Програм сарадње у региону Југоисточне Европе обухвата 16 земаља - Србија, Аустрија, Грчка, Италија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Мађарска, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Албанија, Словачка, Словенија, Украјина и Македонија.
Програмом се промовише боља регионална сарадња између држава учесница, која доприноси стабилности, напретку и безбедности региона.
Програми прекограничне и транснационалне сарадње пружају подршку институцијама и организацијама у пограничним областима суседних држава, ради унапређења сарадње, решавања заједничких изазова и побољшања живота у неразвијеним и тешко доступним срединама.
У првој фази спровођења Програма, пројектним партнерима из Србије на располагању је било преко 2,5 милиона евра, док је у другој фази реализације заједничка ИПА алокација за све земље кориснице ИПА фондова износила 16,5 милиона евра.

Крајњи ефекат – бољи живот и профит

Радионици која је одржана на броду „Златно срце“, присуствовао је велики број новинара, у уводном делу учесницима се обратио Бранко Ружић, министар без портфеља задужен за европске интеграције који је том приликом нагласио да Србија геополитички, социолошки, културно и на сваки други начин припада Европи.
Он је најавио да ће Република Србија у следећој финансијској перспективи Европске уније 2014-20 учествовати у два транснационална програма – Дунав и Јадранско-јонски транснационални програм.
"Крајњи ефекат оваквих пројеката је да практична примена прекограничне сарадње поред друштвене користи, доноси и профит. ЕУ је овде препозната, њене вредности се прихватају и шире", истакао је Ружић.
У наставку програма радионице учесницима се обратила помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Санда Шимић која је напоменула да је Србија у финансијском периоду 2007-2013. имала осам програма транснационалне и прекограничне сарадње, у оквиру којих је реализовано више од 600 пројеката на целој територији наше земље.
Она је нагласила да Канцеларија за европске интеграције кроз редовне радионице организује обуку за писање и спровођење пројеката, а сајтови на којима се могу добити информације о томе су: www.seio.gov.rs и www.evropa.gov.rs.
На крају, новинарима је о примерима добре праксе кроз пројекат Развој лука на Дунаву, у којем, поред Србије, учествују и партнери из Мађарске, Аустрије, Словачке, Румуније, Бугарске и Хрватске, говорио професор Универзитета у Новом Саду Милосав Георгијевић.

Извор: Кућа добрих вести/Канцеларија за европске интеграције