Чекајући на усвајање Закона

- Законски уређен систем плаћања могао би да допринесе и заокружио би ту on line трансакцију. Не видим да доприноси брзини и једноставности када ви корисницима не можете да пружите комплетну услугу и усвајање Закона о платним услугама ми свакако допринело да се тај проблем реши, сматра Христина Видановић из „Лимунда“.
Међутим, Марко Царевић из „Теленора“ каже да се треба фокусирати на едукацији корисника. Ми смо у нашим истраживањима на питање да ли користите интернет како би купили неку услугу, добили као одговор: или нисмо обавештени или немамо потребу. Према његовој оцени проблем је што е-банкарство, српске банке и даље третирају као алтернативни канал продаје, док то са банкама у Европи и свету није случај. Грађани не знају који степен заштите могу да очекују и због тога од тога зазиру.

Ускоро стартује и Теленор банка

Управо због оваквих проблема са развојем е банкинга, компанија „Теленор“ је недавно купила КБЦ банку и најављено је покретање Теленор банке на тржишту Србије.
- Теленор је преузео банку 17. децембра прошле године. Радимо озбиљно и вредно и лансирање банке планирано је за другу половину године. Сада смо још увек у припремној фази. Свакако, од „Теленор банке“ треба очекивати другачији приступ тржишту. Интересантно је да смо у последњих месец дана мислили да ћемо бити први у Европи који смо обавили овакву инквизицију, али слична аквизиција се догодила у Пољској, док се у Чешкој догодио обрнути процес, једна чешка банка је аквизирала мобилног оператера. Тај покрет полако оживљава и то ће бити следећа ствар у банкарству, објашњава Марко Царевић.
На панелу је било речи и о сарадњи са државом. Царевић је похвалио ту сарадњу, јер како је истакао и поред тога што не постоје прописи о е новцу, платним институтима, дозвола Народне банке Србије нефинансијкој институцији да купи банку јесте изузетак који је за похвалу.
- Народна банка Србије је препознала да је реч о важном процесу и пројекту и изашла у сусрет. Оно што је важно да схватите је да све мање постаје битно да утичете на законе о банкама, већ да је реч о регулативи која обухвата законе из надлежности неколико министарстава: телекомуникација, привреде, финансија....Све то треба средити, како се не би догодило, на пример, да платите обданиште путем нета, а да то што немате стандардну уплатницу буде проблем и не признаје се да је плаћено, каже Царевић.

Платиндо – платформа за e новац

Компанија „Лимундо“ баш због недостатка е новца развија посебну трговачку платформу „Платиндо“. Идеја је, како је на панелу објаснила Христина Видановић из „Лимунда“ да купци na on line рачун уплате новац . Са тим новцем располажу на интернету и за сада купују преко „Лимунда“ и „Купинда“, а затим би то могло да се прошири као услуга и трећим лицима. Али за сада још увек смо далеко од тога.

- Нашем бизнис моделу би нам одговарао е новац али како то нисмо у могућности да пружимо купцима, управо зато је на снази наш „Лимундо кеш“ као посреднички начин плаћања, који је сигуран, каже Видановић.

Она истиче да је у разговорима са представницима државе покушано да се дође до неког решења када је плаћање преко интернета у питању, али оно што је понуђено као решење није могло да буде прихваћено.

- Људи који имају мало времена сматрају великом потешкоћом то што када реализују интернет куповину морају да иду у банку или пошту. То све онда губи смисао. Модели које смо добијали као предлоге пре свега не одговарају потребама корисника, каже Видановић. - Нацрт закона о платним услугама наишао је и на отпор банака, јер су оне разумеле то као да се ми мешамо у њихов посао, не схватајући да су њихове услуге битне и да ће даље бити коришћене.

На овом панелу је оцењено и да је наше тржиште неповерљиво и има одступницу када је реч о увођењу новина, као што је плаћање преко Интернета где влада велико неповерење од стране институција и корисника.

- Данас бих био опрезан када бих развијао е новац. Поред „Лимунда“, не знам да ли нека друга компанија са сигурношћу може да каже да је ово прави пут којим би требало да идемо. Ево, још 2003. године је усвојена директива за е – новац, многи су тада кренули у тај посао, а данас је више од 90 одсто тих фирми затворено. Успели су само они који су имали кор бизнис на који су се ослонили, категоричан је Царевић.

Дијаспора још чека трансакције

Он додаје и да је „Теленор“ лансирао у Бугарској тај сервис и показало се да се углавном он користи за слање новца из дијаспоре у Бугарску. Дакле, за све државе које имају јаку емиграцију, тај сервис „гура“ целу услугу.

- Тешко ћете наћи пример који је отишао даље. У специфичним ситуацијама као што је то случај у Србији трошкови и проблеми са кешом чине да примена у пракси буде још тежа. Највећа мана закона о електронском новцу што није донет пре пет година. Индустрија се полако окреће од зараде на трансакцијама, јер су сви сигурни да од тога нема неке велике зараде, додаје овај представник „Теленора“.

Он наводи и да се многе фирме окрећу новим пословним моделима који ће да појефтине њихову услугу. Као илустративни пример навео је америчког мобилног оператера АТТ који нуди услугу од постављања оптичких каблова па до самог дома. Тако, на пример, ако купиш најскупљи пакет, он кошта 90 долара, а ако прихватиш да све податке делиш са њима, као што је на пример податак које си сајтове посећивао приликом коришћења те услуге, онда је тај пакет 60 долара. Долази се, дакле, до тога да су подаци који се прикупљају од корисника важнији од зараде на трансакцијама.

Извор: Кућа добрих вести