Било је јасно да се спремају за излет и роштиљање. Не би било ту ничега чудног да ти дечаци немају више од 12 година. Они нити негде раде, нити зарађују новац. Они иду у основну школу и вероватно троше новац који су им дали родитељи, а не свој. Тешко и да су тај новац родитељи лако зарадили. Та деца не знају како се зарађује, не знају шта је то рад, па чак ни због чега се слави 1. Мај.

Да је 1. Мај задобио све особине забаве и провода у нашој земљи – није никаква новина. Али, зачуђујуће је да то нико не жели да промени – нарочито они који су дужни да то ураде, а то су синдикати.

Синдикати у Србији тек у последње време, показују сигнале јединствености. Пример је јединствени став да се измене Закона о раду, онакве какве су планиране не усвоје. Али, то није довољно. Они би требали, пре свега, да среде ситуацију у својим редовима. Јавна је тајна да су, нарочито у јавним предузећима, лако поткупљиви и корупционашки настројени. Пријатељица ми ради у једном јавном предузећу. Дошао је нови директор. Шта мислите – са ким је одржао први састанак?Са синдикатима.А о чему је говорио са њима?О радничким правима и како их остварити или о нечему другом?

У центар интересовања синдиката треба поставити радника и његова права, јер она никада нису била угроженија.

Право на осмочасовно радно време одавно се крши остајањем на послу више од осам сати дневно, додатне дневнице и додатни часови, одавно се не броје. Бројни послодавци не уплаћују порезе и доприносе, а оно што је најгоре не исплаћују зараду на време.  Процене су да више десетина хиљада радника долази на посао, а да уопште не прима плату. И где смо онда то ми?Да ли је онда време за славље?

Најављени су протести и синдикалне шетње, али да ли је људима до шетње или до неке конкретне акције?Ево шта су данас изјављивали представници Савеза самосталних синдиката Србије и УГС Независност а ви процените сами – да ли су ови репрезентативни синдикати добили неопходну снагу, да ли имају план акције, или су само саопштили чињенице које сви знамо а које смо вам и ми саопштили на почетку овог текста.

Где је план?

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су радници у Србији сада у ситуацији да се и као пре 128 година боре за основна права, односно три осмице - осам сати рада, осам сати одмора и осам сати сна. Он је рекао да радници у Србији данас уместо осам раде више од 10 сати а да за то не примају плате довољне за егзистенцију, а врло често су и нередовне.

Орбовић је рекао да је прошло време првомајских уранака, роштиљања и да се сада радници свакодневно морају борити за своја права.

Он је рекао да је изгубљено превише радних места, угашене бројне фабрике, да има око 800.000 незапослених, и да је ситуација таква да се прети новим отпуштањима.

Данашња шетња показала је сремност радника да се боре за своја права, али ако будемо морали, шетњи ће бити много више, са више учесника. Не можемо дозволити смањење плата или да дође до нових отпуштања радника, поручио је.

Орбовић је поручио да синдикати неће дозволити смањење плата.

Председник УГС Независност Бранислав Чанак рекао је да уколико се у наредном периоду не буде бринуло о правима радника у Србији, они ће права тражити на улици. Чанак је рекао да данас нема разлога за празновање јер су права радника угрожена.

Чанак је подсетио да су чланови радне групе одржали јуче први састанак са новим министром за рад Александром Вулином и да су му предочили да се синдикати залажу да број људи који ради на одређено време буде ограничена на испод 25 одсто у фирми, као и да млади око 25 година не буду запошљавани на одређено време.

Према проценама организатора, у данашњој првомајској шетњи синдиката учествовало је више од 5.000 чланова те две синдикалне централе.

Извор: Кућа добрих вести