Logo
Одштампајте ову страницу

Нови Пут свиле

Оцените овај чланак
(7 гласова)

silkkkkkkkБЕОГРАД - Београд ће 16. и 17. децембра бити домаћин Самита премијера Народне Републике Кине и земаља Централне и источне Европе (ЗЦИЕ). Организатори самита су владе Србијe и НР Кинe. Осим 16 премијера ЗЦИЕ, у Београд први пут после 1986, долази премијер НР Кине.

 

Очи домаће јавности упрте су у тај скуп од кога се, не без разлога, много очекује. ,,Кућа добрих вести” представиће у сусрет самиту потенцијале НР Кине, а ово је други текст који објављујемо на ту тему. Овај пут реч је о обнављању бајковитог Пута свиле, али овај пут и поморског и копненог - кроз кинеску спољнополитичку иницијативу ,,Економски појас Пута свиле”.

 prvaaaaaa

 

Економски појас Пута свиле

 

Пре 2.000 година и касније бајковитим Путем свиле су каравани камила и коња из дубине Азије преко њеног централног дела превозили у Европу бибер, бале кинеске и персијске свиле, индијски памук, кинеску рабарбу и драго камење. Егзотичној размени је дошао крај када су португалски морепловци отворили поморске руте из Европе у Азију.

 

Чинило се како је Пут свиле постао још један губитник у историји глобализације. Но сада је друга највећа привредна сила на свету, највећи извозник и велики добитник најновије фазе глобализације, Народна Република Кина, поставила амбициозан циљ своје економске дипломатије, да Пут свиле буде обновљен. И то не један већ два.

 

Прошлог септембра је председник НР Кине Ши Ђинпинг у говору студентима у Алмати, највећем граду простране централноазијске државе Казахстан објавио нову спољнополитичку иницијативу ,,Економски појас Пута свиле” која је у Пекингу замишљена као подстицај међународној сарадњи и заједничком развоју широм Евроазије.

 

Председник Ши је тада изнео као специфичне циљеве јачање економске сарадње; побољшање путне повезаности; унапређивање трговине и улагања; подстицање конвергенције националних валута; и унапређивање контаката међу грађанима земаља које се простиру дуж новог “Пута свиле”.

 

Поморски и копнени Пут свиле

 

Следећег месеца је Ши у говору пред посланицима скупштине Индонезије у Џакарти позвао на обнављање серије старих поморских путних праваца како би био установљен “Поморски пут свиле” за 21. век. Тако би били ојачани међународна повезаност, истраживања у области науке и екологије, те индустрија рибарства.

 

Следствено је премијер НР Кине Ли Кећианг истакао ове циљеве на прошлогодишњем Источноазијском самиту (ЕАС). Од тада су успостављање модерних копненог и поморског Пута свиле постали званична политика НР Кине, иза којих су стали моћна Комунистичка партија и Национални народни конгрес (својеврсна скупштина).

 

Копнени нови “Пут свиле” почеће у Ксиану, некадашњој кинеској престоници у централном делу земље. После Казахстана ће наставити југозападно из Централне Азије ка северном Ирану и кроз Ирак, Сирију и Турску.

 

Из Истанбула ће Пут свиле прећи Босфорски мореуз и кроз Бугарску и Румунију усмерити се ка Чешкој Републици и Немачкој. Из Дуизбурга ће наставити ка Ротердаму у Холандији одакле ће се спустити на југ, до Венеције, моћне трговинске силе у време средњевековног трговца и истраживача из тог града-државе Марка Пола (1254 - 1324), када је Европа настојала да отвори трговинске путеве ка Азији.

 drugaaaaa

 

Два Пута свиле спојиће три континента

 

У Венецији би копнени Пут свиле требало да се сретне са подједнако амбициозним Поморским Путем свиле. Овај би пак почео у Кванџуу у јужној кинеској провинцији Фуђиан и наставио до најјужније провинције Хајнан пре него што се усмери ка Малајском теснацу. Преко Колкате у Индији прећи ће остатак Индијског океана до обале источноафричке државе Кеније. Затим ће Поморски Пут свиле ићи на север кроз Црвено море до Медитерана. После станице у Пиреју приспеће у Венецију. Тако ће два Пута свиле спојити три континента.

 

Према неким медијима у НР Кини, међуповезаност на мору и поморска привреда представљају тачке на којима прагматична сарадња прва може бити спроведена. Сматра се да ће индустријски паркови у приобалним подручјима, изградња лука и сарадња у осталим областима поморске привреде, као што су вештачка мрестилишта, истраживање сировина, транспорт бродовима и прекогранична безбедност, осигурати добру основу да Поморски пут свиле донесе корист онима који у њој учествују. При томе се очекује да НР Кина буде кључна у изградњи одређеног броја важних лука у приобалном делу Пута свиле.

 

Уколико би се пројекат одвијао без проблема, процењује се да би билатерална трговинска размена између НР Кине и 10 чланица Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) могла да достигне у периоду од пет до седам година билион америчких долара. У 2012. износила је 400 милијарди долара.

 

Постоје мишљења да би кључну улогу у медитеранском делу Поморског Пута свиле требало да игра грчка лука Пиреј, која се једним делом налази у власништву кинеског државног транспортног гиганта COSCO и већ сада представља главно место допреме кинеске робе за Европу. Но, у НР Кини је такође исказан интерес за развој и коришћење и других грчких лука, у Солуну и Игуменцији, као и неколико лука на Јадранском мору, међу којима је Бар у Црној Гори.

 cetvrta

 

Кроз луку у Пиреју време транзита смањује се за 10 дана

 

Према премијеру Лију, концентрисање извоза за Европу у Пиреју, већ скраћује укупно време допреме из НР Кине у Европу за најмање недељу дана у поређењу са традиционалним путевима. Наиме, раније је извоз из “светске фабрике” ишао кроз Суецки канал, па у луке на северозападној обали Европе, попут Ротердама, Антверпена и Хамбурга, да би онда железницом био пребациван у градове широм континента. Сада када извоз из НР Кине може да иде директно у Грчку и возом буде превожен преко земаља Централне и Источне Европе у Западну Европу, процењује се да ће укупно време транзита бити смањено са 30 на 20 дана.

 

Нови копнени Економски појас Пута свиле простире се на 18 земаља Европе и Азије, са укупном површином од 50 милиона квадратних километара и три милијарде становника. У питању је подручје богато енергентима, рудама, пољопривредом, туристичким одредиштима, споменицима културе.

 

Економски појас Пута свиле би се састојао од аутопутева, логистичких центара, производних постројења, нових градова, гасовода и нафтовода. Обим трговине између НР Кине и земаља које обухвата овај економски појас порастао је на 600 милијарди долара прошле године и достигао 15 посто укупне трговинске размене земље са иностранством.

 

Како се индустријска производња у НР Кини последњих година све више сели из приобалних југоисточних у централне и западне делове треће по пространству земље на свету (близу 9,7 милиона км2), транспорт роба у Европу постаје компликованији. Путовање до приобалних лука и онда преко пола света траје и до 60 дана, што је вечност за најновије типове Ајпеда и друге производе ,,брзе моде. ”Сада спорадични возови из Чонкинга у југозападној НР Кини путују до Дуизбурга у Немачкој, 10.800 км преко Казахстана, Русије, Белорусије и Пољске за само 14 дана.

 petaaaaa

 

Порастао значај града Хоргоса - површина му је повећана више од 100 пута


Ово путовање би могло да буде смањено на чак 10 дана, уколико државне железнице Казахстана, испуне обећање да ће уложити 44 милијарде долара током наредних пет година у железничке пруге у деветој по пространству држави на свету (2,7 милиона км2). У првој години пошто је крајем 2012. отворена железничка линија између Казахстана И НР Кине код града Хоргоса, обим пролаза контејнера од 40 стопа из НР Кине у Европу кроз Казахстан је порастао за 80 одсто на 6.600. Очекује се да у 2014. достигне 10.000, што се још увек сматра умереном бројком.


Очевидци кажу да су у Хоргосу видљиве размере припрема НР Кине за изгрању Економског појаса Пута свиле. Годинама је у време Совјетског савеза тај гранични прелаз био затворен због тензија са НР Кином. Иако је прелаз поново отворен 1983, обим трговине био је занемарљив све до недавно због слабих транспорних веза.


Ситуација се променила последњих година. Прво је стигао гасовод из Туркменистана који улази у НР Кину код Хоргоса. Потом је у НР Кини изграђен аутопут до границе. Прекогранична железничка пруга је завршена 2012. и уведена је зона слободне трговине дуж границе.


Кина је Хоргосу који настањује око 80.000 људи, подигла статус у град у септембру, дајући локалној власти већа овлашћења за развој земљишта. Званичне мапе и службене изјаве сада описују Хоргос као главну копнену луку НР Кине у Економском појасу Пута свиле.


Унапређењем статуса је повећана површина Хоргоса за више од 100 пута (сада је већа од оне града Њујорка). На кинеској страни трговинске зоне је уложено више од 20 милијарди јуана (3,25 милијарде долара), изграђено је пет вишеспратних велетрговина на којима казахстански трговци купују кинеске гуме, крзно, електричне уређаје и другу робу. До 2017. завршена је изградња луксузног хотела и изложбеног центра. Такође постоје нова складишта, комплекси вила и индустријске зоне, гранични прелаз по брзом поступку за велике шлепере и нова железничка станица.


Концепт Пута свиле почиње да се развија од суседних области до удаљених крајева, укључујућу источну и централну Европу. То је нарочито било видљиво током посете премијера Лија Румунији у новембру 2013, када је учествовао на другом самиту НР Кине и земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ).

 sedmaaaa

 

Брза пруга између Београда и Будимпеште


У заједничком документу, обе стране су изразиле жељу да буду успостављене међународне железничке транспортне везе и дуж њих оснују повлашћене економске области. Тада је саопштено да су НР Кина, Србија и Мађарска потписале уговор о заједничкој изградњи брзе пруге између Београда и Будимпеште. У априлу и октобру 2013. Су већ две директне железничке карго линије покренуте између Пољске и НР Кине - Лођ-Ченгду и Варшава-Сузхоу.


Још нису познати сви детаљи концепта Пута свиле, као и конкретних средстава. Но, неки источноевропски познаваоци НР Кине, сматрају да би овај концепт могао да буде профитабилан за државе централне и источне Европе које се усредсређују на јачање веза са НРК.


Те земље теже да се уравнотеже велики трговински дефицит у размени са НР Кином и да из те земље привуку инвестиције. Још на првом самиту НР Кине И ЦИЕ, у пролеће 2012, ондашњи премијер Веи Ђиабао је обнародовао кредитну линију од 10 милијарди долара земљама региона.


Поједине земље ЦИЕ имају стратешко партнерство са НР Кином, а прво такво у региону је закључила Србија. Њима је економски појас Пута свиле прилика и за успостављање економских зона дуж транспортних коридора са цијем да се створе олакшице за производе кинеских компанија.

 

Пут свиле је шанса и за Централну и источну Европу


Пут свиле такође представља шансу за бољу сарадњу са западним деловима НР Кине – који представљају излаз те земље ка Европи, а имају већи економски раст од просечног домаћег укупног националног производа (ГДП). Овај део НР Кине би, у економском смислу могао бити привлачнији за ЦИЕ од сарадње са источним провинцијама, где већ годинама послују веома конкурентне мултинационалне компаније.


Пут свиле може, такође, олакшати сарадњу између локалних власти у НР Кини И земљама ЦИЕ. Наиме, многи пројекти се примењују локално.


Пут свиле може представљати и начин побољшања инфраструктуре у ЦИЕ. Нове логистичке линије могу бити шанса за отварање кинеских дистрибутивних центара, било повољнији претовар и бржи транспорт до других дестинација у региону, било за слање робе у НР Кину.


За финансијску подршку изградњи два Пута свиле у НР Кини намеравају да користе средства у октобру основане Азијске инвестиционе банке за инфраструктуру (АИИБ). АИИБ је основала 21 држава, има седиште у Пекингу и ауторизован капитал од 100 милијарди долара.


Такође је председник Ши почетком новембра објавио основање Фонда за Пут свиле за изградњу ,,путева ,железница, лука и аеродрома широм Централне и Јужне Азије". Почетни капитал Фонда ће бити око 10 милијарди долара који ће постепено расти до 50 милијарди и неће имати максимално ограничење.


Председник НР Кине је казао да ће Фонд бити "отворен" за активно учешће инвеститора из Азије и ван ње. Рекао је и да ће бити охрабривана улагања приватних и државних фирми из НР Кине.


Азијска Банка за развој процењује да ће за финансирање инфраструктурних пројеката у Азији требати око осам билиона долара у периоду између 2010. и 2020. НР Кина може да има значајан посао у томе, будући да су њене девизне ресерве близу четири билиона долара.


Путовања изасланика Џанга и Џенга


Пре два милинијума је , Џанг Ћиан, дипломата из периода Хан династије, послат као изасланик у Западне крајеве, или данашњу централну и западну Азију, који су касније допринели откривању. Пре шест стотина година, ЂЖенг Хе, угледни навигатор из периода Минг династије (1368 – 1644), послат је у иностранство као изасланик на челу велике флоте на седам путовања, од којих га је најдуже одвело до екватора и источне обале Африке. Путовања изасланика Џанга и Џенга, у великој мери су унапредила културну и економску размену и развој између Кине и других земаља, доприносећи светској цивилизацији и напретку.
trecaaaaa

 

Туризам постаје водећа индустрија дуж економског појаса Пута свиле


Туризам ће постати једна од водећих индустрија дуж економског појаса Пута свиле, који обухвата западне делове НР Кину, централну Азију и Европу, сматрају званичници и експерти у Пекингу. Пут је врло привлачан и туризам ће бити водећа индустрија економског појаса Пута свиле, рекао је на једном скупу у Нр Кини, Павлос Героланос, бивши грчки министар туризма и културе.


Вишемилионски град Ксиан, који је лежао на почетку древног Пута свиле, требало би да предводи туристички развој. Ксиан је био престоница више од десет династија старе Кине, међу којима су и ин (која је владала у периоду од 221. до 206. године пре нове ере) и династија Танг (618. до 907. н.е). Град се поноси светски познатим туристичким локалитетима попут Музеја Кин Шихуанг керамичких ратника и коња.


У првој половини ове године, 43,6 милиона људи посетило је Ксиан, међу којима је било 530.000 иностраних туриста.
Дуж економског појаса Пута свиле, постоје велике туристичке могућности, међу којима су многе заоставштине и пејзажи у Централној Азији, рекао је Жанг Јонгке, председник туристичке администрације Ксиана.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 13 децембар 2014 23:16
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015