Влада је усвајањем Националног оквира интероперабилности на својој седници 10. јануара ове године дала до знања да је опредељена за смањење трошкова путем ефикасног пружања јавних услуга грађанима и привреди, пре свега електронским путем, те је учинила да се понадамо да се том чекању полако ближи крај.
Наиме, интероперабилност је предуслов за квалитетније, брже и јефтиније пружање јавних услуга грађанима и привреди на принципу рада једног шалтера, те је усвајање једног оваквог документа од суштинског значаја за Србију.
Међутим, само усвајање неког прописа или стратегије, показало се, у нашој земљи не значи много, ако се не примени у пракси, па остаје овога пута да се надамо да ни овај документ неће остати „мртво слово на папиру“.

Статистика, иначе, обесхрабрује. Примера ради, просечно предузеће у Србији на шалтер Пореске управе мора да се јави чак 66 пута годишње и на њему проведе укупно 279 сати, што је скоро 35 радних дана. Ништа боља ситуација није са грађанима који чекају на шалтерима свуда – у суду приликом овере докумената, у банци, државним институцијама и организацијама...
Успостављање ефикасније администрације и смањење административних трошкова су предуслови успешне реформе државне управе у којој значајну улогу имају информационе технологије.
Реформа и модернизација државне управе заснована на широкој примени информационо-комуникационих технологија (ИКТ) сматра се једним од кључних елемената даљег развоја информационог друштва у Србији.

Бржа размена података државне управе

Реформа се постиже успостављањем интероперабилности, односно изградњом таквог система који омогућава размену података, информација и знања, кроз усклађене пословне процесе уз подршку ИКТ.
Национални оквир интероперабилности обезбедиће усклађеност пословних процеса унутар и између органа државне управе. Овај оквир успоставља се у складу са европском праксом пружања јавних услуга, поштујући политику безбедности, приватност, чување и архивирање јавних услуга и електронских записа.
Усвојени оквир интероперабилности такође предвиђа да се интеракција са системима електронске управе врши у безбедном окружењу и у потпуности у складу са одговарајућим прописима, као што су прописи о приватности и заштити података о личности.

Национални оквир интероперабилности погледајте ОВДЕ. 

                      Извор: Кућа добрих вести/Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација