Сви су релативно брзо организовали запослене за ефикасан рад од куће, активно се реаговало на промене понашања корисникâ, који су се окренули онлајн каналима комуникације и коришћења услуга, репрограмирани су организациони ресурси за производњу производа за којима је владала највећа потражња – ођедном је готово све могло да се убрза, буде доступно и да се обавља на даљину без икаквих проблема.

Међутим, ништа од тога није дошло плански, или ако и јесте било планирано, о томе се размишљало као о променама за које ће тек доћи време. Исто тако, ни иновација у доба кризе се није дешавала кроз уобичајен процес, поштујући устаљене процедуре, вођена од стране менаџмента компаније и лидера који су задужени за иновације. Она се дешавала свуда где је проблем уочен, где је решење испрва било непознато, где је постојала потреба да се производ обликује у честој и директној комуникацији са корисницима. Компаније су се, из изразите потребе за преживљавањем и опстанком на тржишту, понашале истински агилно, јер других опција није ни било.

Агилан начин рада суштински и доноси иновативни приступ пословању, јер „захтева” одређене услове, који су испуњени у ситуацији у којој се налазимо данас, али и у оној која нас тек чека, а обе карактерише неизвесност. Тржишно окружење је нестабилно и променљиво, а захтеви корисника и њихови приоритети се често мењају, па је зато важно укључити их у процес обликовања производа, уз брзо интегрисање повратне информације коју од њих добијамо. Управо из тог разлога је иновација усмерена на решавање комплексних проблема, где су решења непозната, а самим тим и обим рада којим се до њих долази. Битно је да време од креативне идеје до производа или услуге на тржишту буде кратко, тимови треба да буду међусобно функционални, а њихов рад колаборативан, спроведен кроз итеративне циклусе креирања вредности, где је прављење грешке саставни део учења.

Ипак, иновациона агилност коју смо стекли током ове кризе је и крхка, јер нас изласком из ње напушта онај осећај хитности, на коме се заснивала. Док анализирамо шта је криза променила, која је болна организациона места открила или које су евентуалне предности које је донела када је у питању брзина реаговања, свесни смо да се не враћамо у нормалност коју смо имали, али да нам прети опасност организационе инертности и враћања у модел рада и размишљања који више нема будућност.

Лично, нову нормалност не видим само као свет у коме су се нека понашања и потребе корисника трајно променили, у ком ћемо мање пословно путовати, а више времена проводити у виртуелном свету. По мом мишљењу, нова нормалност припада „црним лабудовима” – привредним, политичким, еколошким, друштвеним и, свакако, пословним. На који начин онда и ви можете да допринесете стварању агилнијих пословних система који ће изнедрити иновацију потребну за преживљавање и опстанак на тржишту?

Откријте шта је агилност за вашу компанију и на који начин она функционише. Агилност сигурно није вид организационе анархије, нити је само сведена на брже обављање истог посла. Шта јесте? Да ли је то већа транспарентност начина рада, одговорност тимова за спровођење пројеката од почетка до краја, лидерство које усмерава запослене и ствара услове за њихово деловање, већа прилагодљивост променљивом окружењу? Сигурни смо да је у питању све наведено. Важно је одупрети се пориву да пример добре агилне праксе друге компаније преселите у своју. Напротив, агилним путем треба да дизајнирате свој агилни систем. На крају дана, систем је тај који увек има већи утицај на дугорочне перформансе од појединца који сâм делује у оквиру система.

Изградите иновациони екосистем. Иновација захтева дисциплиновано управљање. Ефективност и ефикасност, које су потребне како би се дошло до иновације, постижемо само уз јаснија одређења тога шта нам је важно кад је будућност у питању, формулисање иновационе стратегије која ће то да подржи, успостављање иновационе праксе, али и управљачке структуре која надгледа портфолио свих производа и услуга на којима радимо како бисмо дошли тамо где нас пословна стратегија води.

Увек истражујте док извршавате задатке. Не споримо важност ефикасног пословања данас, али сматрамо да је још важнија ефективност пословања у дану после. Најуспешније компаније данашњице имају једну заједничку карактеристику, а то је да настоје да балансирају оперативност и ефикасност постојећег пословног модела, док неуморно трагају за новим моделима који обезбеђују опстанак и раст.

Бирајте начин на који играте У својој најновијој књизи „The Infinite Game", Сајмон Синек каже да у условима у којима нам није дозвољено да бирамо игру нити њена правила – једина ствар коју можемо јесте да бирамо начин на који је играмо. Да бисмо се укључили у игру у којој треба што дуже истрајати, битно је да не играмо на брзу победу. Циљ је да допринесемо унапређењу света у ком послујемо, вођени визијом, сврхом и сталним преиспитивањем свог постојања док корачамо ка будућности, која још увек не постоји, али чија слика нам сваким даном постаје све јаснија.

Компаније које успеју да створе агилан систем рада имаће већу стопу успешних иновација и добре изгледе да трају и опстану дуже како би постигле визију којој теже, а то је и најважније када је пословни успех у питању.

Извор: Bizlife