћи“, каже Милутиновић.

Извор: bif.rs