Таква ’инфлуенсерка’ међу животињама је, рецимо, Jylia - 18-годишња женска шимпанза из резервата природе у Замбији, која је имала неки свој стил да у једно, или у оба уха убацује дуге, чврсте влати траве и са тим модним додатком се шетала по цео дан. Остале шимпанзе из тог резервата природе Chimfunshi биле су буквално очаране и почеле су да је опонашају, објавио је Њујорк Тајмс ( The New York Times).

Прво се том модном мајмунском тренду прикључио њен син, па најближи пријатељи, затим њен дечко, да би на крају осам од десеточлане групе шимпанза, почело свакодневно да ушушкава траву у своје уши, а све су снимале скривене камере у оквиру Националног парка.

'Било је довољно смешно то гледати“, рекао је Едвин ван Левен (Еdwin van Leeywen) са Универзитета у Антверпену, који проучава културу животиња. Изнова и изнова су покушавали, али безуспешно и стално су се тресли, јер није баш пријатан осећај да ставите влат чвршће траве дубоко у ухо да би могао тако да стоји и да не испада док се крећете, објаснио је доктор ван Левен. 'Али када су шимпанзе савладале праву технику, често су је понављале - поносно и готово на ритуални начин - играјући се ушушканим влатима траве како би били сигурни да су довољно импресионирали друге чланове заједнице.

Шимпанза Јулиа је, на жалост, умрла пре више од две године, али њена навика да забада траву у уши, која се родила спонтано да би се међу шимпанзама ширила кроз њену ’друштвену мрежу’, веома је слична томе како се међу људима шире различити модни трендови.

Култура није само одлика људског рода - много је већа и свеобухватнија од нас

Култура се некада и најчешће препотентно сматрала патентираном особином људи, пошто имамо развијену уметност, науку, музику, куповину и контакте на друштвеним мрежама, док смо сматрали да животиње имају само инстинкте и чврсто укорењене реакције.

Овакво њихово понашање, међутим, само је један од многих изненађујућих примера животињске културе које су научници недавно открили, потврђујући тиме да је култура много већа и свеобухватнија од нас, као људске популације. Томе у прилог говори и сваки новооткривени пример животињске духовитости, или хировитости.

’Ако културу дефинишемо као скуп понашања које група дели и преноси унутар те групе кроз социјално учење, тада тврдимо да је она широко распрострањена и у животињском царству, рекао је Ендрју Вајтен (Andrew Whiten) психолог и неуролог са Универзитета Сент Ендрјуз (St. Andrews) у Шкотској. Видимо је тако на примерима од примата до китова, од птица до риба, а сада је налазимо чак и код инсеката', додао је он.

Чак и китови имитирају и уче једни од других

Још 1980. године један грбави кит је открио да се, када је снажно пљесне репом по површини воде, мале рибе окупљају у чврсто формирану формацију коју је много лакше ухватити и прогутати. Према научницима, ова побољшана техника лова брзо се проширила у друштвеним групама грбавих китова и њу тренутно употребљава у лову више од 600 китова ове врсте.

Неке разлике у групама животиња исте врсте имају смисла само ако их посматрамо кроз призму културе. Тако су Лиран Самунион са Универзитета Харвард и њене колеге посматрале две суседне групе бонобо шимпанзи у Конгу. Територије две суседне групе ових примата преклапале су се у великој мери и групе су се често састајале, мешале, прегледале су једни другима крзно и заједно тражиле храну.

Али постојала је једна значајна разлика међу њима. Једном или два пута месечно, бонобо допуњују своју вегетаријанску исхрану месом. И када год ове две групе шимпанзи постану месоједи, лове различит плен.

Једна група се фокусира на једну врсту веверица, сличних јужноафричким, док друга лови мале гребенасте антилопе. 'Без обзира где се налазе, чак и ако су две групе заједно, оне задржавају ту склоност', рекла је др Самунион. ’Када лов започне, они следе групне традиције и свака група лови своју одабрану врсту животиња, предочила је научница.

Према њеном мишљењу, специјализовање за различит плен може да послужи или смањењу конкуренције међу суседима, или јачању идентитета групе. 'Сви волимо да припадамо групи и овај осећај има древно порекло', додала је она.

И пример из једног чешког зоолошког врта у граду Плзењу могао би да послужи за рекламу неких познатих брендова, предлаже Глас Јавности. Особље тог зоолошког врта је, наиме, припремило посебну посластицу за групу шимпанзи дајући им у пластичним боцама боровнице. То бобичасто воће су сакупила деца из једног приградског кампа у близини зоо врта током свог излета на брдо Кркавец. Мајмуни су и ту показали високи степен интелигенције, пошто су боце сами отворили одвртањем чепова и поједли су сав садржај, до последње бобице, објавили су чешки медији.

Извор: Глас јавности