Кућа Добрих Вести

Login

Томиславу Николићу "Златна мета" Стрељачког савеза Србије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

tomislav-nikolic-i-obrad-stevanovic-uvodnaБЕОГРАД - Председнику Србије Томиславу Николићу на свечаности поводом 125 година Стрељачког савеза Србије у Дому Народне скупштине Србије у Београду уручена је „Златна мета“ највеће признање које се додељује поводом овог великог јубилеја.

„Златну мету“ је уручио председник Стрељачког савеза Србије Обрад Стевановић у присуству великог броја угледних званица, великана стрељачког спорта, тренера и стрелаца.

- Као дечак имао сам прилике да бирам да ли ћу да се бавим стрељаштвом, шахом или атлетиком у ДТВ Партизан – рекао је Томислав Николић  у поздравној речи.- Определио сам се за атлетику. Ово признање ме је на неки начин обавезало да помогнем стрељачком спорту као што су то чинили и моји предходници и ја вам обећавам да ћу вам помоћи. Одувек сам желео да стисним руку онима који су освојили медаље у стрељаштву и пружила ми се сада прилика. Честитам вам и захваљујем вам се на свему што сте дали српском спорту.

„Златну мету“ за допринос у развоју и успесима стрељачког спорта примила  је и министар омладине и спорта Србије Алиса Марић, потпредседник Олимпијског комитета Србије Жарко Паспаљ, председник Спортског савеза Србије Александар Шоштар, државни секретар у Минстарству унутрашњих послова Вања Вукић и државни секретар у Министарству одбране Зоран Ђорђевић.

Високо признање „Златна мета“  додељена је  истакнутим појединцима, освајачима олимпијских медаља, светским рекордерима и шампионима, угледним тренерима и стрељачким радницима и председницима савеза: Алексанаду Пауковићу, Александри Ивошев, Андрији Златићу, Аранки Биндер, Браниславу Лончару, Витомиру Хоману, Владимиру Јевтићу, Горану Максимовићу, Десанки Пешут, Зорану Стојиљковићу, Ивани Максимовић, Јаношу  Јухасу, Јасни Шекарић, Милану Обућини, Милану Тодоровићу, Милисаву Пантићу, Мирјани Јововић, Небојши Релићу, Обраду Стевановићу, Павлу Златићу, Славољубу Грозданову, Србољубу Јаковљевићу, Срећку Пејовићу и Стевану Плетикосићу. „Златну мету“ Обраду Стевановићу уручила је Јасна Шекарић, која се пригодном беседом захвалила у име награђених, обећавши да ће се стрелци и даље трудити да са великих међународних такмичења доносе медаље.
Поводом јубилеја додељено је и  64 „Сребрних мета“, 262 „Бронзаних мета“ и  62 „Повеље“.

dobitnici-zlatnih-meta

-Од оснивања Савеза стрељачких дружина 1887, од краља Милана до данас, држава је увек била уз стрељачки спорт – рекао је у уводном излагању председник Стрељачког савеза Србије Обрад Стевановић.-Захваљујемо се Министарству омладине и спорта, Олимпијском комитету и Спортском савезу Србије, као и осталим ресорним министарствима која су помогла да будемо не само успешни по трофејима, него и добри организатори Европских првенстава 1957, 1972, 2005. и 2011. У ових 125 година, стрелци су освојили 457 медаља, 159 златних, 156 сребрних и 142 бронзане на великим такмичењима, од Олимпијских игара до Универзијада. На последњих седам олимпијских турнира у стрељаштву освојили су 12 медаља од 25 колико су укупно освојили сви наши спортисти. Надамо се да ће ови успеси помоћи да у скорије време добијемо савремено стрелиште које би било испуњење сна свих генерација српских стрелаца.

У уметничком делу програма учествовао је оперски певач  Оливер Њего у пратњи на хармоници Николе Рацкова.

 

Од Топчидера до Олимпа

 

Стрељачки савез Србије  (Савез стрељачких дружина Србије) основан је  1887. Оснивачка скуштина Савеза одржана је у 31. августа 1887. за време другог Првенства Србије  („Земљског гађања“) у Крагујевцу.  Први председник био је генерал Милојко Лешјанин.

Лешјанина, који је  био врхунски стрелаца и победник првог “Земаљског гађања”, на месту председника заменио је 1893. генерал Сава Грујић, биши потпредседник владе. Од 1894. председник је био генерал Јован Мишковић, академик.

Прво стрељачко такмичење је одржано 1851. на тек изграђеном стрелишту у Топчидеру у Београду и присуствовао је и српски кнез Александар Карађорђевић. Стрелиште је било отворено за грађанство  сваке недеље да би се на тај начин, оружје као симбол слободе и независности још више приближило народу. Активности и организацију стрељачких такмичења помагала је и војска.

Прва стрељачка дружина основана је 1865. под именом „Београдска стрељачка дружина“. Градске власти су међутим, тек 15. јула 1866. одобриле Устројство (статут) када је и званично почела да ради.

Прве дружине у Ваљеву и Лесковцу основане су 1880, а 1881. у Крагујевцу, Пироту и Нишу.

Минастарство војске је 1863. одлучило да се „пушке и муниција могу бесплатно давати народу“ чиме је стрељаштво, поред спортског и забавног карактера задовољавало и потребе народне одбране.  Министарство одбране је 1878. предложило да се посебно подстиче развој стрељачког спорта и то је и довело до још већег омасовљења и оснивања дружина.  Велику улогу имао је мајор Шафарик који је као члан Артиљеријског комитета направио модел рада стрељачких дружина по узору на швајцарски, са посебним нагласком рада са школском децом у стварању стрељачких навика.

Прву ђачку стрељачку дружину основао је 1891. у селу Сићеву код Ниша учитељ Јаков Поповић.

Прво Првенство Србије под именом „Земљско гађање“ одржано је 1886. у Београду, а 1887. домаћин другог првенства био је Крагујевац.

Посебан „Закон о помагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет Кола јахача“ у Краљевини Србији донет је 1892. и у многоме је решио финансијске проблеме ових друштава, тако да су почела да се оснивају и у селима (прва 1888. у селу Грејач код Алексинца).

Према статистици објављеној у Стрељачком гласнику, 1895. у Србији је било 25 градских и чак 90 сеоских дружина.
Србија је 1911. имала 1.470 дружина са 60.00 чланова (Швајцарска као стрељачка велесила имала је 3.850 дружина, Немачка 909, САД 869, Аустроугарска 460…).

На простру Војводине, тада делу Аустроугарске монархије, прва дружина основана је 1777. у Белој Цркви, а потом 1790. у Новом Саду, 1813. у Панчеву...

После Балканских ратова и Првог светског рата стрељаштво на просторима Краљевине СХС је обновљено октобра 1925. када је поводом 60 – годишњице од оснивања „Београдске стрељачке дружине“, основан Стрељачки савез Краљевине Југославије чији је први председник био Љубомир Јовановић.

У периоду од 1886. до 1936. одржана су укупно 24 „Земаљска гађања“ (државна првенства). Београд је био 15 пута домаћин, по два пута Крагујевац и Ниш, по једном Пирот, Врање, Марибор, Нови Сад и Љубљана.

На основу пописа из 1939. у Србији је било 1.093 дружине.

После Другог светског рата стрељаштво је обновљено 4. априла 1948. када је основан Стрељачки савез Југославије. Исте године основан је и Стрељачки савез Србије.

Први председник Стрељачког савеза Југославије  1948. постао је генерал Љубо Вучковић.
На олимпијским игарама, стрелци су освојили укупно 12 медаља – три златне, четри сребне и пет бронзаних.

Прво учешће стрелаца на ОИ било је 1952. у Хелсинкију.

До прве медаље 1988. у Сеулу, најбољи пласман имао је Срећко Пејовић, четврто место МК пушком тростав у Монтрелау 1976.

Прва такмичарка која је била у нашем олимпијском тиму је Десанка Пешут 1976. у Монтреалу.

Репрезентативци ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије освојили су на Шампионатима света од првог учешћа 1949. до последњег 2010. 48 медаља, 13 златних, 21 сребрну и 14 бронзаних.

У овом билансу, јуниорске категорије учествују са 16 медаља, пет златних, четири сребрне и седам бронзаних.

Први излазак стрелаца Краљевине Југославије на СП и једини између два рата био је 1939. на Шампионату света у Луцерну. Момир и Немања Марковић, Драган Тошнић, Драги Миладиновић, Милан Чукић, Ђорђе Срећковић, Милутин Вучковић, Перо Цестник и Франц Пер под вођством пуковника Стојадина  Миленковића гађали су на стрелишту са 150 места пред 50.000 гледалаца.  Војничком пушком тростав 3 пута 20 метака Југославија је била 11. На неформалном такмичењу  малокалибарском пушком Немања Марковић је освојио сребрну, а Перо Цестник бронзану медаљу, док је пиштољем  Франц Пер освојио злато и сребро.

После Другог светског рата први одлазак на Шампионат света био је 1949. у Буенос Ајресу у Аргентини. Мушка сениорска репрезентација Југославије војничком пушком (Праухарт, Кратохвил, Цестник, Мом. Марковић, Михорко) освојила је сребрну медаљу, прву у историји.

На Шампионатима Европе од 1955. до 2012. стрелци ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије освојили су укупно 198 медаља- 58 златних, 66 сребрних и 74 бронзане.

Под заставом Србије стрелци гађају од 2007.  и Шампионата Европе ваздушним оружјем у Довилу и освојили су укупно 23 медаље – осам златних, четири сребрне и 11 бронзаних.

Јуниори Србије имају  шест медаља, златну, сребрну и четири бронзане, док сениори имају 17 медаља, седам златних, три сребрне и седам  бронзаних.

Извор: Кућа добрих вести


Бранимир Васић

У дневном спортском новинарству радио је више од 33 године. Цео радни век провео је у листовима Спорт и Спортски журнал (у чијем је оснивању и учествовао). Извештавао је са Зимских олимпијских игара 1984. и Летњих олимпијских игара у Атланти 1996. и Атини 2004. Извештавао је и са више шампионата света у бициклизму, стрељаштву, куглању, боксу, кајаку и кануу, као и са десетак светских купова, више од 30 европских шампионата и са више од 20 Балканских шампионата у разним спортовима. Аутор је више спортских публикација.
 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија