Logo
Одштампајте ову страницу

Пуно лепих пословних идеја у социјалном предузетништву

Оцените овај чланак
(9 гласова)

socijalnoБЕОГРАД - Социјална предузећа, у којима се ангажују социјално угрожене категорије становништва, још су у Србији у повоју, а бројна удружења и организације раде на њиховој промоцији и развоју, а међу њима је све значајнија улога Градски центар за социјално предузетништво Београда (Gcsp Beograda).

Овај центар покушава на различите начине да артикулише пословне идеје тих људи који немају прилику да редовним путем, преко Националне службе за запошљавање, или конкурисањем код одређених послодаваца добију посао.
Реч је о особама са инвалидитетом, самохраним мајкама, родитељима деце са инвалидитетом, особама које су дошле са одслужења затворске казне и другим сиромашним и угроженим категоријама.
У разговору за „Кућу добрих вести“, који објављујемо поводом Конференције "4С - социјално предузетништво, самозапошљавање и самообразовање", која се данас одржава на Београдском сајму, в.д. директора Центра за социјално предузетништво Александра Грубин, која ће бити један од говорника, навела је да већини људи из ових категорија није само плата мотивација да почну да се баве предузетништвом, већ сама чињеница да нешто раде, да се осећају корисним, да доприносе за себе и за друштво.

Важно је да се промени однос друштва према социјалном предузетништву

“Та перцепција  другим људима, који нису суочени са проблемима које имају ови људи, понекад није јасна и тешко је разумљива”, каже Грубин и наглашава да је веома важно да се однос друштва према овим људима промени и да је погрешно “обележавати” их на било који начин.
Она наводи пример младог човека који је конкурисао на градски конкурс за добијање подстицајних средстава од 200.000 динара за покретање сопственог бизниса. Младић је дошао са одслужења трогодишње казне затвора због саобраћајног удеса. Никог од  послодаваца не интересује разлог притвора, већ одмах чим види потврду коју сви који дођу са издржавања казне морају да имају, неће ни да размишља о упослењу дотичног.
“То су људи као и сви остали. На тржишту рада се догађа да им се унапред приписују занимања која су нижом стручном спремом, мање знања и вештина. Овај млади господин о коме је малопре било речи направио је елаборате и бизнис план,  много боље од оних који дуже раде од њега. Тих предрасуда се морамо ослободити, јер мислим да су ти људи много искуснији, јер су навикли да ни из чега направе нешто, они су кроз живот морали да се боре. Ако су одлучили да буду предузетници, онда су стварно то одлучили”, каже Грубин.
Према њеним речима, држава и локална самоуправа, осим  финансијским подстицајима могу да помогну на друге начине – достављањем одређених информација о конкурсима, фондовима, тржишту, правно-бирократским процедурама.
Центар за социјално предузетништво има запослене правнике, књиговође, који могу да помогну у тој првој почетничкој години. Организују се и обуке за коришћење компјутера, најосновније  – да се пошаље мејл, напише писмо. Такође, корисници се уче како да попуне налог, уплатницу, да користе фотокопир машину, скенирају документ, како да се региструју у Агенцији за привредне регистре (АПР-у) и многе друге вештине које им могу помоћи у пословању.

Изложбени простор за социјална предузећа

У току је, истиче Грубин адаптација и реновирање просторија Центра које ће се налазити на Тргу Николе Пашића. У плану је и изложбени простор површине од 100 квадрата, коме ће социјална предузећа која већ постоје, али и она која у међувремену нешто произведу, моћи да излажу своје производе. Ту би се сусретали са својим потенцијалним купцима и партнерима и на лицу места “опипали” пулс тржишта, односно видели да ли за њиховим производом постоји тражња или не, закључили, можда и боље уговоре.
Грубин је предочила да би до краја овог месеца већ све требало да буде завршено, а након тога би требало да се распише конкурс за оне који желе да излажу у овом изложбеном простору.

                                                      

                                                                       logosocijalno
У некој блиској будућности би, такође, тербало да се са градском агенцијом за пословни простор испреговара простор за пословни инкубатор, где би се сместила почетничка социјална предузећа.
 “Циљ нам је да смањимо незапосленост и побољшамо њихове услове живота. Чак и са то мало средстава кад почну, некоме је важно да је запослен да нешто ради. Чекамо и да се донесе Закон социјалном предузетништву, чиме ће се на још детаљнији начин уредити ова област”, навела је она.
Грубин истиче да Закон о запошљавању особа са инвалидитетом, који се тренутно примењује, није оправдао очекивања. Послодавци се жале на високи проценат људи из социјалних категорија које треба да запосле и пре се одлучују да плаћају пенале, него да испуне задату законску норму.
Критике долазе и на рачун ограничења плата. Наиме, за ове категорије које су запослене у социјалним предузећима ограничена је плата како би могло што више њих да се запосли.

Конкурс за доделу бесповратних средстава за самозапошљавање

Конкурс за доделу бесповратних средстава за самозапошљавање за социјално угрожене категорије становништва, који је расписао Секретаријат за привреду Града Београда, предвидео је доделу седам милиона динара. Износ појединачних средства која ће се доделити корисницима је 200.000 динара. Субвенције се дају бесповратно како би корисници добили основна средства за почетак посла, евентуални закуп простора, плаћање пореза и доприноса и слично.
Рок за пријаву конкурса истекао је 20. септембра и према одлуци о додели средстава, које је обезбедио Град Београд, а која је објављена и на сајту Градског центра,  35 незапослених грађана моћи ће да рачуна на појединачну новчану подршку од 200.000 динара.
Градски центар за социјално предузетништво је обрадио 206  пријава и сачинио прелеминарну ранг листу 97 подносиоца пријава који формално испуњавају услове конкурса, од којих ће 35 добити средстава на основу бодовне листе, а због ограничених новчаних средстава.
Највише пријава (рачунајући само оне формално исправне)  стигло је од незапослених грађана – преко 45, у категорији технолошки вишкови – био је 21 подносиоц пријава, као и девет самохраних родитеља.
У категорији интерно избегла и расељена лица – двоје је поднело пријаву, а у категорији особа са инвалидитетом стигла је само једна пријава.
Према територијалној распоређености, средства су додељена за седам лица са општине Чукарица, за шест особа из општине Земун, четири  са Звездаре, по три особе са Новог Београда, Палилуле и Старог Града и по један незапослени грађанин са општине Врачар, Обреновац, Сурчин и Младеновац.
Додела субвенција за самозапошљавање незапослених особа на територији Града Београда организована је са циљем смањења стопе незапослености, подстицања запошљавања незапослених особа, подржавања стварања већег броја нових МСПП, као и подстицање отварања нових радних места.
Одлука је објављена и на сајту града Београда.

Александра Грубин у интервјуу за наше интернет новине каже да је било пуно примера где су људи доносили своје биографије, тражили запослење и да је за конкурс владало заиста велико интересовање.
Ако се узме у обзир да је прошле године било око 350 пријава, али за све категорије незапослених, а да је овај конкурс био намењен само социјално угроженим, број пријављених је изнад очекивања”, каже Грубин.

Водич за социјалне предузетнике и анкета привреде Београда

Према њеним речима у завршној фази је и израда водича у коме ће социјални предузетници моћи да прочитају све оно што их интересује у вези оснивања и рада неког предузећа. У водичу ће бити актуелне вести из београдских општина, у којим делатностима се највише отварају фирме, где се радње затварају, а покушано је и да дефинишу одређене тржишне нише које још нису пронађене - а запосленима у центру су се, у оквиру овог пројекта, појавиле кроз праксу и допале за реализацију.
Један од будућих пројеката Центра је и анкета  привреде Београда како би се видело шта су потребе на тржишту рада, шта могу да социјална предузећа направе за тржиште. Биће испитани о томе шта им недостаје и који је разлог зашто не запошљавају људе из ових категорија. Центар прави посебну базу података у којој ће бити евидентирана незапослена лица, али не само по завршеној школској спреми, већ и одређеним знањима и вештинама које поседују, јер су многи од њих већ радили у производњи, пекарама и на многим другим радним местима.
Тако ће Центар да уради предселекцију, како би послодавци могли да добију сужени избор и лакше да се одлуче да их запошљавају.
Грубин истиче да су средства која се додељују за самозапошљавање ограничена, али да је интенција да се пронађу срества и из неких других фондова и других извора финансирања, а не само из буџета града.

Ко се све пријављује на конкурс?

“Имали смо пет мајки које се јавиле јер не могу да раде пуно радно време, тако да је њима самозапошљавање једно од излаза, а имале смо и жене које су биле на одслужењу казне затвора.  Најчешће нам се јављају занатлије, мале производње, а оно што је њима потребно је информације где могу да дођу до кредита, где могу да пласирају своју робу, да ли су добро утврдили своју цену у зависности од набавне, шта им је потребно све од правилника, практично опште информације из пословања и општа помоћ у пословању”, истиче Грубин.
Има пуно успешних примера социјалних предузећа, додаје она и наводи пример фирме која се бави ручном израдом еколошких сапуна, затим фирма “Дај Дај пелена за бебе“ и многе сличне. Сапуне праве већим делом самохране мајке које су се лепо организовале и посао им је кренуо правим током…

Александра Грубин- жена која воли свој посао

Александра Грубин је прешла из корпоративног сектора у социјално-предузетничке воде и није се покајала. Првобитно је учествовала у изради платформе за развој социјалног предузетништва, пројекту на коме је радио Форум младих са инвалидитетом, под покровитељством амбасаде Норвешке. Између осталог радила је као тренер, свакодевно је сарађивала са удружењима и то јој се допало. Једно од њених првих искустава је био рад са женама предузетницама у удружењима жена. Већ тада је схватила да није толико потребна велика помоћ у финансијским средствима, колико преношење искустава из корпоративног сектора малим и средњим преудзећима како би могли да пласирају своју робу.
Воли да држи тренинге и да се бави едукацијом одраслих, јер сматра да то може много тога да промени у условима када образовни систем није синхронизован са потребама на тржишту рада. Нарочито је тешко за оне који су ушли у зреле године а нису имали прилике да науче све што је вези са савременим процесима рада.

                                                                          grubin

                                                               
“Прва група са којом сам радила су биле жене које су тражиле посао. Са њима смо радили све - од обичне биографије, симулације неког интервјуа, па до оних обичних послова као како се саставља писмо, мејл, шта је налог, како се пише налог за службени пут. Све те жене су се запослиле у том неком периоду, што је на мене оставило одређени утисак. Са социјалним предузећима стигао је још већи изазов и још већа друштвена одговорност”, наводи Грубин из чијег се начина на који прича  види да заиста воли да се бави овим послом.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 24 октобар 2013 17:38
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Најновије од Агнеза Трпковски

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015