Logo
Одштампајте ову страницу

Јединствена прилика да се теоријска знања примене у пракси

Оцените овај чланак
(9 гласова)

cetvrtoБЕОГРАД - Вања Шарковић, Ивана Дукић и Драго Васиљевић, студенти три факултета Универзитета у Београду - Астрономије и астрофизике на Математичком факултету, Факултету организационих наука (ФОН) и Електротехничком факултету, освојили су четврто место на финалном такмичењу "Learn Today - Lead Tomorrow" у решавању студије случаја.

Ово надметање организовала је почетком децембра у Београду једна од водећих светских ревизорско-консултантских компанија EY ("Ernst & Young") која победничким тимовима омогућује двомесечну праксу у одељењу ове компаније по њиховом избору, а пет првопласираних екипа ушло је у процес селекције за EY стипендије током школовања, уз могућност запошљавања.

 

У претходном тексту на ову тему представили смо три првопласирана тима, од којих су прво и друго место освојили студенти београдског ФОН-а, а треће студенти Економског факултета Универзитета у Новом Саду.

 

У финале се пласирало 12 студентских тимова - 10 из Србије и по један из Црне Горе и Босне и Херцеговине (БиХ), који су победили на истоветним такмичењима у својим земљама, а овај пут су се пред жиријем од 31 члана, представили у давању својих иновативних решења студије случаја за производњу воћа и сокова у једној замишљеној земљи, која би донела одговарајући профит компанији.

 

У другом наставку студентских прича представљамо освајаче четвртог и петог, као и осталих места, који за ,,Кућу добрих вести” говоре о томе на који начин су решили задату студију случаја и какве су конкретне предлоге дали.

 

                       cetvrti

 

Од семинара у Петници до финала у решавању студије случаја

 

Вању и Ивану, из тима који је заузео четврто место, повезао је, како кажу за наше интернет новине, један семинар у Петници, на којем су и чуле за ову студију случаја и решиле да искористе своја знања из различитих области.

 

Вањина знања из астрономије послужила су приликом предвиђања количине плодова који се могу очекивати наредних година, а као веома вешта у дизајну урадила је и рекламу и решење за паковање сокова. Ова екипа је понудила сок за одрасле и сок за младе. Иначе, жеља јој је да буде професор на неком престижном светском факултету.

 

Као студент електротехнике, Драго се јако интересује и за економију, посебно за истраживања која повезују ове две науке, зато што се многе ствари могу програмирати, каже. У овој студији себе је нашао у финасијској анализи, пошто воли да проверава да ли је нешто исплативо и да ради финансијске прорачуне, јер је економија његова страст, хоби.

 

Чита лист ,,Економист”, истражује у слободно време и члан је Удружења Привредне коморе Велике Британије. Сања докторске студије из области бизниса и спајање тих знања са струком за коју се школује.

 

Ивана је у овом пројекту била модератор, највише задужена за организацију читавог посла. Њена жеља је мастер у иностранству, али затим повратак у земљу, можда у родно Краљево и покушај да развије породични бизнис који зависи од тога за који се факултет определи њен рођени брат. Верује у то да са добром идејом и породицом која верује у то, може да се успе.

 

Тим ,,Видим решење” освојио пето место

 

Вукашин Ђурковић, Драган Цонић и Милица Кораћ, са Билошког факултета, Факултета за физичку хемију и Правног факултета београдског Универзитета, који су наступили као тим под називом "Видим решење", заузели су пето место, а њихову презентацију пред стручним жиријем обогатила је и насловна музика из серијала о чувеном детективу Херкулу Поароу. poarouspravna

 

 

- Задатак студије случаја јесте да саветујемо компанију "Fruit&Young" како да на најбољи начин диверсификују свој бизнис и провере да ли им се уопште исплати да почну продају сока. Они се баве производњом бобичастог воћа и размишљају о томе да ли да почну да од њих производе сок, кажу за Кућу добрих вести чланови овог тима, који су одликовале и жуте лептир машне, уз беле кошуље мушког дела тима.

 

То је било јако занимљиво искуство, јер сам ја завршила економију, колега биологију, а други колега физичку хемију. Са три факултета смо, дакле потпуно различити, али смо на крају успели да се сложимо и да направимо комплетну причу. Наш предлог тој компанији био је да производња сока треба да се уведе, каже Милица. 

                        petomestoredigovana 

,,За посебан рецепт који смо осмислили направили би патент и био би то наш заштитни знак, нешто другачије. Бобице су и локално познате, ту спада хибрид који подразумева боровнице, малине и купине. Ми смо урадили финансијску анализу и установили да се исплати и продавати бобице и производити сок и то и на локалном и на интернационалном тржишту, посебно на страном јер тамо постоји, како смо утврдили, велика незасићена тражња за бобицама, а самим тим пројектујемо да ће такав бити случај и са соком, који је јединствен производ.

 

И баш због тога што је јединствен производ, захваљујући географском пореклу и нутритивним вредностима, ми смо кроз нашу студију случаја показали да се то дефинитивно исплати и да треба ући у производњу сока”.

 

                           petomestodvaredigovana

 

Јединствена прилика да се теоријска знања са факултета практично примене

 

Драго нам је што смо имали прилике да толика теоријска знања стицана током студирања негде и практично применимо, истакла је Бојана Никчевић, која је била члан екипе београдског Економског факултета Уноверуотета и Београду, заједно са колегама Лазаром Денићем и Огњеном Стаменковићем.

 

Ово је био велики изазов за нас, јер се до сада нисмо сретали са овим типом студије случаја. Понудили смо решења на основу онога што смо радили из предмета као што су стратегијски маркетинг и економско-математички методи и модели.

 

                       bojanalazarognjentimdvaredigovana

 

На факултету добијамо велику количину теоријских знања, али свакако, да бисте имали ширу слику, потребно је пратити и дешавања у нашој и светској привреди, пратити глобалне трендове, поготово стога што је овде један од задатака био и маркетинг.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 20 децембар 2014 13:08
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Најновије од Негослава Станојевић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015