Министар финансија Синиша Мали најавио је да сви заинтересовани који се пријаве за помоћ, прву уплату из државне касе могу да очекују 8. априла.

За разлику од прва два пакета подршке, на коју су, уз предузетнике, могла да рачунају још и микро, мала и средња предузећа, трећим пакетом биће обухваћена и велике компаније. По процени министра финансија, држава ће обезбедити по три половине минималца за око 1,4 милиона запослених.

Иако предузетника, микро, малих и средњих предузећа има више од 350.000 или чак 99,9 одсто од укупног броја предузећа у Србији, сви заједно последњих година стварају мање од трећине бруто домаћег производа и у извозу учествују са мање од 40 одсто, али запошљавају скоро 900.000 људи или две трећине од укупног броја запослених у нефинансијском сектору.

Ти подаци уједно показују да су мала и средња предузећа још увек неискоришћени резервоар бржег привредног раста, с обзиром да је у Србији, према подацима Министарства привреде за 2017. годину, сваки запослени у просеку стварао бруто додату вредност од 12.500 ЕУР. Поређења ради, према подацима Еуростата, сваки запослени у малим и средњим предузећима у Мађарској је стварао 16.300 евра, у Хрватској 19.500 ЕУР, у Словенији 30.200 ЕУР, док је просек за Европску унију чак 44.000 ЕУР по запосленом.

Подизањем продуктивности у домаћим малим и средњим предузећима на ниво Словеније, БДП Србије могао би да се повећа за око 25 млрд ЕУР, или за више од 50%. Или, ако би се број запослених код предузетника и у малим и средњим предузећима (МСП) у Србији са око 2,4 повећао до европског просека од четири запослена, тиме би се аутоматски отворило скоро пола милиона нових радних места.

Поред тога што је продуктивност предузетника и МСП у Србији 3,5 пута мања него у ЕУ, додатни проблем је што свака криза, па и пандемија ковида-19, више погађа микро, мала и средња, него велика предузећа. Анализа Министарства привреде Србије јасно је показала да упркос динамичном опоравку предузетника и МСП од 2014. до 2017. године, они ни после девет година нису достигли ниво бруто додате вредности из 2008. године, пре почетка глобалне финансијске кризе. Те 2017. сектор МСП стварао је 2,8% мању бруто додату вредност у сталним ценама и имао седам одсто мање запослених него 2008. Страхује се да ће и за отклањање негативних последица пандемије вируса корона бити потребан дужи временски период, а без опоравка МСП не може се очекивати ни стабилан и одржив привредни раст Србије.

Управо то су разлози због чега магазин InStore, уз медијску подршку недељника НИН, 30. и 31. марта у београдском хотелу Хајат организују МСП Онлајн Форум, са намером да се јасно укаже на значај малих и средњих предузећа као мотора без кога нема убрзаног опоравка домаће економије. Учесници овог скупа имаће прилику да разменом међусобних искустава олакшају решавање проблема у битно измењеним условима пословања. Ова конференција прилика је и за свођење рачуна с обзиром да ће се почетком марта навршити годину дана од проглашења пандемије, која је прошле године условила пад БДП-а Србије за 1,1%, али је пад прихода у већини МСП био далеко већи од тога, упркос мерама подршке Владе Србије.

Своје учешће на МСП Форуму већ су потврдили председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, Стив Ндегва, шеф Канцеларије Светске банке у Београду, Алессандро Брагонзи, нови шеф регионалне канцеларије ЕИБ за Западни Балкан, представници Теленора, стратешког партнера МСП Форума. Поред њих, на конференцији ће говорити Јелена Ристић, директорка МастерKарда за Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину, Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, Саша Циоринга, генерални директор Цонтинентал Аутомотиве Сербиа, Небојша Бјелотомић, директор компаније Сага, Иван Остојић, партнер у McKinsey, Небојша Матић, власник и директор Микроелектронике, Драган Поповић, члан борда директора неколико компанија из Аустрије и Немачке, Милош Перовић, власник Термовента, Кори Удовички, председница Управног одбора Центра за високе економске студије, Иван Бјелајац, МВП Њорксхоп, председник Сербиан Блоцкцхаин Инитиативе, Сандра Родић, директорка тима за приступ изворима финансирања у оквиру УСАИД-овог Пројекта сарадње за економски развој, Вељко Милићевић, идејни творац и оснивач бренда РО! и Здрањо слатко, Јован Миловановић, софтверски инжењер, лансирао прву онлине факторинг платформу за финансиранхје фактура и многи други.

МСП Форум моћи ће без котизације да прате сви заинтересовани посредством Зоом платформе и на специјалном You Tube каналу.

Више информација о најзначајнијој бизнис конференцији посвећеној малим и средњим предузећима у Србији и пријава на сајту www.msp-forum.rs.

Извор: Е капија/Кућа добрих вести