Претходна година показала се веома значајном када су домаћи стартапи у питању. Гледано из угла финансија, српски стартапи осигурали су су рекордан број инвестиција у току 2021. године. Претходна година показала се значајном и када је у питању легислатива јер је формирана Радна група за израду предлога Стратегије развоја стартап екосистема Републике Србије од 2021. до 2025. године.

Поред Радне групе, Министарство просвете, науке и технолошког развоја представило је и нацрт Закона о иновационој делатности који је недавно и усвојен, а који по први пут препознаје стартапе, спин-офф компаније и пословне анђеле. Зашто је таква ствар значајна не само за субјекте који су препознати законом, већ и за читаву заједницу, открива нам Небојша Бјелотомић, директор Иницијативе „Дигитална Србија“ са којим смо разговарали на ову тему.

Због чега је Закон о иновационој делатности битан за стартап заједницу у Србији, кога се све тиче и када креће са применом?

Небојша: Овај Закон који је ступио на снагу на самом старту године показује да се врло брзо и озбиљно кренуло са применом Стратегије развоја стартап екосистема. Као организација која је водила процес израде предлога Стратегије и осигурала учешће привреде у великој мери – поносни смо што вишемесечни рад читаве Радне групе овако брзо даје резултате.

Закон обухвата веома широке циљне групе и уређује читав иновациони систем наше земље – што значи све од научника и проналазача, преко организација и институција које пружају подршку и дају инфраструктуру за развој иновација, па до стартапа и пословних анђела. Сјајно је што сви субјекти који доприносе нашој економији кроз истраживање и развој имају кровни закон и што је он сада унапређен.

Иницијатива „Дигитална Србија“ је кроз пројекат „Предузми идеју“, који реализује уз подршку УСАИД-а, објавила предлоге измена Закона за које смо сматрали да у великој мери могу допринети развоју иновативне економије у Србији и драго нам је што велики број тих предлога ушао у финалну верзију Закона.

Које су то најбитније ставке које су прописане новим законом?

Небојша: Стартапи су овим законом први пут званично препознати у нашем законодавству. Осим симболичне важности овог искорака за домаћу привреду, постоји и низ практичних импликација које у времену пред нама могу да помогну развој екосистема. Законом се даје мали, али важан сигнал да су стартапи, као млада иновативна брзорастућа предузећа, препознати и да је самим тим идентификован значај ових субјеката за развој наше економије.

Конкретније, Закон поставља основ да стартапи, као посебна врста субјекта са својим специфичностима које их разликују од других предузетничких подухвата, убудуће имају посебан третман. Како ће тај третман изгледати, надам се, одредиће реалне потребе самих стартапа које ће се временом мењати како екосистем буде напредовао у свом развоју.

Поред тога, Закон доноси могућност креирања новог механизма за поједностављени и убрзани процес доласка до подстицајних мера намењених стартапима. Наиме, Закон отвара простор да се стартапи, уколико то желе, само једном региструју код Фонда за иновациону делатност и да сваки наредни пут када желе да искористе неки од подстицаја које су државне институције намениле стартапима – то ураде без додатне бирократије. Очекујем да ће ова олакшица помоћи свим стартапима који до сада нису користили пореске и друге подстицаје да убудуће не пропуштају такве прилике.

Који нови субјекти иновационог екосистема су још препознати законом?

Небојша: Поред стартапа, Закон уводи и појам спин-офф као стартап који је покренула постојећа компанија са циљем развоја и комерцијализације иновација. Ово је пракса која је полако почела да постаје реалност и у нашем екосистему, тако да ми је драго да је и тај наш предлог надлежно министарство уважило и уврстило у нацрт Закона који је касније и усвојен.

Закон такође препознаје и пословне анђеле. Како је ова област дефинисана и зашто је битно њихово препознавање законом?

Небојша: Нама као организацији је посебно драго што је прихваћен наш предлог да се у Закону нађе и појам пословних анђела чије учешће у екосистему тек треба да буде детаљније дефинисано, али и подстакнуто. Овим је направљен први корак ка институционализацији анђеоског инвестирања које је до сада често било непознаница банкама и државним институцијама.

Наше недавно искуство у вези са покретањем групе пословних анђела показало нам је да је овај облик улагања у стартапе изузетно потребан нашем екосистему. Тврдим то на основу огромног интересовања оснивача стартапа у раним фазама који нам свакодневно прилазе, али и све веће заинтересованости потенцијалних инвеститора који би желели да истраже рецепт који смо поставили – активно улагање које, поред финансијских средстава, подразумева и далеко важнију инвестицију времена, знања, искуства и мреже контаката сваког анђела.

У усвојеном Закону анђели су дефинисани у свом суштинском значењу као појединци који инвестирају у иновативне субјекте, али тренутно ништа ближе од тога. Очекујемо да ће се у правилнику који се надамо да ће бити усвојен најкасније до краја године ово ближе и прецизније дефинисати. Оно што бисмо ми волели да видимо јесте да поџаконска акта препознају да анђеоска инвестиција подразумева и нефинансијско улагање које је често много важније од самог новца. То је нова институција у Србији која обично зачуди људе јер не очекују да су инвеститори у одређени бизнис, у овом случају стартап, заиста спремни да, поред новца, улажу поприлично свог времена, контаката и искуства за помоћ тимовима који су на почетку. Надам се да ће ово повећати поверење у такву праксу у домаћем екосистему.

Закон такође отвара могућност да се анђели региструју у том статусу – таква пракса, уколико је паметно осмишљена и спроведена, може да помогне да се могуће злоупотребе сведу на минимум и да истовремено поједностави одређене процесе које инвестиција носи.

Помиње се да се новим законом отвара могућност за поједностављивање процеса добијања различитих подстицаја за иновативне стартапе. О чему је тачно реч?

Небојша: Да би се избегло да стартапи и пословни анђели морају при сваком коришћењу подстицајних мера сваки пут изнова да доказују да су стартапи, односно пословни анђели, Закон је створио прилику да стартапи добију могућност да се, уколико то желе, једном региструју код Фонда за иновациону делатност – и да онда сваком наредном приликом могу да користе подстицаје без додатног административног оптерећења. Да би се ово у пракси и реализовало, неопходно је и да државни органи – даваоци подстицаја у својим прописима препознају регистар као начин легитимисања стартапа и ДСИ ће давати предлоге у том смеру.

Како промовисати различите подстицајне мере које држава обезбеђује? Чини се да стартапи нису увек упознати са свиме што им је на располагању?

Небојша: Наша организација свакодневно комуницира са великим бројем оснивача и трудимо се да им укажемо на све прилике које до сада нису искористили или да их повежемо са људима, организацијама и институцијама које могу да им помогну да реше изазове са којима се суочавају. У тим приликама ми пажљиво слушамо шта су проблеми са којима се суочавају, те тражимо решења која можемо сами да имплементирамо или за те потребе тражимо партнере – у приватном, цивилном или државном сектору.

Тренутно радимо на изради новог издања истраживања Стартап скенер који ће нам омогућити бољи увид у стање и потребе нашег екосистема. Оснивачи стартапа који желе да помогну да боље идентификујемо потребе где је потребна подршка могу до краја месеца да попуне упитник.

Такође, у наредних неколико месеци бићемо у прилици да најавимо и врло конкретну платформу коју развијамо, а која ће окупити знања о приликама којих би сваки (потенцијални) оснивач требало да буде свестан и онда донесе одлуку да ли жели да их искористи.

Који су наредни кораци који нам следују када је у питању стварање правног оквира за лакше пословање домаћих стартапа?

Небојша: Закон је отворио низ прилика које ће моћи да се материјализују када буду ближе дефинисане – надам се до краја ове године. Конкретно, мислим на доношење поџаконских аката које ће језик Закона превести у језик праксе, али и креирање самог регистра на начин који ће омогућити да циљеви измена буду постигнути. Такође, неколико државних институција биће задужено за спровођење свих ових пракси у дело брзим и ефикасним процесом регистрације, пре свега, те нас ту чека још доста посла. Иницијатива „Дигитална Србија“ ће остати отворена да подржи сваки напор било које укључене стране уколико он води даљем развоју стартап екосистема.

Извор: Кућа добрих вести/Нетокрација