Др Хасан Вирајуда (65), један од најцењенијих дипломата те земље из Југоисточне Азије који је у време земљотреса и цунамија, као и током опоравка и обнове градова и села у покрајини Аће и у Ниаси, највише страдалим у овим природним непогодама, био на челу индонежанског министарства спољних послова, изјавио је током недавне посете Београду да је за овакву ситуацију неопходан брз национални и глобални одговор.
“Важно је од самог почетка имати добар план. Одмах после земљотреса и цунамија смо сазвали међународни самит са шефовима влада и држава и директорима управе, генералним секретарима међународних организација. На том скупу смо усвојили план рада – хитних интервенција у наредна три месеца, а затим програм опоравка и обнове покрајине Аће,” навео је на почетку разговора за медије, међу којима је била и “Кућа добрих вести”, др Вирајуда.
Индонезија је доживела глобалну катастрофу када се 20. децембра 2004. на западне обале њеног највећег острва Суматре обрушио разорни цунами после земљотреса јачине 9,3 степени по Рихтеровој скали у водама Индијског океана. Таласи који су достизали чак између 18 и 24 метара висине опустошили су градове и села у провинцији Аће. Само четири месеца касније, други земљотрес у мору интензитета 9,1 степени Рихтера погодио је подручје између острва Симеулуе у Аћеу и Ниас на Северној Суматри.
Уз огромне људске жртве материјална разарања достигла су милијардске доларске износе. Влада Индонезије је у прелиминарној процени навела да су штете од оба земљотреса достигле око 4,5 милијарди америчких долара. Уколико би била урачуната инфлација, губици су били око 6,2 милијарди долара.
"Цунами самит" донео Индонезији око седам милијарди долара
Таква ситуација је захтевала брз национални и глобални одговор. Влада председника Индонезије, пензионисаног генерала Сисуло Банбанг Јудојоноа је дала министарству иностраних послова седам дана да организује међународну донаторску конференцију. „Цунами самит“ је остварио велики успех, пошто су се већ другог дана рада чланице међународне заједнице обавезале да ће донирати око 4,7 милијарде долара. На крају процеса је за опоравак и обнову Аћеа, прикупиљена помоћ од око седам милијарди долара.
Вијаруда, који је у Београду учествовао на конференцији о Првом светском рату у организацији Центра за међународне студије и одрживи развој (ЦИРСД), чији је члан Саветодавног одбора, у интервјуу је нагласио да је “важно је од самог почетка имати добар план. Одмах после земљотреса и цунамија смо сазвали међународни самит са шефовима влада и држава и директорима управе, генералним секретарима међународних организација. На том скупу смо усвојили план рада – хитних интервенција у наредна три месеца, а затим програм опоравка и обнове покрајине Аће,” навео је на почетку разговора др. Вирајуда.
Овај угледни дипломата је приметио како постоји несклад између обећаних и обезбеђених средстава из разних земаља и организација. Навео је пример Ирана који је био погођен разорним земљотресом у децембру 2003, а на крају је добио тек 17 одсто обећане помоћи.
“У нашем случају, на ‘Цунами самиту’ смо договорили да током три месеца хитних интервенција Генерални секретар Уједињених нација координира прикупљање и расподелу помоћи. Затим смо се обратили Светској банци, која је пристала да у фази опоравка и обнове буде предводник у процесу прибављања Мултидонаторског фонда,” навео је индонежански дипломата.
Гвожђе се кује док је вруће и потребан је добар план
“Гвожђе се кује док је вруће,” подсетио је Вирајуда. “Када су поједине државе обећале суму за помоћ, ми смо казали – положите је на нови ‘депозитни рачун’ при Светској банци. Потом смо планирали шта нам је чинити у фази опоравка и обнове: Требало је саставити ‘добар јеловник’ – сачинили смо списак, ценовник за изградњу кућа, мреже путева и друге ставке.
Званичницима државе која је уплатила средства у фонд, показали бисмо списак и рекли да изаберу у шта желе да уложе, тако да није било преклапања, на пример у погледу подизања кућа. Значи потребан је добар план!,” истакао је Вијаруда.
Он је предочио и да је основана Агенција за опоравак и обнову Аћеа и Ниаса (Badan Rehabilitasi dan Rekonstruksi, BRR) и на њено чело су постављени људи од интегритета. “BRR је веома добро радила и у Аћеу су петогодишњи пројекти завршени за четири године, без много проблема са корупцијом – процес је био сасвим транспарентан,” истакао је Вирајуда.
У прилог томе је Вирајуда навео да је су, на пример, из две државе које су обећале највећа средства, Аустралија са милијардом својих долара и Јапан који је донирао око 600 милиона америчких долара, поручили како није потребно да та средства стављају у мултидонаторски фонд под управом Светске банке, већ ће сарађивати билатерално са владом Индонезије.
“Тако смо се са те две државе појединачно договорили билатералне планове за обнову Аћеа. Средства која су Аустралија и Јапан намениле, била су на појединачним банковним рачунима под називима две државе и тиме је руководио посебан службеник. Договорили смо се да се две државе обавежу на специфичне пројекте, у складу са ‘менијем’ који смо ми припремили,” навео је Вирајуда.
Изузетан процес опоравка и обнове индонежанске покрајине Аће
Индонежански дипломата сматра да је процес опоравка и обнове Аћеа био “изузетан”. У то време су Уједињене нације (УН) организовале конференцију у Њујорку на којој је наведено да управљање ванредном ситуацијом у Аћеу може да послужи као модел у другим деловима света. Ради се о успешном подухвату чија добра искуства могу да буду подељена.
„У складу са духом унутрашнјих реформи и захваљујући ефикасности Министарстава иностраних послова, вратили смо Влади око осам милијарди рупија (близу 800.000 долара) из буџета за Цунами самит,“ навео је једном приликом министар Вирајуда.
“Разорне поплаве у Србији, мада највеће за последњих 120 година, су знатно мање него што је био случај са цунамијем у Аћеу, који је имао глобалне последице. Мислим да би, у принципу, сличан систематски приступ и кораци могли да буду примењени у случају ваше земље. Надајмо се да ћете у Србији, такође, бити успешни у руковођењу изузетним процесом опоравка и обнове,” закључио је у интервјуу др. Вирајуда.
Обнова Аћеа - један од највећих хуманитарних подухвата у историји
Програм обнове у Аћеу се сматра једном од највећих хуманитарних подухвата у историји. Према BRR, током реконструкције, изграђено је 140.304 кућа, 1.759 школа, 1.115 здравствених установа, 996 зграда државне администрације, 363 моста, 23 луке, 13 аеродрома и обновљено 3.696 километара (км) путева.
Администрација председника Јудојоноа је BRR доделила ранг министарства. На њеном челу је био Кунторо Мангкусуброто, бивши министар енергетике и рударства у влади Индонезије, доктор наука са Технолошког института у Бандунгу, једне од најпрестижнијих образовних институција у земљи.
Агенција је укључивала државне званичнике, професионалце и локалне лидере из различитих области. Мисија BRR је била да обнови услове за живот и оснажи људске заједнице у Аћеу и Ниасу пројектовањем и надгледањем координиране реконструкције и програма развоја, у складу са највишим професионалним стандардима.
Подручје је полако обнављано после катастрофе. Влада је у почетку предложила стварање тампон зоне ширине два километра, дуж ниских обалних подручја у којима не би била дозвољена стална градња. Овим предлогом су били незадовољни неки мештани, а показао се и непрактичним у већини ситуација, поготово међу рибарима који зависе од живота у близини мора.
Средства су притицала од многобројних међународних организација и појединаца, владе Индонезије, као и појединаца у тој земљи. Позиву за обнову после катастрофе одазвале су се из целог света 653 агенције са средствима и 564 партнера за реконструкцију.
Могућност преклапања пројеката била изузетно велика. БРР је била та која је обезбедила да програм реконструкције буде ефикасан, дуплирање сведено на минимум, а фондови донатора коришћени оптимално. Програм је обухватао готово 20.000 пројеката које су спровеле стотине организација, укључујући локалне институције и оне на државном нивоу, мултилатералне и билатералне агенције, домаће и међународне невладине организације.
У напорима за реконструкцију, подједнако су били важни учешће и допринос локалних заједница у процесу реконструкције. Са њима су заједно биле хиљаде добровољаца и остали учесници са свих страна света. Већи део обнове извели су локални житељи користећи мешавину традиционалних метода и делимично префабриковане структуре.
Три године после цунамија, обнова је и даље текла. Светска банка која је надзирала финансирање обнове Аћеа и Ниаса, објавила је да је 7,7 милијарди долара било издвојено за реконструкцију, да је закључно са јуном 2007. за одабране пројекте додељено 5,8 милијарди долара, а да је од њих заиста и потрошено 3,4 милијарде или 58 одсто.
Мултидонаторски фонд основао Информативни центар за чување података у вези обнове земље
БРР је 2008. основала властити Информативни Центар (KNOW) посвећен чувању података и руковођењу информацијама повезаним са програмом опоравка и обнове у Аћеу и Ниасу (2005-2009). Центар је основан уз помоћ Мултидонаторског Фонда и у партнерству са Програмом УН за развој (УНДП). У главне активности Центра спадају прикупљање, каталогизација и класификација докумената и медијских извештаја, те омогућавање приступа овим информацијама зарад истраживања.
Влада Индонезије је 2009. отворила музеј како би одала пошту жртвама цунамија. У музеју, у чију је икзградњу уложено 5,6 милиона долара, изложени су фотографије, исповести и симулација земљотреса који је покренуо цунами.
Др Хасан Вирајуда - један од најцењенијих савремених индонежанских дипломата
Хасан Вирајуда је један је од најценјенијих савремених индонежанских дипломата. Био је министар спољних послова готово девет година, између 2001. и 2009. Пошто је дипломирао право на Универзитету Индонезије у Џакарти, студирао је дипломатију на Оксфорду, магистрирао на Харварду и Универзитету Тафтс у САД, а докторирао на Универзитету Вирџиније.
Заузимао је важне положаје у Министарству спољних послова и био амбасадор при УН у Женеви и у Египту. Вирајуда је протеклих година био члан више међународних комисија и форума. Прикључио се ЦИРСД-у, а претходно је био члан високог неформалног панела саветника Вука Јеремића, председника 67. заседања Генералне скупштине УН.
Данас је Вирајуда у Индонезији члан Већа саветника председника и један од оснивача Индонежанске школе за владу и јавну политику. Покренуо је Балинежански форум за демократију (БДФ) и са њим повезани Институт за мир и демократију (ИПД). Главни је уредник цењеног часописа "Стратеџик ривју" (Strategic Review) о руковођењу, политици и светским питањима и радо je виђен саговорник широм света.
Извор: Кућа добрих вести