Logo
Одштампајте ову страницу

Председник Си: "17 плус 1 би могли да учине више од 18"

Оцените овај чланак
(3 гласова)

cajnadejliКада наиђе криза, често изазови и прилике иду руку под руку, сматрају Кинези, потомци једне од најстаријих светских цивилизација.

 

Све развијенија сарадња Народне Републике Кине и 17 земаља централне и источне Европе (ЗЦИЕ) показала је да две стране знају да искористе прилике у смутним временима.

 

Усред пустошења пандемије КОВИД-19 и следственог пада међународне привреде, трговинске и економске везе између НР Кине и ЗЦИЕ показале су неуобичајено снажну отпорност. Министарство трговине у Пекингу наводи да је у 2020, и усред великог умањења светске трговине, она између Кине и ЗЦИЕ достигла 103,45 милијарди америчких долара, скок од 8,4 посто, и први пут је прешла границу од 100 милијарди долара.

 

Директне стране инвестиције из НР Кине у економске секторе 17 ЗЦИЕ, укључујући енергетику, инфраструктуру, логистику и аутомобилске делове, до краја 2020. изнеле су укупно 3,14 милијарди долара. У том периоду су ЗЦИЕ уложиле 1,72 милијарде долара у Кину. Проссле године је вредност инвестиционих уговора између кинеских и партнера у ЗЦИЕ повећана за 34,6 посто на 5,41 милијарду долара, што им омогућава додатно унапређење сарадње.

 

Робусни трговински односи одражавају висок ниво узајамног допуњавања привреда партнера. То је, такође, доказ како механизам сарадње између Кине и ЗЦИЕ испуњава њихове потребе за растом и напретком, додају аналитичари у Пекингу после самита путем видео веза између НР Кине и ЗЦИЕ у уторак, 9. фебруара.

 

                                                    cajnadejli2

 

Синергија партнера из НР Кине и ЗЦИЕ

 

Председавајући самитом, председник НР Кине Си Ђинпинг је оценио да су се две стране „чврсто залагале за мултилатерализам и заједно суочиле са глобалним изазовима". Поручио је да би "17 плус 1 могли да учине више од 18". Лепа изрека председника Сија да сарадња у овом формату "пружа целини успон који је већи од простог збира њених компоненти," је потврђена и на виртуелном самиту током кога је кључна реч била синергија партнера.

 

Одложен 2020. због пандемије КОВИД-19, самит је био први дипломатски догађај чији је Кина домаћин ове године и до сада скуп на највишем нивоу од успостављања механизма сарадње „17+1“ Кине и ЗЦИЕ. Сматра се важним вишестраним догађајем за глобални одговор на КОВИД-19.

 

На самиту је формулисана Пекиншка листа сарадње између НР Кине и ЗЦИЕ током 2021. године. Пекиншка листа одражава пуни опоравак сарадње између Кине и ЗЦИЕ, треба да унапреди одржив, стабилан, постојан и доследан развој узајамне сарадње, те црта курс економског развоја двеју страна у пост-пандемијској ери. Међу преко 20 поља су трговина и инвестиције, здравство, технологија, енергетика, култура, зелени развој и образовање.

 

Међу члановима механизма сарадње су НР Кина, Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Северна Македонија, Црна Гора, Пољска, Румунија, Србија, Словачка, Словенија и Грчка. Као посматрачи биле су присутне Аустрија, Белорусија, Европска унија, Швајцарска конфедерација и Европска банка за обнову и развој.

 

                                                         cajnadeli3

 

Механизам сарадње Кине и ЗЦИЕ је рођен 2012

 

Механизам сарадње Кине и ЗЦИЕ је рођен 2012, четири године после глобалне финансијске кризе. Ова је, попут пандемије у 2020, жестоко подрмала Европску унију (ЕУ), обелоданила огромне дугове неких од њених чланица и ускратила другим, нарочито мање развијеним ЗЦИЕ, инвестиције за изградњу инфраструктуре.

 

Тада је НР Кина, претрпевши краткотрајан и мање болан привредни пад, понудила помоћ ЗЦИЕ. Потоњих година је њихова сарадња у секторима енергетике, инфраструктуре, логистике и аутомобилских делова донела знатну узајамну корист.

Од 2012. је трговина Кине са ЗЦИЕ увећана за 85 посто, уз просечну стопу раста од осам посто. То је три пута више од раста спољнотрговинских послова Кине и двоструко у односу на размену са ЕУ у целини.

 

Иначе је 2020. у погледу спољнотрговине размене била звездана година за НР Кину. Њен збирни увоз и извоз робе повећани су за 1,9 процената и достигли укупно 32,16 билиона јуана (4,97 билиона америчких долара), за разлику од пада светске трговине.

 

                                                        cajnadejli4

 

Сарадња у култури, туризму, инфраструктури

 

Паралелно су успостављани тзв. контакти међу људима и културна размена. Богата и разноврсна одредишта у туризму и ресурси у пољопривреди ЗЦИЕ привлаче кинеске путнике и купце. Пре пандемије је достигнут број од 2.6 милиона туриста који су годишње путовали између две стране.

 

НР Кина и ЗЦИЕ су успоставиле 212 парова пријатељских провинција и држава, као и сестринских градова. У свих 17 европских земаља су отворени Конфучијеви институти који промовишу узајамне културне везе.

 

Знање кинеских компанија, производни капацитети, савремена инфраструктура и развијена логистика помажу у модернизацији ЗЦИЕ. Међу пројектима сарадње у којима је остварен изузетан напредак председник Си одржао на отварању скупа је навео "луку Пиреј у Грчкој, Железару Смедерево у Србији и Пељешачки мост у Хрватској".

 

 

Сарадња “17+1”на Новом путу свиле

 

Подстицај сарадњи Кине са ЗЦИЕ даје, такође, Иницијатива Појаса и пута (ИПП), или Нови Пут свиле, један од најамбициознијих пројеката за 21. век, коју је председник Си покренуо 2012. Централна и источна Европа је први регион у свету у коме су све земље потписале споразум о Новом путу свиле. Си је У говору показао на значај који Кина придаје сарадњи са овим земљама, које су важна карика у ИПП.

 

Нови евроазијски копнени мост, међународни пут у оквиру ИПП који повезује Пацифик и Атлантик, је, такође, донео ЗЦИЕ економске могућности без преседана. Контејнерска линија међународног Железничког експреса Кина-Европа (China-Europe Railway Express) је стигла у већину ЗЦИЕ и до сада остварила преко 30.000 теретних путовања.

 

                                                               cajna6

Усред 2020. је забележен рекордан број од 12.400 путовања теретних возова између Кине и Европе. У контејнерима је била разноврсна роба, електроника и производи широке потрошње. На европски континент, једно од подручја у свету најтеже погођених у пандемији Ковид-19, нарочито је превожена медицинска опрема, посебно за личну заштиту.

 

Председник Си је на самиту предложио наставак сарадње у оквиру ИПП. То по кинеском председнику подразумева убрзавање значајних пројеката, попут радова на прузи Будимпешта-Београд и развој Железничког експреса Кина-Европа како би био откључан пун потенцијал сарадње.

 

Последњих година Кина и њени партнери из централне и источне Европе почели су, такође, да обраћају већу пажњу како би сарадњу у ИПП била зеленија.

 

                                                       cajna7

 

Заједничко сузбијање вируса Ковид-19

 

После избијања пандемије, Кина је блиско сарађивала са земљама ЦИЕ на сузбијању вируса Ковид-19 обезбеђујући огромне количине маски за лице, комплета за тестирање и других основних потрепштина. На пекиншком самиту је Кина поновила посвећеност да њене вакцине против тог вируса буду глобално јавно добро, јер неће доћи до суштинског оживљавања глобалне привреде уколико пандемија не буде стављена под контролу.

 

Кинески медији истичу пример Србије која је до сада добила 1,5 милиона доза Синофарм инактивисане вакцине против коронавируса. Србију је брзо следила Мађарска, обезбеђујући уговор о куповини кинеске вакцине Синофарма, која ће омогућити вакцинацију 2,5 милиона људи. Мађарска је прва чланица ЕУ која се пријавила за кинеске вакцине, а могуће је да ће то, такође, учинити Чешка. Ззванични Пекинг је саопштио да ће активно размотрити сарадњу са другим ЗЦИЕ.

                                                             cajna8

 

Прилика за ЗЦИЕ је нови кинески петогодишњи план развоја

 

Ради конкретних резултата сарадње у корист обе стране, председник Си је даље саопштио да у наредних пет година Кина намерава да "увезе више од 170 милијарди америчких долара робе из ЗЦИЕ". Такође, радиће „да удвостручи пољопривредни извоз ЗЦИЕ у Кину и повећа двосмерну аграрну трговину за 50 посто", поручио је Си.

 

Ове године у НР Кини ће бити покренут 14. Петогодишњи план економског и социјалног развоја (2021-2025.) и почиње нови пут те земље ка изградњи модерне социјалистичке државе. Кина, такође, развија нову развојну парадигму са тзв. „двојном циркулацијом“, при ћему ће домаће тржиште бити предводник истровремено се узајамно ојачавајући са међународним економским токовима.

 

"То ће откључати пун потенцијал огромног кинеског тржишта и домаће потражње коју генерише 1,4 милијарде становника, обухватајући и преко 400 милиона Кинеза са средњим приходима,“ поручио је председник Си. То ће по њему, бити снажан подстицај глобалном економском опоравку, „подстаћи глобалну тражњу и створити више могућности за остатак света", те проширити хоризонте сарадње НР Кине и ЗЦИЕ.

 

Медији у Пекингу коментаришу да се човечанство бори са мноштвом огромних изазова и пролази кроз преображаје ретко виђене у једном веку, па ће изазови пред Кином и ЗЦИЕ бити велики. Но, сматрају да ће наставком практичне сарадње на обострану корист, награде бити значајне за обе стране, читаву Европу и међународну заједницу уопште.

 

                                                            cajna9

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 22 фебруар 2021 10:33
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015