А таквих, имајући у виду свеопшту финансијску кризу, није мало.
Минуси по текућем рачуну је вид кредитирања који банке одобравају клијентима на основу редовних месечних примања, најчешће у висини месечне зараде.
Према регулативи Народне банке Србије, дозвољени минус се одобрава у временском периоду од максимално 12 месеци, након чега клијент мора да обезбеди позитиван салдо на рачуну бар један дан како би остварио право на обнову овог вида кредитирања.
Дозвољени минус по текућем рачуну може бити од користи када, на пример, касни исплата зараде а постоје трошкови који се морају одмах платити.
Ипак, користите га само када је то заиста неопходно и никада га немојте користити као дугорочни вид кредитирања јер се камата на коришћени дозвољени минус обрачунава на дневном нивоу па вам је у интересу да га што краће користите.
Такође, врло је важно да никада не користите максимално одобрени износ дозвољеног минуса и да пазите да вам се не догоди да при месечном обрачуну камате немате довољно средстава да бар делимично покријете искоришћени минус.
У том случају улазите у такозвани „недозвољени минус“ који са собом вуче ефективне каматне стопе и преко 100 процената на годишњем нивоу, а ризикујете и да вам банка након тога не обнови право на дозвољени минус.

А шта ако...

Једна од највећих опасности код коришћења дозвољеног прекорачења је константно коришћење минуса, чиме плаћате високу камату и налазите се у опасности да уђете у зону недозвољеног минуса.
Зато, уколико немате могућност да измирите обавезе по дозвољеном минусу размислите о узимању кредита за рефинансирање. Камате код оваквих кредита су драстично ниже и понекад могу представљати најмање лоше решење за излаз из неповољне ситуације.
Подаци из Кредитног бироа Србије говоре да се код нас код сервисирања обавеза по рачуну прилично касни. Док је за грађане код свих зајмова доцња крајем прошле године била пет одсто, за позајмице по рачуну износила је осам одсто. Од 4,55 милиона рачуна, колико се код нас користи, у доцњи је 260.738, и то за суму од 47,51 милијарди динара.
Како је овај пласман за банке најмање ризичан, у смислу да је одговорност персонализована, да се тачно зна да за враћање кредита који је, на пример, узео Марко Марковић, одговара, односно гарантује, баш он својим послом, платом, кућом, онда би и цена требало да буде нижа, јер банка зна где ће, како и од кога наплатити свој дуг.
Банкари кажу да би до смањења камата на овај вид позајмице могло би да дође тек уколико би се инфлација задржала на ниском нивоу, курс био стабилан, и срезао ниво проблематичних кредита.
Они наводе и да је, у поређењу са готовинским кредитима, цена тог производа виша јер банка није у могућности да предвиди моменат у коме ће га клијент користити и увек мора имати ликвидна средства на располагању која не може пласирати у друге зајмове.

                                                                                                     Извор: Кућа добрих вести/Каматица