Logo
Одштампајте ову страницу

Србија и Русија – значајне могућности проширења сарадње

Оцените овај чланак
(6 гласова)

rusijaБЕОГРАД – Економија и економски односи са Руском Федерацијом и значајне могућости проширења и јачања сарадње, требали су да буду „топ новинарска тема“, али су поклекли под темом организовања војне параде "Корак победника" поводом обележавања седам деценија од ослобођења Београда у Другом светском рату, којој ће присуствовати и председник Русије Владимир Путин и највиши званичници Србије, са председником Србије Томиславом Николићем, на челу.  


У медијима се најављује могуће потписивање седам или чак девет споразума Републике Србије са Руском Федерацијом приликом посете руског председника, али јавност није упозната са детаљима.


Председник Владе Србије Александар Вучић је уочи Путинове посете рекао да очекује да ће бити припремљен приличан број конкретних тема, чије ће разматрање бити у корист и Србије и Русије.


Очекивања су да ће се на столу пред Вучићем и Путином појавити више економских тема од којих су најзначајније: судбина Јужног тока, реализација руских инвестиција у Србији, могуће учествовање у некој приватизацији, реализација руског кредита датог Железницама Србије, повећање трговинске размене, сарадња у области енергетике, али и проблеми као што су дуговања српске стране за испоручени гас, реструктурирање ,,Србијагаса" и друге горуће економске, али и многе друге теме.

 

Да ли имамо чему да се надамо? Бројке говоре више од речи! Српски извоз у Русију прошле године премашио је милијарду долара, све је више српских производа и компанија на руском тржишту, али и даље има потешкоћа које треба превазићи.


Руско тржиште је веома захтевно и пробирљиво, што подразумева да производи задовољавају високе стандарде и критеријуме квалитета.


И поред широке лепезе извозних производа, Србија је, у више наврата, покушавала да прошири листу роба намењених руском тржишту. У неком ранијем периоду јој је то и полазило за руком, али главни проблем су, као што се и више пута указивало, огромне количине које се траже, скупи трошкови транспорта, као и организована логистика продаје наших производа на самом тржишту Русије.


Извозне шансе


Укупна робна размена Србије и Русије у 2013. години вредела је више од три милијарде долара. Руско тржиштe има велику потребу за квалитетним српским пољопривредним производима, али и поред позитивних резултата у размени, Србија би требало више да користи јединствен Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом.


Србија из Русије највише увози енергенте, а извози чарапе, воће, поврће, лекове, подне покриваче...


Руско тржиште са 144 милиона становника веома је атрактивно за извозно оријентисане земље. Руска економија једна је од најбрже растућих у свету и Србија би требало још више да ојача трговинску сарадњу са том земљом.

 

У последње време постоји тренд раста робне размене пољопривредних производа Србије и Русије, која је у 2013. години износила 271 милион долара, што је за 25 одсто више него годину раније.


Недавно је освануо у српским медијима и текст са насловом да у Русији влада права помама за српским сиром. У ситуацији када Русија трпи санкције Европске Уније (ЕУ), које се огледају у забрани пласмана пољопривредних производа из ЕУ, нашој земљи се указала изузетна прилика. Говорило се о томе да Србија треба да искористи ту шансу, али је убрзо од ЕУ стигла једна врста протеста, односно упозорења, да Србија не користи бенефите и не злоупотребљава улогу неутралности у односу Запад-Руска Федерација.


Страсти су се стишале, Србија је испоштовала одлуку ЕУ, и најавила да ће строго контролисати могућност злоупотребе, односно да се западна роба препакује и руском тржишту нуди као српска.

 

Узлазна путања односа две земље


Да односи две земље ипак иду узлазном путањом, показују и константне међусобне посете високих званичника. Премијер Вучић је недавно боравио у Москви, као и председник Србије Томислав Николић, као и многи други државни званичници. 


Такође је учестало и излагање српских производа на сајмовима у Русији. Тако је недавно, тачније 8. октобра, у Москви отворен 16. агроиндустријски сајам Златна јесен, на коме је у организацији Привредне коморе Србије, излагала 31 српска компанија из прехрамбене индустрије, научноистраживачке делатности, производње вина и алкохолних пића.


Штанд „Србија“ су, након отварања сајма, посетили премијер Руске Федерације Дмитриј Медведев и министарка пољопривреде у Влади Србије Снежана Богосављевић Бошковић. Руски премијер је, након отварања Сајма, приликом посете истакао да је задовољан учешћем српских излагача и да сматра да две земље имају пуно могућности за даље унапређење сарадње у области аграра.


Било како било, два су сценарија после данашњег догађаја могућа, али њихова реализација много зависи од „трећег лица“, односно Запада који ће будним оком пратити шта се дешава, а пре свега шта се говори.

 

Први је да Србија испреговара дипломатски добре економске споразуме од којих ће имати корист, а који неће бити „трн у оку“ Западу који има резерве према нашем односу са Русијом или, пак, да испреговара економске споразуме од којих ће, такође, имати корист, али који неће бити баш по вољи званичног Брисела.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 16 октобар 2014 12:47
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015