Кувајт такође дели поморске границе са Ираном. Обала Кувајта дуга је око 500 км. Ту је и Кувајтски залив, дубока лука у Заливу. Тамо су у 18. веку Бедуини из унутрашњости земље основали трговачко место.

Укупна копнена површина Кувајта износи 17.818 квадратних километара. Кувајт има 4,3 милиона становника, од чега су 2,8 милиона страни држављани из више од 100 земаља, пре свега са Блиског истока и Јужне Азије. Око 36 посто међу близу 1,4 милиона држављана Кувајта су млађи од 15 година.

Кувајтска пустињска клима, са просечним температурама које лети премашује и 48 сепени Целзијусових, чини већи део земље неподесним за узгој. Годишње падавине су занемарљиве и 90 посто потреба за водом добија се из фабрика за десалинизацију.

Само 20 посто Кувајта је настањено. Већина насеља су у приобалном појасу од 500 км и 98 посто становника живи у урбаним срединама. То Дрззаву Кувајт чини једном од најурбанизованијих земаља на свету. Већина становништва земље живи у градској агломерацији престонице Кувајт Града.

Кувајтска историја

Историјски гледано, већи део данашњег Кувајта био је део древне Месопотамије. Пре појаве нафте Кувајт је био стратешка трговачка лука између Месопотамије, Перзије и Индије.

Кувајћани прате своје корене од племена Ал-Аниса и Ал-Утуб из провинције Нејд, сада у Саудијској Арабији, а на путу до данашњих територија боравили су и у Катару. Сматра се да је подруццје места Ал-Кураина, око 20-так километара јуззно од данассње престонице Кувајт Града, било прво у Кувајту у коме су се око 1710. населили претци данашњих држављана емирата. Кураин Град потпада под гувернерата Мубарак Ал Кабир и старо је име за Куват.

Назив „Кураин“ опет значи „уздигнута земља“ или „брдо“. Даље објашњење је да назив "Кувајт" потиче од арапског деминутива из хиндустани кут ("тврђава").

Дугогодишњи становници Ал-Кураина одлучили су 1752. да им је потребна централна власт како би спречили племенско ратовање на том подручју. Племе Ал-Сабах изабрано је да предводи, а први шеик, Сабах ибн Јабер, владао је као Сабах И до 1756. године. Садашњи, 16. кувајтски владар и седми емир независне Државе Кувајт Наваф Ал-Ахмад Ал-Јабер Ал-Сабах је ступио на престо септембра 2021., после смрти полубрата Сабаха ал-Ахмада ал-Џабера ал-Сабаха.

Откако је владајућа породица Емирата, Ал-Сабах, формално успоставила статус шеика 1756.године, благостање земље било је повезано са спољном трговином. Временом и захваљујући акумулираном богатству, мала тврђава је нарасла у Кувајт Сити, модерну метрополу у којој су помешани небодери, стамбене зграде и џамије.

Кувајт је држава благостања

Кувајт је емират. Емир је шеф државе, а Ал-Сабах је владајућа породица која доминира политичким системом земље. Званична државна религија Кувајта је ислам.

Кувајт је један од оснивача шесточланог Савета заливских земаља, као и члан Уједињених нација, Организације земаља извозника нафте (ОПЕК) и Организације исламских земаља.

Кувајт има богату економију засновану на нафти. Кувајт је једна од најбогатијих земаља на свету, а њена национална валута динар је глобално највреднија новчана јединица (један динар вреди 3,02 евра или 3,26 америццких долара).

Укупан домаћи производ (ГДП) Кувајта, мерен паритетом куповне моћи (по тржишним ценама) је за 2022. процењен на 248.113 милијарди долара, или по становнику 51,528. Номинални БДП (када се не рачуна инфлација) је процењен на 183.576 милијарди или по житељу Кувајта, 38,123 долара. Кувајт је имао највећи индекс људског развоја у арапском свету, 0.831, или веома висок.

Кувајтска добробит се ослања на нафту

Упркос релативно малом подручју, доказане резерве сирове нафте у Кувајту износе 104 милијарде барела, што се процењује на осам одсто укупних у свету. Кувајт је трећи највећи произвођач нафте у оквиру ОПЕК.

Као резултат различитих стратегија диверзификације, нафта тренутно чини 43 одсто БДП и 70 одсто прихода од извоза. Кувајт има, такође, значајне резерве земног гаса. Највећа не-нафтна индустрија је производња челика.

Резерве нафте у индустријским количинама откривене су 1938. године, а сирова нафта је први пут извезена 1946. Од 1946. до 1982. године у земљи је спроведена обимна модернизација, углавном заснована на приходима од производње нафте. Иначе, све природне резерве у Кувајту су власништво државе.

Кувајтску популарну културу чине позоришта, радио, музика и телевизијске сапунице. Утицајна је у региону и извози у суседне државе Залива.

Први заливски рат и ирачка окупација Кувајта

Кувајт је током 1980-тих доживео период геополитичке нестабилности и економске кризе која је уследила после пада берзе. Усред спорова око вађења нафте са суседним Ираком, режим Садама Хусеина је 1990. окупирао Кувајт и припојио да једној од ирачких мухафаза (покрајина).

Ирачка окупација Кувајта окончана је 26. фебруара 1991. после војне интервенције међународне коалиције коју су предводиле Сједињене Америчке Државе. Музеј Баит ал-Кураин, слави више од 1.200 Кувајћана знаних да су током година погинули за отаџбину. Огромна већина, приближно 1.000, умрла је током Заливског рата 1990-1991.

Први Заливски рат (Други је уследио 2003. инвазијом “Коалиције вољних” превасходно западних земаља против Ирака којим је и даље владао Садам Хусеин), је био и прва светска криза после окончања Хладног рата. Сматра се једним од преломних тренутака у међународној политици 1990-тих.

Ирачка инвазија на Кувајт је била политичка и војна ватрена олуја која је покренула ланац догађаја чији се утицај осећа и данас. Поред тога што је значио криминалну агресију на другу арапску државу, војни авантуризам режима Садама Хусеина је био стратешка грешка екстремних размера коју су Ирак и регион скупо платили људским животима, националним и индивидуалним богатством, безбедношћу и стабилношћу.

У међународној заједници постоји повољна представа о Кувајту

Кувајтски званичници са поносом истичу да је њихова држава благостања јединствена у поређењу са другим земљама у региону Залива. Јесте конзервативна, али има отворенији систем образовања, слободу изражавања и медија, “бучан”, бирани парламент, жене уживају подједнака права са мушкарцима и учествују у влади, а младу генерацију припремају да предводи амбициозан план развоја домовине до 2035, без зависности од нафте.

Емири су више од 60 година здушно радили на формирању повољне међународне представе о Кувајту, свесни ограничења мале земље међу већим суседима. У региону често бруталних линија раседа и наизглед бескрајних сукоба, избегавали су трвења код куће и у окружењу; јачали јединство држава Залива, арапског савеза и исламског света; помагали најмање срећнима у међународној заједници.

У таквој ситуацији руководство Кувајта је прво предузело иницијативу и вођство у хуманитарним питањима. Уједињене нације су 2014. признале Државу Кувајт као међународни центар хуманитарне помоћи и подршке развоју, а тадашњег емира Шеика Сабаха Ал Ахмада Ал Џабера Ал Сабаха (1929-2020) за лидера хуманитаризма.

Посредник, независан и несврстан

У одсуству велике армије и са непредвидивом ценом нафте, Кувајт је усвојио и политику посредништва. Медијаторство је послало поруку да је Кувајт мирољубива земља, да верује у немешање у унутрашње ствари других држава, а да су преговори најбољи начин решавања проблема, тумаче кувајтски званичници. Кувајтске дипломате су имале посредничку улогу још од 1970-тих и рата у Јемену, а у широком опсегу до Пакистана и Бангладеша на истоку или Бугарске и Турске на северy.

Кувајт води независну и несврстану спољну политику, одржавајући јаке везе са САД, које у заливској земљи држе преко 13.000 војника у две базе. Истровремено има односе са Ираном, за разлику од пола чланица Савета за сарадњу у Заливу.

Краљевина је, захваљујући свом неутралном ставу, у јануару 2021. постигла заједно са САД, мирно решење спора који су од 2017, водили Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин против Катара. За, од света заборављени рат у Јемену који је ушао девету годину, нека од мишљења у Кувајту су “да је жеља да Иран престане да се меша у унутрашња питања Јемена, а да легитимно изабрана влада управља из земље а не из иностранства.“

(НАСТАВЉА СЕ)

Извор: Кућа добрих вести